Udruženi poduhvat i individualna odgovornost: Šta presuda Stanišiću i Simatoviću znači za Srbiju?

Presude bivšem načelniku Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i njegovom pomoćniku Franku Simatoviću Frenkiju, kojima su u Haškom tribunalu proglašeni odgovornima kao pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata za zločine iz 1992. i 1995. godine u Bosni i Hercegovini, prve su presude tog tipa visokim zvaničnicima političkog, vojnog i policijskog vrha Republike Srbije. Iako se insistira na individualnoj odgovornosti, prema oceni većine stručnjaka, presudama se ukazuje i na umešanost Srbije u rat u BiH. Međutim dok su saglasni da je potrebno obeštetiti žrtve, pogledi na to na koji način bi se to trebalo učiniti su različiti.

Advokat Tomislav Višnjić za Euronews Srbija kaže da se ovom presudom utvrdila individualna odgovornost Stanišića i Simatovića, ali da ona ukazuje i na odgovornost države Srbije. 

"Jedna formirana slika sa početka rada Tribunala gde je rat u Bosni, ne samo unutrašnji sukob, nego i međunarodni, i da su u njega aktivno bila umešana i Hrvatska i Srbija je dobio svoj poslednji ekser u kovčeg, a to je ova presuda. Do sada smo imali umešanost Hrvatske u rat u BiH zvanično kroz jednu drugu presudu, evo sad smo dobili i umešanost, na neki način, Srbije, ali reći ću vam isto što i Bramerc da je u pitanju individualna odgovornost, ali kolokvijalno možemo da kažemo da je to umešanost i Srbije", objašnjava on. 

I prema mišljenju Nevenke Tromp, profesorke univerziteta u Amsterdamu i nekadašnje istraživačice Haškog tribunala, presuda će imati implikacije na Srbiju, jer su obojica osuđenika za sve vreme dok su se ovi zločini dešavali bili službenici MUP Srbije, te da bi država Srbija trebalo da preuzme odgovornost po principu Holandije u slučaju tužbe protiv njenih vojnika koji su bili pripadnici snaga UN angažovani u BiH.

Euronews

"Posle jednog slučaja koje su žrtve Srebrenice počele protiv Holandije, najviši sud te zemlje je 2019. godine doneo odluku da su holandski vojnici, bataljon pod zastavom UN, zgrešili u dve tačke u onom za šta su se teretili. Holandija je odmah posle presude svog suda donela odluku da se vansudski nagodi sa žrtvama i napravljena je komisija. I sad već godinu dana onima koji su ispunili uslove Holandija isplaćuje odštetu. Mislim da Srbija može preuzeti odgovornost po principu onoga što je Holandija napravila. Srbija bi mogla napraviti iskorak i reći da svi direktni potomci ili supruge ili supruzi imaju pravo na odštetu i da se Srbija sama angažuje da izađe njima u susret, jer ova presuda može poslužiti potomcima žrtava da počnu proces za nadoknadu štete materijalne i nematerijalne od strane Srbije. To bi bio jedan veliki čin", objašnjava ona gostujući u emisiji Euronews centar.

Sa druge strane advokat Novak Lukić smatra da presuda Stanišiću i Simatoviću ne može imati nikakve implikacije po Srbiju i da u postupcima koje su protiv Srbije za genocid pokrenuli BiH i Hrvatska nije utvrđeno to delo.

"U oba postupka su korišćene optužnice, ali ne i presude jer nisu bile pravosnažne, protiv Simatovića i Stanišića kao članova zajedničkog zločinačkog poduhvata. Ni u jednoj presudi -  ni Bosne protiv Srbije za genocid, ni Hrvatske protiv Srbije za genocid nije postojao oblik utvrđivanja da ova dela čine krivično delo genocida. Objektivno nikakve implikacije ne može imati ova presuda po Srbiju", kaže je Lukić.

Žrtve neophodno obeštetiti

I Višnjić i Tromp su saglasni da je neophodno obeštetiti žrve, ali im se pogledi na to na koji način bi se to trebalo učiniti razlikuju.

"Ako govorimo o tome da li treba obeštetiti žrtve - naravno. Imajući u vidu da su svi tu umešani, po presudama - i Hrvatska i Srbija i BiH - ne bi trebalo da se rešava kroz pojedinačne postupke zato što ne postoji praksa sudova, zato što je teško da se ostvaruje pravo iz jedne države u drugoj, već bi eventualno trebalo da se o tome postigne neki dogovor i da se žrtve kompenzuju kroz neku od formi prema dogovoru u kome će sve države učestvovati", navodi Višnjić.

