Euronews Albania: Razmatra se paket mera protiv Prištine, među sankcijama i zamrzavanje sredstava i vizne liberalizacije

Sjedinjene Američke Države i Evropska unija razmatraju mogućnost mera protiv Kosova u slučaju da ono ne ispuni svoje obaveze i ne smiri situaciju na severu, navodi Euronews Albania pozivajući se na dokument američke administracije u koji je imao uvid.

Te sankcije, navodi se, biće u dve faze, a prva faza podrazumeva zamrzavanje sredstava iz EU, zamrzavanje procesa liberalizacije viznog režima, zamrzavanje procesa članstva u Savetu Evrope, zamrzavanje američkih sredstava i zamrzavanje programa za KBS.

Druga faza, navodi sajt, bi bio pasivan odnos kosovskih saveznika prema kampanji Srbije za nepriznavanje Kosova, reorganizacija međunarodnog vojnog prisustva i masovno smanjenje američkog kontingenta na Kosovu, kao i isključenje Kosova iz određenih međunarodnih organizacija.

Dokument takođe predviđa pojedinačne sankcije protiv kosovskog premijera Aljbina Kurtija i ministra unutrašnjih poslova Dželala Svečlje, ukoliko se situacija na terenu dalje pogorša. To bi moglo uključivati i proglašenje dvojice zvaničnika personama non grata, "na osnovu toga što predstavljaju pretnju bezbednosti i miru".

U dokumentu se kaže da "transatlantska zajednica ima vitalnu potrebu da ne dozvoli krizu iza linija kontakta sa Rusijom, i da je postojalo uverenje da će problemi doći od strane Srbije, kada je reč o francusko-nemačkom planu, kao najtvrdoglavije i nekonstruktivne strane u dijalogu".

"Niko nije očekivao da će Vlada Kosova biti koja će svojim delovanjem promovisati nesigurnost i podgrevati sukobe i krize“, navodi se u dokumentu, prenosi Euronews Albania.

U tekstu se dalje navodi da međunarodna zajednica nema više strpljenja i zahteva jasan odgovor kosovske vlade da li je partner transatlantskoj zajednici ili nije?

"Biti partner znači bezuslovno ispunjavanje svih obaveza i nepoštovanje znači posledice, navodi se u tekstu dokumenta.

U dokumentu se kritikuje i kosovska opozicija i optužuje se da "ne shvata ozbiljnost situacije i stvarnu opasnost za Kosovo", ali i navodi da opozicija mora da izađe sa jasnim stavom ako se zalaže za ispunjavanje obaveza Kosova u procesu dijaloga.

"To što opozicija to nije uradila unosi nepoverenje i projektuje oportunizam", navodi se u tekstu.

Na kraju se kaže da "ako Kosovo ne ispuni svoje obaveze, rizikuje budućnost“.

Euronews Albania se obratio Evropskoj komisiji za komentar, sa pitanjem da li upoznati sa ovim dokumentom i slažu li se sa takvim mogućim merama Kosovu.

Portparol Komisije je odgovorio da "ne komentarišu navodna curenja dokumenata, a posebno nešto što je navodno dokumentu treće zemlje u vezi sa navodnim sankcijama EU", piše Euronews Albania.

Albanian post: Reorganizacija Kfora i preuzimanje Severa

Slične tvrdnje objavljuje Albenian post pozivajući se na diplomatske izvore koji navode da će sankcije "oštre i bez presedana" u istoriji KiM.

List, sankcijama koje navodi Euronews Albania dodaje i vraćanje severa KiM pod kontrolu Kfora.

Kako navodi Albaninan post, jedna od najstrožih faza sankcija biće "reorganizacija međunarodnog vojnog prisustva", pre svega na severu, gde će na osnovu Rezolucije 1244 biti aktiviran poslednji dolazni kontingent od oko 1.000 novih vojnika u okviru Kfora i koji će preuzeti potpunu kontrolu nad severom, vraćajući situaciju u vreme pre 2004. godine, kada Priština ništa nije kontrolisala u tom delu teritorije.

