Igre 
Čekajući rezultate Milatovićeve posete: Pozitivan implus zamršenim odnosima Srbije i Crne Gore, prvi test već za 10 dana
Komentari11/07/2023
-21:31
Sastanak predsednika Srbije i Crne Gore u Beogradu Aleksandra Vučića i Jakova Milatovića, tokom kojeg su se saglasili da dele mišljenje da je dobra saradnja od obostrane koristi, mogla bi biti signal da će bilateralni odnosi dve zemlje u budućnosti ići u tom pravcu. Prvi test će biti rešenje pitanja imenovanja ambasadora koje su najavila obojica predsednika. Ipak, u pojedinim pitanjima koja opterećuju odnose dve zemlje, poput izručenja Svetozara Marovića i odnosa Podgorice prema Kosovu, utisak je, prema izjavama zvaničnika, da dve strane neće odstupiti od svojih početnih pozicija.
U posetu Beogradu Jakov Milatović došao je, kao što je i obećao, nakon puta u Brisel. Srpska prestonica na taj način postala je destinacija za njegovu prvu zvaničnu bilateralnu posetu od kada je u maju stupio na poziciju predsednika Crne Gore. Za Milatovića ovakav sled događaja je prirodan s obzirom na regionalne aspekte spoljne politike Crne Gore.
"Prisustvo predsednika Srbije na mojoj inauguraciji, učešće Ivice Dačića na samitu u Podgorici i u kratkom roku ova moja poseta Beogradu, važni su koraci ka revitalizaciji naših odnosa", istakao je on.
Tanjug/Zoran Žestić
Istoričar Bogdan Živković za Euronews Srbija kaže da to jeste signal da Milatović u Srbiji vidi važanog partnera.
"Ako pogledamo crnogorsku političku scenu u prethodnim decenijama dugo je važilo pravilo da je jedna polovina te scene naklonjena Zapadu, a nenaklonjena Srbiji, a da je druga polovina, ona opoziciona za vreme Đukanovića, bila naklonjena Srbiji, a nenaklonjena Zapadu. Milatović je, kao i Bečić i Abazović, deo te jedne nove generacije političara koji su na neki način drugačiji od te bivše bipolarne podele na političkoj sceni Crne Gore i koji su u isto vreme posvećeni Zapadu i očuvanju evrointegracija Crne Gore i očuvanju uloge u NATO paktu, ali sa druge strane ih taj prozapadni stav nije odveo u neki otklon od Beograda", rekao je on.
Kako je dodao, ovaj redosled Milatovićevih poseta pokazuje da je za njega i za novu generaciju građanskih političara u Crnoj Gori Zapad ostaje prioritet, ali da za razliku od Đukanovića, što će biti glavna promena u odnosu na njegovu politiku, ipak uviđaju da je Beograd važan partner i da na bilateralnom nivou on treba da bude prvi nakon tih evropskih i evroatlanskih institucija.
Sa druge strane predsednik Centra za monitoring i istraživenje (CEMI) i profesor Fakulteta političkih nauka u Podgorici Zlatko Vujović izbor Beograda kao prve destinacije kada je reč o bilateralnim posetama vidi u ambiciji Milatovića da postane lider umerenog prosrpskog bloka u Crnoj Gori.
Povezane vesti
"Za takve planove mu je veoma važno da ima podršku dela javnosti koja je prosrpski orjentisana, ali i takođe predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da bi imao podršku i medija i resurse. Na taj način bi zadovoljio i očekivanja SPC, koja je u Crnoj Gori jedan od ključnih političkih faktora i aktera, i poslao poruku Vučiću i SPC da on može biti njihov ključni oslonac u Crnoj Gori", kaže Vujović za Euronews Srbija.
Imenovanje ambasadora prvi test
Jedna od ključnih tačaka u kojima su se Vučić i Milatović saglasili tokom sastanka je da je neophodno imenovanje ambasadora i Srbije u Podgorici i Crne Gore u Beogradu. Vučić je istakao da će Srbija u znak poštovanja prema Milatoviću u narednih 10 do 12 dana doneti odluku o tome ko će biti novi ambasador Srbije u Crnoj Gori, dok je crnogorski predsednik ovakvu odluku najavio odmah po formiranju vlade u ovoj zemlji.
Za Živkovića je pitanje imenovanja ambasadora najvažnije od svih tema o kojima se razgovaralo i ono što je jedino čiju ćemo realizaciju moći da vidimo u narednih par dana.
"To je i Abazović tražio Vučiću pa nije dobio, tako da mislim da je to jedan signal iz Beograda da se blagonaklono gleda na Milatovića i njegove poteze i to će mu biti, na neki način, nagrada za tu prijateljsku politiku prema Srbiji. To je kratkoročno glavni dobitak", kaže istoričar.
Da je najava imenovanja ambasadora jedini rezultat ove posete stav je i profesora Vujovića.
Na stolu i pitanje izručenja Marovića
Milatović je nakon sastanka sa Vučićem, odgovarajući na pitanja novinara rekao da je bilo reči i o slučaju bivšeg predsednika Srbije i Crne Gore Svetozara Marovića čije izručenje iz Srbije traži Podgorica.
