Srbija nije pozvana na debatu o budućnosti EU, Evropska komisija: Važno je uključiti Zapadni Balkan

Konferencija o budućnosti Evrope, inicijativa u kojoj bi svi - od građana, preko udruženja, do država članica EU - trebalo da se izjasne o tome u kakvoj Evropskoj uniji žele da žive, pokrenuta je u aprilu i od tada je ispisano više od 5.600 poruka građana. Iako bi kao zemlje kandidati za članstvo u EU, barem na neki način, trebalo da učestvuju u kreiranju budućnosti Unije, zemlje Zapadnog Balkana zvanično nisu pozvane na učešće.

Nacionalni konvent o EU uputio je nedavno apel da se ovo promeni, a iz Evropske komisije za Euronews Srbija kažu da se tek treba dogovoriti tačan modalitet uključivanja Zapadnog Balkana u plenarnu sednicu.

Konfrencija o budućnosti Evrope podrazumeva široku, panevropsku javnu debatu koja treba da pokaže kako reformisati EU. Međutim, u ovom slučaju se, barem zasad, ne misli i na celokupan balkanski deo Evrope, a ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović navela je pre nekoliko dana da bi izostanak našeg formalnog učešća u planiranju budućnosti kontinenta poslalo "pogrešnu poruku o međusobnom poverenju i iskrenosti".

Sajt Konferencije o budućnosti Evrope pokrenut je u aprilu i on se može čitati na 24 jezika. Upravo na tom portalu se navodi da Konferencija broji više od 20.000 učesniika, te da je dosad podeljeno više od 5.600 ideja. Takođe, navodi se i da svako može da učestvuje na način da stvara ideje na ovoj platformi, te komentariše i podržava ideje drugih. 

Doprinosi građana poslati putem interneta će biti analizirani, a zaključci konferencije trebalo bi da budu doneseni do proleća 2022. godine, kako bi se trima institucijama (Evropskom parlamentu, Savetu i Evropskoj komisiji) mogle ponuditi smernice o budućnosti Evrope.

Šta kažu u Evropskoj komisiji

Ipak, na Konferenciji o budućnosti Evrope nije predviđeno formalno učešće zemalja Zapadnog Balkana, te je Nacionalni konvent o EU uputio vladama zemalja članica EU, EK, Evropskom parlamentu i organizacijama civilnog društva u EU Apel za uključivanje Zapadnog Balkana na plenarne debate Konferencije.

I iz Evropske komisije napominju važnost učešća Srbije i Zapadnog Balkana uopšte, ipak, do konačne odluke tek treba da dođe.

U odgovoru iz Evropske komisije koji je stigao redakciji Euronews Srbija navodi se da je učešće Srbije i Zapadnog Balkana uopšte važno, te da je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen to nekoliko puta rekla.

EPA/KATIA CHRISTODOULOU

"Konačna odluka je na Izvršnom odboru Konferencije, koji još treba da dogovori tačne modalitete uključivanja Zapadnog Balkana u plenarnu sednicu. Digitalna platforma nudi pristup odozdo prema gore i građani za Zapadnog Balkana već mogu predati ideje, poput građana EU", navode iz Brisela.

Dodaju da takođe promovišu uključivanje civilnog društva iz regiona. 

"Pre nekoliko nedelja, predstavnici EU učestvovali su u dijalogu o Prespanskom forumu. Prvom događaju civilnog društva za čitav Zapadni Balkan", naveli su oni.

Inicijativu za Konfrenciju o budućnosti Evrope od 2020. do 2022. zvanično su objavile Nemačka i Francuska u nameri da se iskristališu predlozi o eventualnim izmenama ključnih politika EU. Iako je trebalo da počne sa radom prošle godine, sve je pomereno zbog pandemije koronavirusa.

Joksimović: Učešće bi bilo važan signal

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je za "Politiku" rekla da je u nedavnom razgovoru sa Gašperom Dovžanom, državnim sekretarom Ministarstva spoljnih poslova Slovenije, naglasila da bi za Srbiju i Zapadni Balkan bio veoma važan politički signal da EU pokaže spremnost i nađe modalitet da učestvujemo u Konferenciji o budućnosti Evrope.

Tanjug/Sava Radovanović

"Moj sagovornik je tada naglasio da će Slovenija nastojati da, kao jedan od svojih prioriteta u predsedavanju, podstakne raspravu o tome u kakvoj Evropi njeni građani žele da žive. Time bi dodatno podržali i inicijativu nekoliko država EU da i Srbija i naš region dobiju priliku da na tom forumu iskažu svoje ideje o budućnosti Evrope. Ipak, kako je rekao, nije izvesno da ćemo zvanični poziv i dobiti", navela je ona.

Kako je dodala, pošto su ključne teme te značajne debate upravo glavni strateški izazovi s kojima se Evropa suočava, odnosno očuvanje i unapređenje evropskih vrednosti, misli da je Srbiji tu i formalno mesto kao državi koja istorijski, geografski, ekonomski i politički pripada Evropi, kao državi koja je pridružena članica EU.

Naglašava da bi izostanak formalnog učešća Srbije u planiranju budućnosti kontinenta poslao pogrešnu političku poruku o međusobnom poverenju i iskrenosti. 

Gordi: Nedostatak političke odlučnosti

A razlog zašto zemlje kandidati nisu pozvane na skup o budućnosti Evrope je verovatno jednostavan, smatra profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu Erik Gordi, stručnjak za Jugoistočnu Evropu.

Kako je on rekao za Euronews Srbija, "niti Evropa računa na budućnost s tim zemljama kao članicama, niti te zemlje računaju da će uskoro da budu primljene kao članice".

"Za to ima mnogo razloga, od nedostatka političke odlučnosti Evrope za proširenje do izostanka napretka u kandidatskim zemljama s uslovima za članstvo, kao i kontinuirana eskalacija netrpeljivosti u Bosni i Hercegovini i totalna paraliza pregovora između Kosova i Srbije", rekao je Gordi.