Izbori u Beogradu: Opozicija traži razdvajanje, Vučić kaže da odluka nije na njima

Jesen 2022. i proleće 2023. odavno su iza nas, a beogradski izbori, čije vanredno održavanje često pominju vlast i opozicija, nisu održani. Ovih dana ova tema je ponovo aktuelizovana nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić još jednom najavio mogućnost novog glasanja u glavnom gradu. Vučić, međutim, kaže da beogradske izbore "niko nije tražio", a ukoliko ih opozicija želi, onda ne isključuje mogućnost da uz beogradske idu još neki. 

"Kad kažete beogradski izbori, da li će biti samo beogradski ili će biti još neki, to ćemo da vidimo pošto to nije fontana želja. Dakle hoćete beogradske izbore, nema problema, hajde da sednemo da se dogovorimo kad želite da budu - decembar, april, maj", rekao je Vučić.

Izbore u Beogradu, podsetimo, prvi je još u proleće prošle godine zatražio lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas posle sastanka sa predsednikom Srbije zbog, kako je rekao, neophodnosti da gradska vlast bude legitimna. Vučić je nekoliko dana kasnije rekao da će se izbori ponoviti ako najjača opoziciona lista na tome bude insistirala, međutim, do danas o izborima se i dalje samo spekuliše.

Đilasov SSP u odgovoru za Euronews Srbija navodi da već 16 meseci traži gradske izbore, ponavljajući ocenu da je vlast Srpske napredne stranke u gradu "nelegitimna" i da je za opoziciju glasalo 70.000 Beograđana više. Ujedno navode i da Vučić te izbore "ne sme da raspiše, jer zna da bi ih izgubio".

A osim što pojedine stranke traže da se izbori održe, one navode da žele i razdvajanje izbora i fer uslove. I pored učestalih najava, analitičari su gotovo sigurni da se pre kraja ove godine neće glasati i najviše šansi daju proleću 2024. kada se održavaju redovni lokalni izbori.

"To su pitanja koja se godinama postavljaju već dan posle izbora. Još 2020. je bio oročen mandat vlade, 2022. smo imali razgovore Vučića i Đilasa pa je rečeno da će oni biti u proleće 2023. To se nije desilo. Imali smo u maju te događaje i došlo se do tog licitiranja kada mogu da budu izbori. Ono što mi znamo, to je da su redovni lokalni izbori u aprilu 2024, to je možemo pretpostaviti potencijalno termin koji odgovara i za neke druge izbore u gradu Beogradu i naravno parlamentarne", rekao je za Euronews Srbija Despot Kovačević za Fakulteta političkih nauka.

Šta kaže opozicija?

Poslednji put na birališta se izlazilo 3. aprila prošle godine kada se glasalo na vanrednim parlamentarnim, predsedničkim i izborima za Skupštinu Grada Beograda. Na formiranje vlasti čekalo se potom mesecima, a i pre nego što je ona formirana u Beogradu postojao je otvoren predlog da se glasanje ponovi do kraja godine. Godina je prošla, ali su beogradski izbori ostali otvorena opcija koja je, s vremena na vreme, "zagrevana" kako izjavama iz redova opozicije, inicijativom za smenu gradonačelnika Aleksandra Šapića koja se već jednom našla pred odbornicima, tako i otovrenim najavama predsednika republike da će ih biti ako opozicija tako želi.

Osim SSP koji traži gradske izbore, i iz Zeleno-levog fronta kažu da su za izbore spremni, te da ih "jedva čekaju" iz nekoliko razloga.

"Beogradu je potrebna promena, jer desetogodišnja vlast SNS i SPS ništa nije uradila da pripremi grad na klimatske promene, reši probleme saobraćaja, zagađenja, odgovori na stambenu krizu već nastavlja politiku korupcije, politiku privatizacija javnih dobara, uništavanje prirodne sredine i omogućava bujanje investitorskog urbanizma. Drugi razlog je to da o izborima govori i predsednik Srbije, doduše, vešto se već mesecima praveći da nije video pozive opozicije da se oni i dese, a takođe je i više nego očigledno da samo gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić ne sme i ne želi na izbore", rekao je za Euronews Srbija Dobrica Veselinović iz Ne davimo Beograd.

Lider Narodnog pokreta Srbije, poslanik Miroslav Aleksić izjavio je da bi voleo da izbori budu krajem ove godine, ističući da to kada će biti zavisi "jedino od volje i političke procene" predsednika države Aleksandra Vučića.

"Prozivke opoziciji da beži od izbora i da ih ne želi deo su njegove predstave i poručujem da je opozicija spremna za izbore, i to pre svega u Beogradu, jer je SNS izgubila legitimitet i gde je na poslednjim izborima za opoziciju glasalo 70.000 ljudi više nego za vladajuću koaliciju", rekao je Aleksić u intervjuu za list Politika.

I iz pokreta Dveri govore o izborima, ali uz poziv na ujedinjenje, kako kažu, suverenističkog bloka.

Pre samih izbora o izbornim uslovima

Istovremeno sa pitanjem glasanja, veliki deo opozicije insistira na poboljšanju izbornih uslova pre samih izbora.

Kako kaže Kovačević, ono što je moglo da se čuje od opozicije kao pretežno ujedinjujući stav to je da ne postoje izborni uslovi u Srbiji, da ne postoje uslovi za demokratske izbore, ali da oni treba na neki način da se održe.

"Ono što neki govore to je da prvo treba da se ispune zahtevi protesta jer su nosioci protesta svesni da ukoliko se ne ispune zhatevi da će oni da budu okarakterisani kao gubitnici i kao pojedinci i partije koji su možda izneverili očekivanja građana. Dosadašnja iskustva govore da je vlast uvek nekoliko koraka ispred, pre svega kada se radi o organizaciji. Ono što ipak imamo jesu protesti koji i te kako utiču na izbore i uslove koje želi opozicija. Ono što je sigurno, postoji određeno nezadovoljstvo među građanima koje bi opozicija mogla da iskoristi, a da li će imati mehanizme da to uradi to ćemo videti kada budu izbori", rekao je Kovačević.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da bi temu beogradskih izbora trebalo posmatrati iz ugla kompromisa i jedne i druge strane jer, kako kaže, nijedna nije u poziciji da diktira uslove.

"Opozicija pristane da izađe na vanredne beogradske izbore pod uslovom da budu održani samo beogradski, nijedni drugi, ali pod ovakvim izbornim uslovima koji nisu baš demokratski, to je znak dobre volje sa strane opozicije. Istovremeno znak Vučićeve dobre volje je to što će dobiti izlazak opozicije na beogradske izbore pod njegovim izbornim uslovima", rekao je Milivojević.

I pored toga što veliki deo opozicije insistira na razdvajanju izbora, nema naznaka da bi odustali od učešća u slučaju da budu spojeni sa republičkim.