Spoljnopolitička strategija Srbije "na čekanju": Kada će najavljeni strateški dokument ugledati svetlo dana
Komentari28/08/2023
-19:02
Glasanje o članstvu Kosova u Savetu Evrope podstaklo je vlasti u Srbiji da prvi put posle 17 godina razmišljaju o donošenju spoljnopolitičke strategije. Zbog podrške Crne Gore i Bosne i Hercegovine aplikaciji Kosova i protivljenja Mađarske, Beograd je najavio nove diplomatske principe, kao i "dubinske i suštinske promene" u spoljnoj politici.
"Broj jedan, princip poštovanja Povelje UN i međunarodno javno-pravnih normi, a broj dva, princip onako kako vi prema nama, tako i mi prema vama - ili poštovanje principa reciprociteta", rekao je predsedenik Srbije Aleksandar Vučić dan nakon što je Komitet ministara Saveta Evrope doneo odluku da se zahtev Prištine za članstvo u ovoj važnoj instituciji prosledi Parlamentarnoj skupštini SE.
Najavljena korekcija stava Srbije posledica je načina na koji se o ovom pitanju izjasnilo 45 zemalja koje su prisustvovale glasanju. Upravo je spisak zemalja koji je dao glas "za" ili ostao uzdžan izazvao reakciju zvaničnog Beograda.
Ipak, iako je Vlada Srbije pre četiri meseca prihvatila predsednikov predlog, nacrt spoljnopolitičke strategije još nije predstavljen javnosti, niti se taj dokument pojavio pred skupštinskim Odborom za spoljne poslove. I dok na dokument i dalje čeka, analitičari ukazuju da je ovakva strategija neophodna u ovom "trusnom" geopolitičkom momentu.
"Strategija neophodna da vidimo gde idemo i šta su nam ciljevi"
Cilj spoljnopolitičke strategije je, kako je vlada u aprilu saopštila, poštovanje partnera i prijatelja Srbije koji nedvosmisleno pružaju podršku teritorijalnom integritetu Srbije.
"Strategija spoljne politike u ovom geopolitičkom trusnom vremenu je neophodna da bismo znali gde idemo i šta su nam ciljevi. Da bismo znali koji su nam interesi i koje vrednosti moramo da zastupamo", rekao je za Euronews Srbija Nikola Lunić iz Saveta za strateške politike.
Spoljna politika u vreme Borisa Tadića zasnivala se na četiri stuba - Evropi, Americi, Rusiji i Kini, dok je dolaskom Aleksandra Vučića potvrđen evropski put Srbije uz očuvanje prijateljskih odnosa sa istočnim partnerima. Iako su ove politike bazirane na sličnim odnosima, analitičari naglašavaju da strategija mora tačno da odredi spoljnopolitičke principe.
"Britanska strategija ima tri sasvim jednostavna principa, a to je zaštita njihovih građana, zaštita britanskih interesa i promocija britanskih vrednosti u svetu. Bez obzira voleli mi ili ne, ali to su osnove na kojima svaka strategija spoljne politike svake zemlje može da počiva", kaže Lunić.
I deo opozicije smatra da je strategija neophodna, a Borko Stefanović iz Stranke slobode i pravde i predsednik Odbora za spoljne poslove Skupštine Srbije navodi da ona treba da se temelji na brzom učlanjenju Srbije u EU i podizanju odnosa za zemljama regiona na mnogo viši nivo.
"Srbija mora da ima svoju spoljnopolitičku strategiju, kao i svoju bezbednosnu strategiju, ali i svoju medijsku strategiju. Dakle vi znate da sva tri dokumenta koja sam nabrojao, o njima se mnogo priča, a malo se realizuje. Taj segment naše diplomatije i naše spoljne politike je potpuno zakržljao. Niko ne razmišlja o tome kako će se Hrvatska postaviti na primer, da li će nam praviti isto što su Bugari radili Severnoj Makedoniji, a sva je prilika da hoće. Dakle, ova vlast se time ne bavi", rekao je Stefanović za Euronews Srbija.
Jakšić: Obećanje dato u vreme diplomatske nemoći
Gde je zapelo u donošenju strategije koja je tako žustro najavljena, spoljnopolitički komentator dnevnog lista Politika Boško Jakšić kaže da se jasno ispostavlja da je "najava dubinskih i suštinskih promena samo jedno obećanje dato u vreme diplomatske nemoći da se spreči ulazak Kosova u Savet Evrope".
"Setimo se da je tada predsednik Vučić odbio da otputuje na samit u Rejkavik i još jednom se pokazalo da je odnos prema Kosovu rekao bih izbor svih zala srpske diplomatije. I na to onda dolazi rat u Ukrajini, u vreme kada je Zapad jasno pokazao da ima nultu toleranciju prema onima koji se dvoume u duelu svetova demokratije i autokratije, Beograd ne propušta da se solidariše sa Moskvom", rekao je on.
Na pitanje koji bi to spoljnopolitički principi mogli da budu definisani tom najavljenom strategijom, Jakšić za Euronews Srbija kaže da ono što bi moglo a se očekuje, ali ne zna da li će se dogoditi, to je da se odustane od principa neutralnosti.
"Samo četiri zemlje u Evropi su sada neutralne, Švajcarska, Irska, Austrija i Malta i Srbija bi njima da se pridruži u vremenima kada neutralnost postaje vrlo nepopularna, pogotovo na Zapadu. Ove četiri zemlje koje sam pomenuo su svakako neutralne na strani Zapada i to se vidi u odnosu prema ratu u Ukrajini, a Srbija je onda može da se kaže neutralna na strani Rusije i time se prihvata jedna veoma rizična igra. Srbija ako je kao državni prioritet proglasila ulazak u EU, onda mora svoje mesto jasno da definiše na Zapadu", dodao je on.
Kada je reč o principu reciprociteta, Jakšić kaže da je reč o politici "tuk na luk".
Inače, spoljnopolitička strategija treba da bude osnov i za strategiju nacionalne bezbednosti koja je već usvojena 2019, ali analitičari naglašavaju da mora da se menja zbog novih okolnosti u međunarodnim odnosima.
Komentari (0)