Novi talas pritisaka: Šta se kuva iza tekstova pojedinih zapadnih medija u kojima je Srbija ponovo "nasilnik na Balkanu"

Švajcarski "Noje cirher cajtung" upozorava da Srbija "ugrožava mir na Zapadnom Balkanu", nemački "Špigel" piše da se "Beograd igra s vatrom", dok sagovornici CNN tvrde da je Srbija i dalje "nasilnik na Balkanu". U poslednjih nekoliko dana u zapadnim medijima pojavila su se tri teksta kroz koje autori žele da pokažu da, kako pišu, Kosovu preti opasnost sa severa.

Istovremeno, situacija na Kosovu zategnuta je već mesecima od kada su albanski gradonačelnici pokušali da uđu u zgrade srpskih opština na severu KiM, što je rezultiralo nasilnim akcijama kosovske policije. I pored brojnih upozorenja i poziva na deeskalaciju, pa i otvorenog prebacivanja krivice za novonastale tenzije na stranu Prištine, kosovski premijer Aljbin Kurti nije popuštao. Tek nakon što je Evropska unija protiv Prištine preduzela konkretne mere, prisustvo kosovske policije u i oko zgrada opština na severu je delimično smanjeno.

Novi talas "zainteresovanosti" pomenutih zapadnih medija za situaciju u regionu usledila je nakon pisma koje je 56 parlamentaraca uputilo Vašingtonu, Briselu i Londonu, a u kojem su se žalili na "popustljivost Zapada prema Srbiji". Reč je o pismu koje je, kako su mnogi analitičari ocenili, "u funkciji popravljanja položaja Aljbina Kurtija" i "očigledan" albanski lobi.

Na talasu tog pisma pojavili su se tekstovi "Špigela" i CNN koji Srbiju predstavljaju kao "ruskog trojanskog konja". Američka televizija kroz sagovornike poput britanske poslanice Ališe Kerns i analitičara Jasmina Mujanovića analizira politiku Zapada prema Srbiji. Autori ovih tekstova kritikuju svoje zvaničnike zbog pokušaja da Srbiju približi Zapadu jer je reč o, kako pišu, Putinovoj marioneti, čiji je cilj da rat iz Ukrajine proširi u srce Evrope. 

Pojedini nemački mediji koriste i autore sa ovih prostora, pa izvesni Moamer Bećirović poziva Nemačku da slomi "srpsku dominaciju" i zaključuje, "ako bi Berlin vladao, red bi bio na dohvat ruke i mir bi mogao da se vrati na Balkan".

Milivojević: Svedoci smo jedne nove kampanje pritisaka na Srbiju

Šta ovi tekstovi znače i otkud baš sada, za karijernog diplomatu Zorana Milivojevića nema mnogo dileme. Reč je o novom talasu pritiska na Srbiju i ulazak u "vruću jesen" kada će taj pritisak još da raste.

Kako je objasnio Milivojević za Euronews Srbija, sve ovo govori da je pitanje Kosova i Metohije aktuelno i da postoji jedan značajan lobi na Zapadu koji podržava prištinsku stranu i koji ima razumevanja za politiku koju Kurti sprovodi.

"Ono što provejava i kroz ovu sad medijsku kampanju, to su dve vrste pritisaka. Jedna vrsta pritiska je vezana za podršku albanskoj strani i pokušaj da se njena pozicija posle kritika u Vašingtonu i Briselu nekako izbalansira, da se popravi pozicija pred nove runde pregovora i pred jesen i druga stvar ima ovu jednu dimenziju koja se non stop provlači, a to je da Srbija promeni stav prema ratu u Ukrajini, prema svojim odnosima sa Ruskom Federacijom", rekao je on.

Kako je dodao, sve ovo pokazuje da ulazimo u jednu "vruću jesen" kada će pritisak rasti jer "vreme curi".

"Curi vreme da tako kažem zapadnim centrima moći, idu izbori na proleće u EU, idu izbori u Americi, na kraju ove godine više nema prostora za nekakvo diplomatsko i drugo taktiziranje, želja je da se ovo završi do kraja godine, da se dođe u tačku kada je nesporno da se kosovsko pitanje rešava na način koji odgovara zapadnim interesima", dodao je on.

