Jednačina sa mnogo nepoznatih: Hoće li uzavrelo političko proleće biti uvod u izbornu jesen

Uzavrelo političko proleće sve izvesnije obećava i burnu jesen, posebno nakon što je predsednik Srbije i lider SNS Aleksandar Vučić, u jednom u nizu odgovora na zahteve opozicije iznete na protestima održanim nakon dve nezapamćene tragedije koje su do temelja potresle društvo, otvorio mogućnost da se izbori održe "najkasnije u septembru".

Manje je, međutim, izvesno koji izbori bi mogli biti održani budući da Vučić to nije precizirao, ističući jedino da neće opozicija biti ta koja će o tome da odlučuje i da "ovo nije fontana želja". Ako pitate analitičare, pa i koalicione partnere naprednjaka i deo opozicije ni izbori u septembru ne mogu se smatrati potpuno izvesnim. I ne samo zato što mnogima ne odgovaraju.

Šta je onda sigurno? Sigurno je jedino da, gledano strogo po rokovima, građani Srbije moraju na birališta 2024. godine kada na red dolaze redovni loklani i pokrajinski izbori. Da će sa njima biti spojeni vanredni parlementarni i gradski izbori u Beogradu mnogo je spekulisano u javnosti praktično odmah nakon što je priča oko izbora održanih aprila ove godine zatvorena.

Pričalo se o tome i zašto što je i sam Vučić, saopštavajući ko će činiti novu vladu, na neki način oročio njen mandat na dve godine, posle kojih je ostalo nedorečeno da li bi se išlo na rekonstrukciju vlade i novog premijera ili na vanredne izbore, ali i zbog zahteva opozicije da se izbori u Beogradu ponove zbog bezmalo "pata karata" kada je reč o rezultatima glasanja u glavnom gradu. O tome je, između ostalog, bilo reči i na sastanku lidera SSP Dragana Đilasa sa Vučićem odmah nakon aprilskih izbora.

U takvim okolnostima analitičari su naginjali raspletu koji bi uključivao sve izbore sem predsedničkih na proleće 2024. godine, kada bi se redovnim loklanim i pokrajinskim, pridodali i vanredni parlamentarni i beogradski.

Duvaju vrući politički vetrovi

Situacija je sada, međutim, drugačija. Nakon dve masovne pucnjave, društvo se našlo u stanju šoka koji i dalje ne jenjava. Iz pravca vlasti i opozicije zaduvali su takvi vetrovi da su ovaj maj pretvorili u nepredvidiv i vreo mesec, a analitičari smatraju da se ovakvo političko uzavrelo proleće nije moglo naslutiti. 

"Ono nije obećavalo da će biti vrelo, ono je uzavrelo zbog ovih tragedija koje su se desile i onda je lančano krenulo to zagrevanje i zakuvavanje i sa jedne i sa druge strane i od opozicije i vlasti", rekao je za Euronews urednik političke rubrike lista "Politika" Bojan Bilbija.

Opozicione stranke, među kojima su Demokratska stranka, Narodna stranka, Zeleno levi front, Ne davimo Beograd, stranka Zajedno i Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana, Sindikat Sloga, Pokret za preokret, Ujedinjeni, organizovale su ubrzo proteste pod parolom "Stop nasilju", na kojima su izneli listu zahteva.

Deo zahtev je ispunjen i pre samog protesta - ostavka ministra prosvete Branka Ružića, koji je on sam poslao, ali i zakazivanje sednice Skuštine koja je najavljena za utorak, dok je deo odbijen već nakon što je prva šetnja završena kada je Vučić na televiziji "Hepi" govorio o "teškim političkim odlukama" koje je prethodno i najavio. Pre svega, on je, a to je ponovio više puta, odbio bilo kakvu raspravu o smeni ministra policije, ističući da je policija u tragedijama koje su zadesile Srbije ispravno radila svoj posao.

U međuvremenu, sastao se skupštinski kolegijum na kojem su se poslaničke grupe dogovorile da se održi sednica parlamenta, na kojoj će se raspravljati o pitanjima vezanim za tragedije u školi na Vračaru i u Mladenovcu. Predsednik parlamenta Vladimir Orlić rekao je ranije za Tanjug da bi sednica trebalo da bude zakazana za četvrtak ili petak - 18 ili 19. maja. Tu sednicu, na kojoj bi se raspravljalo o bezbednosnoj situaciji, tražila je opozicija. 

Opozicija oprezno o izborima

U okolnostima opštih tenzija u društvu potrešenom tragedijama, vrlo brzo od opcije "rekonstrukcija ili izbori" došlo do "izbori najkasnije u septembru". Predstavnici opozicije najavu mogućih izbora u septembru dočekuju sa različitim komentarima, ali čini se, bez entuzijazma i sa fokusom na nečemu drugom.

