Igre 
Vlast nudi dijalog i prevremeno glasanje, opozicija insistira na ispunjenju zahteva: Da li su izbori jedini izlaz
Komentari09/06/2023
-12:43
Već mesec dana traju protesti protiv nasilja, a isto toliko parlament razmatra dnevni red koji je podnela opozicija nakon što su se u Srbiji dogodila dva masovna ubistva. U napetoj političkoj atmosferi, vlast najavljuje ekonomske mere i određene političke promene, a predsednik Aleksandar Vučić poziva one koji protestuju na dijalog. Kako bi ti razgovori uopšte izgledali ako bi do njih došlo i dalje je nepoznanica, a dok i vlast i opozicija nastavljaju da insistiraju na svojim zahtevima i stavovima, nameće se pitanje da li su izbori jedino rešenje za politički vakuum u kome se Srbija nalazi.
Danas će biti održan šesti protest "Srbija protiv nasilja", a organizatori su najavili da će ovog puta okupljeni napraviti prsten oko zgrade Vlade Srbije. Uoči najavljenog skupa, predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić obratili su se javnosti i najavili nekoliko ekonomskih mera, ali i mogućnost prevremenih izbora, dok je Vučić naglasio i da će nastaviti da čeka "neke ljude da dođu na razgovor".
"Nastavićemo da čekamo neke ljude da dođu da razgovaramo, nikada se neće dogoditi da neko na ulici preuzima vlast. Sa tim prošlim vremenima je završeno. Mi ćemo da čekamo da se na razgovorima pojave oni koji će da misle na srpsko društvo, a ne na sebe i sitne interese. Verujem da ćemo ipak pronaći sagovornike u onima koji treba da pokažu ozbiljnost, ako ne - idemo na izbore", rekao je Vučić.
I dok sagovornici Euronews Srbija kažu da je dijalog nužan i da bi trebalo da se vodi po mnogim pitanjima, smatraju i da nije do kraja jasno niti precizirano "na šta tačno Vučić zove opoziciju". Sa druge strane, opozicija trenutno ne pokazuje volju da se pozivu odazove i insitira na ispunjenju zahteva zbog kojih nedeljama i organizuje proteste.
Dijalog (ne)moguć u napetoj atmosferi
Postoji li izlaz iz situacija u kojoj vladajuća koalicija nudi dijalog i prevremeno glasanja, a opozicija traži da se prvo ispune zahtevi sa protesta? I da li su taj izalaz zapravo jedino izbori? Iako je dijalog nužan, smatraju analitičari, dobro je pitanje i ko bi ga vodio.
"Prvo moramo da razumemo kakav je to poziv, a on je prilično nejasan. Dakle mi ne znamo na šta tačno Vučić zove opoziciju. Recimo pre nekoliko meseci kada je izašao francusko-nemački predlog o Kosovu takođe je Vučić najavio neke razgovore pa do njih nije došlo. Meni je nekako logično da se ti razgovori dešavaju u parlamentu jer je parlament institucija za tako nešto, a ako ih predsednik organizuje onda bi morali da imaju i neku formalnu strukturu. Meni se ne čini toliko sporno da opozicija ide na te razgovore, kada i ako se oni dese, ali mislim da je na vlastima da ih strukturiaju, formalizuju, daju temu razgovora i da onda formalno pozovu opoziciju", rekao je profesor na FPN Dušan Spasojević.
Kako je rekao pofesor Zoran Stojiljković, dijalog je moguć uvek kada ne možete više da ga ignorišete, kada morate da ga vodite i "kada vam to pokazuju istraživanja i rejtinzi". Kako je dodao, dijalog treba da bude strukturisan i da se priča o određenom krugu pitanja između onih koji imaju realna ovlašćenja. To je nešto što se radi unutar institucuija i vodi se oko ograničenog kruga pitanja.
Povezane vesti
Sa druge strane, direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić kaže da je dobro pitanje ko bi ga vodio.
"Dijalog treba da se vodi po mnogim pitanjima. Dobro je pitanje ko bi vodio. Sa jedne strane to je vlast, sa druge strane mi ne znamo tačno ko sve predstavlja one zahteve. Negde su se legimisali predsatavnici dela opozicije, ali ne znam ko bi dao mandat Miroslavu Aleksiću da on pregovara ili da to bude Dragan Đilas ili da to bude neko ko nije formalno deo opozicije. Kada pitate kako do njega doći, mislim da je to manje bitno. Kada postoji volja za dijalogom, onda se sedne i razgovara", rekao je Pejić.
Spasojević ističe da bi ti razgovori verovatno podsećali na one koje smo imali u periodu između dva izborna ciklusa 2020. i 2022.
"Oni bi morali da budu konkretni i usmereni na vrlo jasne političke mere koje bi trebalo sprovesti. Recimo moglo bi se raspraljvati o tome šta bi mogao da bude novi saziv REM-a ukoliko dođe do ostavke sadašnjih članova, i ostali razgovori koji su nefokusirani i koji su primarno politički u smislu stranački bi onda ličili na ono što gledamo u Narodnoj skupštini i ne vidim da bi vodili ka bilo kakvom smirivanju tenzija, ako je to uopšte cilj i jedne i druge strane u ovom trenutku", rekao je on.