"Niko nije očekivao da će upravo Vlada Kosova svojim delovanjem promovisati nesigurnost i podsticati krize i sukobe", navodi izvor albanskog portala.

Kako je rekao, ono što je već postalo jasno jeste da Zapad gubi strpljenje zbog čega se traži jasan odgovor prištinske vlade.

"Je li ili nije partner transatlantske zajednice? Biti partner i potrošač nacionalne bezbednosti koju transatlantska zajednica nudi i održava u životu, znači bezuslovno ispunjavanje svih obaveza", naveo je izvor.

Transatlantska zajednica, ističe izvor portala, nezadovoljna je ostatkom političkog spektra na KiM i njihovim nejasnim stavovima.

"Čak ni opozicija ne razume dubinu ozbiljnosti situacije i stvarnu opasnost za Kosovo", kaže izvor i dodaje da se od opozicije očekuje da izađe i jasno se izjasni, "da li je ili nije za ispunjavanje obaveza Kosova u dijalogu".

Eskobar: Kurti do petka da odgovori; Kurti: Nisam dobio nikakav ultimatum

Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je u utorak da Kurti ima dva dana da odgovori na zahteve EU i SAD.

On je novinarima u Prištini rekao da će on i Lajčak u petak obavestiti javnost da li ima napretka ili ne, prenosi Reporteri. 

Kako je rekao, Kurti je dužan i da se do petka izjasni o pitanju izbora na severu, kao i da Ohrid nema plan B i da sporazum mora da se primeni.

On je danas u Beogradu, na pitanje da li postoji rok za ispunjenje tri uslova koje je dao i da li je on tokom letnjih meseci, rekao da "zasignurno ne želi da čeka do jula, ali da je izvan toga to je i dalje plan koji se razvija".  Ipak, Eskobar je naglasio da "krajnjih rokova nema", već da su u pitanju sledeći koraci.  

"Nisam dao rok. U Prištini su me pitali za sledeće korake i Lajčak i ja smo rekli da posle ove posete podnosimo izveštaje. Bela kuća će me u petak pitati za infomacije o procesu i moraću da kažem da li smo imali progres ili ne. Lajčak mora Borelju da prenese šta se dogodilo. To nije krajnji rok, već sledeći korak. U odnosu na izveštaj odlučićemo o sledećim koracima", rekao je on.  

Kada je reč o Zajedinici srpskih opština, Eskobar je rekao da to nije dogovor između kosovskog premijera Aljbina Kurtija i Srbije, već Kosova i Srbije.

"ZSO će se desiti, samo je pitanje da li će sa ovom vladom ili budućom", podvukao je on. 

S druge strane kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je danas da nije dobio nikakav ultimatum od SAD i EU u vezi sa situacijom na severu KiM.

On je rekao da je na sastanku sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom i specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom ''ponudio siguran izlaz'' iz krize na severu, za koju je rekao da su je izazvale, kako je rekao, nelegalne strukture Srbije, prenosi Koha.

''Nisam dobio nikakav ultimatum, sreli smo se i razgovarali sa emisarima i ponudio sam siguran način da imamo stabilan izlazak iz krize na severu Kosova izazvane nelegalnim strukturama... Prvo, vladavina prava, mi ismo mali desetine NATO vojnika, kosovskih policajaca i novinara koji su bili žrtve neviđene brutalnosti nasilnih ekstremista'', rekao je Kurti novinarima.

Eskobar i Lajčak su u ponedeljak u Prištini razgovarali sa Kurtijem, predsednicom Kosova Vjosom Osmani, predstavnicima tri najveće opozicione stranke i Srpskom listom. Dan kasnije su se u Beogradu susreli s predsednikom Srbbije Aleksandrom Vučićem.