"Hajde da mi ostavimo izbore sa strane, dakle sada je glavno pitanje ispunjenje svih zahteva protesta - smena REM-a, oduzimanje frekvencije Pinku i Hepiju, smena Gašića i Vulina. Dakle, zaustavljanje tih fabrika mržnje i sukoba koje dolaze i iz štampanih medija, to je ono što je suština i što mora odmah da se desi", kaže Radomir Lazović iz Ne davimo Beograd.

Za neke opozicionare suština je da se o izborima priča zajedno sa poboljšanjem izbornih uslova.

"Spremni smo da o tome razgovaramo, ali ne na način na koji to možda zamišlja predsednik Republike da to zbrzi sada preko leta u ovoj situaciji kada su svi mediji cenzurisani i zablokirani i nemamo neku normalnu izbornu kampanju. Naravno da vidimo o kojim se izborima radi, da li će određeni izbori biti razdvojeni", rekao je Boško Obradović iz Dveri na konferenciji za novinare.

Sanda Rašković Ivić iz Narodne stranke kaže da su Srbiji potrebne promene i da bi najbolje bilo da one dođu kroz izbore".

"Ali nismo mnogo odmakli u fer uslovima za izbore, a sam Vučić budi izbore ne bi li bacio prašinu u oči, skrenuo pažnju sa onoga što se dešava", kaže ona.

Veliki deo opozicije već dugo zagovara razdvajanje izbora kako bi građani mogli da glasaju za one kojima veruju na lokalu.

"Ima smisla pre svega raspisati predsedničke izbore, Aleksandar Vučić bi pre svega trebalo da napiše predsedničke izbore jer je on taj koji se za sve pita u državi Srbiji. Znači ako je on nezadovoljan radom vlade, on je pre svega za to odgovoran jer je on sastavljao vladu Ani Brnabić. Ako je nezadovoljan radom parlamenta, takođe je za to odgovoran Aleksandar Vučić", kaže Dragana Rakić iz Demokratske stranke.

Faktor socijalisti

Odgovor na dilemu kakav će biti rasplet uzavrele političke situacije mogao bi da stigne krajem ovog meseca za kada su naprednjaci zakazali vanrednu skupština na kojoj će, kako je Vučić rekao, biti donete teške odluke, a on se povući sa mesta prvog čoveka stranke. Analitičara ocenjuju da bi sve ovo mogla da bude neka vrsta testa pred Skupštinu SNS. 

"Ni najbliži saradnici Aleksandra Vučića u vladajućoj koaliciji, a bogami i u njegovoj stranci, pojma nemaju hoće li se on stvarno povući 27. maja sa mesta predsednika stranke. Druga važna stvar, najava organizovanja kontramitinga ovim mitinzima koje su građani uz pomoć političke opozicije organizovali i nameravaju i dalje da organizuju, koja je poruka tog mitinga, ako dođe veliki broj ljudi pristalica SNS i Vučića, pretpostavljam da će oni od njega tražiti da nastavi da krši Ustav, da i dalje bude predsednik te stranke", kaže politikolog Cvijetin Milivojević.

Naveo je da mu se čini da Vučić hoće da iskoristi svoj izlazak sa čela stranke i fakticki formiranje novog pokreta i da izvrši jednu vrstu lustracije unutar same stranke. 

"Jednu vrstu, kako on to kaže, nekada odvajanja žita od kukolja i čini mi se da je to ta posebna nervoza gde Vučić nije više toliko autonoman kako se činilo do poslednjeg trenutka da jeste", rekao je Milivojević.

Bilbija kaže da ostaje da se vidi šta će biti sa vladom i da u vezi sa tim ne treba žuriti. 

"Ostaje da se vidi imajući u vidu da njena vlada uprkos tome što je i predsednik rekao da je osetio neke disfunkcionalnosti, da je ta vlada ipak imala sasvim solidne rezultate, tako da sa te strane ne bi trebalo žuriti ali videćemo. Sve se sada promenilo nakon ovih tragičnih događaja u Srbiji", rekao je Bilbija.

Ovakvu političku atmsferu dodatno će začiniti i Skupština Srbije koja mora da konstatuje ostavku ministra prosvete Branka Ružića, a možda i da raspravlja o izboru novog ministra, koji je do sada delegiran iz redova socijalista.

A šta oni misle o izborima u septembru? O tome je govorio njihov lider i dugogodišnji koalicioni partner SNS Ivica Dačić, koji je istakao da je protiv održavanja vanrednih izbora, te da se zalaže za "političko smirivanje i razgovore" vlasti i opozicije.

"Ja sam za političko smirivanje i razgovore i bilo bi poželjno da to bude moguće u skupštini…i sada je odgovornost na političkim strankama koje pozivaju na demonstracije”, kazao je i optužio deo opozicije da iz političkih razloga zloupotrebljava tragedije u Beogradu i selima oko Mladenovca.

Dačić je rekao da je “apsolutno protiv vanrednih izbora”, te dodao da je krajnje vreme da, kako je naveo, "Srbija živi redovnim životom, a to su redovni izbori".

U tom stavu, međutim, Dačić nije jedini.