Euronews

Sa takvim stavom ne slaže se Tromp.

"Ja se uopšte ne slažem da treba doći do dogovora različitih strana u ratovima na područiju bivše Jugoslavije jer, kao prvo ako se to čeka ništa se neće desiti. Drugo, specifičnost ove presude su dva službenika na visokom nivou iz MUP-a Srbije pravosnažno sada proglašena krivim za zločine na sedam područja i to Srbiju stavlja u jedan sasvim drugi položaj u odnosu na Hrvatsku. U Hrvatskoj ste imali u jednoj presudi da je Tuđman, predsednik Hrvatske, i neki jako visoki službenici bili deo UZP-a međutim. Tuđman nikada nije bio sam optužen. U ovom slučaju zvaničnicima Srbije presuđeno je direktno i mislim da to Srbiju stavlja u jednu poziciju apsolutne odgovornosti, i bilo bi neverovatno hrabro i dobro za Srbiju i za srpski narod da država preuzme tu odgovornost i da kažu 'ne zanima nas šta bilo koja država misli i radi, mi imamo ovu dužnost i prema žrtvama i svemu što se desilo i prema nama samima', jer jedan od najvećih i najvažnijih momenata bilo kakvih procesa normalizacije odnosa je taj da jedna strana sama sažme svoju odgovornost i da je artikuliše. Mislim da je važno za Srbiju da napravi ovakav iskorak i da bi to značilo jednu neverovatnu političku moralnost od ove generacije i srpskih političara i srpskog društva", ističe ona.

Za Višnjića je sa gledište žrtve cinično pravljenje razlike između toga da li je za neki zločin direktno osuđen zvaničnik neke države ili ne. 

"Suština je da se na neki način žrtva obešteti. U postupku u kome je pravosnažno dokazano da su policijske ili vojne snage bilo koje države počinile neke zločine zar ne bio trebalo sa stanovišta morala i ljudskosti da se na tom nivou svako čije su snage počinile određen zločine uključi u postupak nadoknade žrtvama", kaže Višnjić.

Stanišiću i Simatoviću povećana kazna

Stanišić i Simatović su današnjom presudom u ponovljenom suđenju osuđeni su na po 15 godina zatvora, dok su prethodnom presudom osuđeni na 12 godina zatvora za zločine u opštini Bosanski Šamac 1992. godine, a njihova odgovornost je bila za pomaganje i podržavanje.

"Tada su oslobođeni za drugi značajniji, teži, ozbiljniji oblik krivične odgovornosti, a to je učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, ne samo za tu opštinu već i za sve ostale opštine za koje je optužnica bila (Hrvatsku, BiH). Sada je promenjen stav. Žalbeno veće smatra, na osnovu izvedenih dokaza u postupku, da je prvostepeni sud pogrešio i proglasio ih je krivim za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu u svim opštinama u BiH i Hrvatskoj", rekao je Lukić.

On je naveo da je zbog toga što je utvrđen veći oblik odgovornosti i veći broj opština na kojima su izvršeni zločini, tribunal je izrekao veću kaznu (15 godina).

Postupak protiv Stanišića i Simatovića dugo je trajao, a Lukić kaže da to ne znači da će oni biti pušteni na slobodu. Pojašnjava da se računa samo vreme koje su proveli u pritvoru. Stanišiću je u kaznu zatvora uručunato 2.630 dana ili sedam godina i četiri meseca koje je proveo u pritvoru, dok se Simatoviću računa 3.048 dana ili osam godina i četiri meseca.

"To znači da će još biti u zatvoru, a tek nakon isteka dve trećine od izdržane kazne oni mogu da apliciraju za prevremeno puštanje na slobodu", pojasnio je Lukić.

Napominje da ova presuda nije ništa novo, da je zajednički zločinački poduhvat utvrđen i u ranijim presudama pred Tribunalom - Milan Martić, Radovan Karadžić, Ratko Mladić.

"Ono što je specifično za ovaj predmet je što dugo traje i što je presuda jednom ukinuta. Za sve vreme postojanja Međunarodnog tribunala jedina presuda koja je ukinuta i vraćena na ponovno odlučivanje", naveo je on.

Ni to što je CIA imala učešće u slučaju Stanišić ne vidi kao nešto neobično.

"CIA je davala svoje informacije koliko je Stanišić pomagao Međunarodnoj zajednici u oslobađanju taoca UN bataljona koje su zarobile snage Ratka Mladića. I u drugim predmetima je toga bilo, recimo Madlen Olbrajt je svedočila za Biljanu Plavšić. Bilo je toga još da su državne institucije ili političke ličnosti svedočile na sudu", zaključio je on.