"Zatezanje" dok neko ne popusti
Na protestima "Srbija protiv nasilja" izneti su brojni zahtevi kojima se traži ostavka zvaničnika, ukidanje medija i medijskih sadržaja, za koje opozicija i demonstranti tvrde da promovišu nasilje. Smena članova krovne organizacije za kontrolu medija, REM-a, je zahtev koji su organizatori protesta izneli na prvom protestu 8. maja. Na tom protestu zatražena je i ostavka Bratislava Gašića, ministra policije, kao i ostavka direktora BIA Aleksandra Vulina.
Poslanici Skupštine Srbije započeli su 18. maja raspravu o bezbednosnoj situaciji u zemlji, o izveštavanju televizija u Srbiji o slučajevima nasilja, kao i o predlogu opozicionih poslanika da se osnuje Anketni odbor za utvrđivanje činjenica i odgovornosti za masovna ubistva u Srbiji u maju.
"Meni se čini da protesti, iako ne dolazi do ispunjenja konkretnih uslova, u političkom smislu daju velike rezultate. Videli smo na kraju i obraćenje, ako je to neka najava ostavke Ane Brnabić onda je to u političkom smislu veliki rezultat i ako prihvatimo ono što je rekla Ana Brnabić, to bi onda moglo da znači da se na neki način izlazi u susret zahtevu da Bratislav Gašić podnese ostavku, on u tom slučaju ne bi podneo ostavku, ali bi suštinski bio smenjen. Postoji čitav niz političkih ishoda ovih protesta", rekao je Spasojević.
Povezane vesti
I Pejić kaže da se stvari pomeraju jer vlast ispunjava neke zahteve.
"Opozicija bi bila zadovljna da se veći deo ispuni. Ponovo je pitanje ko bi bio zadovoljan brojem ispunjenih zahteva. Jedan je ispunjen, doduše voljom ministra Ružića ali pitanje je kada bi druga strana bila zadovoljna. Ali ponovo, ne znamo ko sve čini tu stranu. Može jedan da kaže da je zadovoljan, a drugi da nije i da traži više. Za dijalog je manje bitno kako tehnički do njega doći do toga ko ima legitimetet da predstavlja tu stranu", rekao je Pejić.
Kako je rekao državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nemanja Starović, protesti su politički, ali je dodao i da opozicione stranke moraju da "kanališu zahteve".
Povezane vesti
"Mislim da su protesti poltički, ne mora nužno da budu stranački. Od 2017. godne nismo imali masovnije proteste. Ako probamo da se probijemo iza horizonta ostrašćenosti treba osmotriti šta su pravi zahtevi, mislim da su neki od njih realni i ostvarivi. Bilo da govorimo o ukidanju rijaliti, pa i o odgovornosti ministra. Daleko je složenije naći odogovor na sociljano-ekonomske izazove i tu treba mnogo više dijaloga. Ta sklonost da ako bi se neko odazvao na dijalog bi se definisao kao štrajk brejker. Opozicione stranke moraju da kanališu zahteve", rekao je on.
Da niko u ovoj zemlji neće biti protiv dijaloga koji bi nas doveo do rešenja, smatra profesor Stojiljković.
"Ako hoćete izbore, treba da rešite samo neke probleme koji nisu vezani samo za proceduru. Kontrolište novac, uslovaljavanja ljudi i da otvorite medije. Nije dijalog da se dođe u parlament i da nema pravog argumetna. Niko u ovoj zemlji neće biti protiv dijaloga koji bi nas doveo da rešenje. Ako je neko odogovoran za svoj resror neka da ostavku. Ostavka je čin neke vrste odgovornosti za stanje gde ne nosite neku privatnu konotaciju", zaključio je on.
Bez dijaloga - izbori
Ukoliko do dijaloga, ipak, ne dođe, predsenik Srbije najavio je prevremene parlamentarne izbore
"Mi ćemo nastaviti da čekamo neke ljude da dođu da razgovaramo, ali pošto nam je jasno da se nadaju stvarima koje se neće dogoditi, jasno je da ćemo morati da imamo prevremene parlamentarne izbore", rekao je on i ponovio da prelazne lvade neće biti jer je za to potrebna njegova odluka, a takve odluke neće biti.
"Nastavićemo da čekamo neke ljude da dođu da razgovaramo, nikada se neće dogoditi da neko na ulici preuzima vlast. Sa tim prošlim vremenima je završeno. Mi ćemo da čekamo da se na razgovorima pojave oni koji će da misle na srpsko društvo, a ne na sebe i sitne interese. Verujem da ćemo ipak pronaći sagovornike u onima koji treba da pokažu ozbiljnost, ako ne - idemo na izbore", rekao je Vučić.
To, dodao je, znači ubrzano raspuštanje Skupštine Srbije jer postoje rokovi.
"Ona (premijerka Ana Brnabić) podnosi ostavku, kao predsednik imam obavezu da u 30 dana ponudim madat nekom drugom. Ako nema većine u Narodnoj skupštini i kad se to kontatuje da nije moguće, ako Ana podnese ostavku, SNS neće želeti novi mandat jer smo zadoovljni njenim radom. To znači da nam posle tih mesec dana ostaje još ustavnih 45-60 dana za održavanje novih izbora. U skadu sa tim mi smo spremi da se oko datuma i toga da li da budu još neki izbori istovremeno dogovaramo, ali to nije pitanje partijske volje već svih političkih činilaca", rekao je Vučić.
Komentari (0)