"Stavio sam to pitanje na sto i dobio uverenje da će se Srbija odgovorno odnositi povodom toga", rekao je Milatović.
Povezane vesti
Vučić je naveo da će Srbija kao odgovorna država uzeti to u razmatranje i pružiti temeljne odgovore jer Marović ne sme da bude tabu tema.
"Videli ste da ja nisam govorio ni o srpskom pitanju niti o bilo čemu drugom. Kako je moguće da od 28,73 odsto Srba prema zvaničnoj statistici svega osam posto je zaposleno u javnom sektoru. Mislite da je to manje važno pitanje od Marovića? Bunimo li se mi kad Crna Gora uđe u NATO? Ne, čestitamo vaš izbor. Samo vas molim da se stavite nekad u naše cipele i da vidite kako to izgleda iz našeg ugla, kao što se ja trudim da radim i kad razgovaram sa predsednikom Crne Gore", naveo je Vučić.
profimedia
Vujović ističe da je izručenje Marovića jedan od ključnih zahteva crnogorske strane i jedno od neispunjenih obećanja bloka, koji podržava Milatović, biračima.
Povezane vesti
"Vučić je veoma pažljivo odmerio i Milatoviću dao neki rezultat, ali bi on svakako usledio, ticao se samo političkog tajminga Srbije, da odredi svog ambasadora s obzirom da je više nego jasno da Božović nije mogao ponovo biti ambasador. Milatović se može pohvaliti nekim rezultatima, ali ključni indikator je bilo izručenje Marovića. Njega Srbija štiti i odbija da ga izruči iako je na bazi spotrazumnog priznanja krivice pravnosnažno osuđen da je bio na čelu organizovane kriminalne grupe", kaže on.
Živković ističe da je, na osnovu onoga što se javno zna, logično zaključiti da po ovom pitanju neće doći do neke promene.
"Mi sada ne znamo da li je iza zatvorenih vrata Milatoviću zaista stalo do toga, da li na neki način diplomatski pritisnuo predsednika Vučića, da li je nešto ponudio zauzvrat i da li mu je zaista stalo do toga da Srbija izruči Marovića. To je jedan kompleksan slučaj i mi ne možemo znati koji su razlozi za njegovo neizručenje. Jedina logička pretpostavka je da je on neki bezbednosni kapital. Gledano politički, Marović je bio ipak deo režima koji je bio vrlo represivan prema Srbima u Crnoj Gori, tako da ja ne vidim razlog zbog čega bi Beograd njega štitio", kaže on.
Odnos Crne Gore prema Kosovu se neće promeniti
Osim po pitanju izručenja Marovića, stavovi zvaničnika dve države razlikuju se i po pitanju Kosova.
Milatović, koji je tokom boravka u Srbiji pozdravio napore Beograda da dođe do deeskalacije, rekao je da bi zbog razlika u stavovima ovoj temi trebalo prilaziti otvoreno razgovarajući.
"Crna Gora je priznala Kosovo 2008. godine, ali moramo biti ljudi i politički dovoljno pismeni da razumemo poziciju Srbije kad je u pitanju njen pogled na ono što Srbija kaže deo njene teritorije. Meni kao predsedniku Crne Gore u tom smislu je vrlo važno da se tenzije na severu Kosova stave pod kontrolu i dođe do deeskalacije. To je prioritet i na Kosovu i u Srbiji, a sasvim sigurno i u Crnoj Gori. Sve to utiče na sve nas i susedne zemlje. Podržavamo iskreno i prijateljski dijalog Beograda i Prištine, Želimo sve najbolje i da se taj dijalog okonča ukoliko je to moguće na korist Beograda i Prištine", rekao je Milatović.
Analitičari su saglasni da se, uprkos razumevanju Milatovića koje pokazuje prema Beogradu, kurs Crne Gore po pitanju Kosova neće menjati.
"Crna Gora, bez obzira ko je na vlasti, će se držati veoma disciplinovano stavova Brisela, Vašingtona i Berlina oko pitanja Kosova. Tako da nikakve korekcije po tom pitanju neće biti. Milatović sebi neće dozvoliti da uđe u konflikt sa ključnim zapadnim partnerima Crne Gore, tako da će po tom pitanju biti izričit da Crna Gora podržava Kosovo i njegovu nezavisnost", kaže Vujović.
"Što se tiče Kosova i Metohije tu se vidi da Milatović pokazuje jednu vrstu diplomatskog takta i razumevanja za Beograd. Neće biti provokativan prema Beogradu vođenjem te politike, ali ona u suštini neće biti promenjena, osim tog diplomatskog takta, tako da će Crna Gora i dalje ostati zemlja koja priznaje Kosovo, ali ja se nadam da će se, ipak kroz poboljšanje odnosa i više ovakvih poseta, možda doći do vremena da Crna Gora ima malo neutralniji stav poput Mađarske", zaključuje Živković.
Preporuka za vas
Komentari (0)