Ipak, on ne očekuje neke direktne efekte jer su se, kako kaže, izvršne vlasti opredelile za pritisak na Kurtija i prištinsku stranu kako bi se ispoštovali neki dogovori i ranije zaključeni sporazumi.

"Pokušaju da se dve strane izjednače u pogledu moguće odgovornosti oko stanja na terenu, međutim, nema tu nekih direktnih efekata ali se stvara jedan novi ambijent. Posle pisma ovo što rade mediji, podižu tenziju, stvaraju jedan nov politički ambijent, ali ne očekujem neke konkretne mere jer ključna stvar je deeskalacija, a nje nema bez onoga što je neophodno da se to postigne - povlačenje tih snaga, rešavanje pitanja nelegitimnih gradonačelnika, stvaranje ambijenta za nove izbore, ZSO na stolu, morate nešto učiniti da stvorite jedan politički ambijent da dođe do konkretne deeskalacije, ovo nije u funkciji suštinske deekslacije", zaključio je Milivojević.

Pejović: Školski primer propagandnog materijala

Novinarka NIN-a Dragana Pejović kaže da kada se profesionalno gledaju objavljeni tekstovi, naročito poslednji na CNN, oni predstavljaju školski primer propagandnog materijala. 

"Ne samo zato što se služe tim instrumentima, klasično se služe instrumentima zamene teza, izbor sagovornika je veoma neobičan", kaže Pejović.

Dodaje, međutim, i da se "kuva" atmosfera za nešto što treba da se rasplete.

"Čini se kao da se kuva neka atmosfera za nešto što će se rasplitati, kao priprema terena za nešto što će se važno rasplitati u budućnosti, pretpostavljam da je to nekakvo rešenje za Kosovo o kome se već govori", rekla je ona.

Panović: Povezanost sa Rusijom na neki način nam vezala noge

Programski direkto Demostata Zoran Panović rekao je da možda tolika povezanost Srbije sa Rusijom nije bila potrebna.

"Ja mislim da tu suštinski stoji ta priča o Kosovu jer ne možemo da sporimo jednu stvar. O srpskom svetu se već dugo ne govori, niko od zvaničnika nije pomenuo reč srpski svet. Ali postoji i stvar koja ide na ruku i takvim trendovima. Mislim da neka naša povezanost sa Rusijom, koja je stvorena pre rata u Ukrajini i koja nije samo proizvod Vučića i vlasti, već i vlasti pre Vučića , je možda na neki način nama vezala noge i možda tolika povezanost Srbije sa Rusijom nije bila potrebna", rekao je Panović.

Lopandić: Pismo lobističko, ali zabrinjava broj poslanika koji ga je potpisao

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i potpredsednik stranke Srbija centar istakao je da trend pritisaka postoji još od ranije. Kada je reč o pismu, ističe da je ono jasno lobističko, ali da zabrinjava broj poslanika koji ga je potpisao. 

"Konkretno kad se radi o kosovskom pitanju čini se da je jasno da je veći deo odgovornosti na prištinskoj strani, odnosno činjenica da oni sad i trpe sankcije je očigledna. Očigledno je i da je nefleksibilna ta pregovaračka pozicija Prištine i da se to nastavlja. Mi praktično zavisimo od toga šta će Zapad da uradi, u tom kontekstu sad imamo i ove nove pritiske koji su većinom medijski ili iz parlamenata", rekao je on.

On međutim ističe i da je dobrim delom stav prema Beogradu posledica onoga što je, kako kaže, odavanje utiska da je Srbija previše vezana za Rusiju.

"Da se čak povremeno i hvalimo tom činjenicom da nismo uveli sankcije Rusiji, ali dodao bih još neke stvari o kojima se možda ne govori, ovde se godinama vodi sve veća i veća antizapadna kampanja, proces reformi je gotovo stao, proces pregovora sa EU je praktično stao, mi smo trenutno u situaciji u kojoj je Turska, ne otvaraju se ni poglavlja ni klasteri", rekao je Lopandić.