Eritrejac prošao put od izbegličkih kampova do Olimpijskih igara i Beogradskog maratona: Čovek nikada ne sme odustati

Tahlovini Gabrijesos sa samo 12 godina pobegao je iz rodne Eritreje i prešao pustinju da bi stigao do Izraela. Sada trči maratone, šaljući poruku nade i izdržljivosti svim izbeglicama poput njega, a nedavno je učestvovao i na Beogradskom maratonu.

Gabrijesos, koji u julu puni 25 godina, u maratonskoj trci na Olimpijskim igrama 2020. na cilj je stigao 16-ti i bio je nosilac zastave izbegličkog olimpijskog tima na ceremoniji otvaranja Igara u Tokiju.

U nedelju je trčao polumaratonsku trku na Beogradskom maratonu kao deo tima agencije UN za izbeglice na tom događaju. Trku je završio među prvih 10 za nešto više od sat vremena, prenosi portal Afrika njuz.

On je za Asošijeted pres posle trke u Beogradu rekao da izbeglice moraju da se trude, izdrže i budu jake. 

Tanjug AP/Darko Vojinovic

"To je dug put i veliki izazov. Nije lako napustiti porodicu, napustiti majku... ali čovek nikada ne sme odustati", rekao je Gabrijesos.

Kako piše portal, njegovo trčanje u glavnom gradu Srbije, zemlje koja služi kao kopnena ruta za izbeglice i migrante koji pokušavaju da stignu do Zapadne Evrope, bilo je simbolično.

Mnogi, među hiljadama ljudi koji prolaze ovim putem, dolaze iz Eritreje, poput Gabrijesosa, suočavajući se sa opasnostima i izazovima tom prilikom. Gabrijesovo putovanje 2010. godine trajalo je mesecima i bilo je obeleženo teškoćama.

Izbeglica sa 12 godina

Rođen u zabačenom selu u Eritreji, Gabrijesos neće ni da priča o užasima kojima je bio svedok dok je živeo u svojoj rodnoj zemlji, koja je bila opterećena ratom, nasiljem i represijom. Ali je bilo dovoljno da tako mlad ode od roditelja.

Gabrijesos kaže da je doneo odluku da ode jednog popodneva dok njegova porodica nije bila kod kuće. Prijatelj - koji je imao 13 godina - je došao i njih dvojica su krenuli ka, kako su se nadali, boljoj budućnosti negde na sigurnom.

Tanjug AP/Darko Vojinovic

Gabrijes je imao tetku u Izraelu, pa je odlučio da ode tamo. Prvo je otišao u Etiopiju, zatim Sudan, Egipat i na kraju Izrael. Jedva da je spavao, morao je da hoda kilometrima i boravi u izbegličkim kampovima.

"Prošli smo kroz džunglu, ali ovo više nije bilo tako strašno kao kad smo bili mali", priseća se Gabrijesos i dodaje: "Već smo videli mnogo gore."

U izbegličkom kampu počeo sportsku karijeru

Kada je konačno stigao u Izrael, Gabrijesos je prvo prebačen u tamošnji izbeglički kamp, a kasnije je počeo da pohađa školu. Tamo je rekao svojim nastavnicima da može da trči i oni su obezbedili opremu i obuku.

"Voleo sam da trčim i pre nego što sam otišao (iz Eritreje). Imam trenera, koji mi je i sada trener. On mi je kao otac i čovek koji je deo mog života", rekao je.

Od tog trenutka trčanje je postalo njegov život.

"Kada sam počeo... on (trener) mi je rekao da trčim. I trčao sam i trčao, a on mi nije rekao da stanem", rekao je.

Tanjug AP/Darko Vojinovic

Kao mlad talenat, Gabrijesos je dobio stipendiju Međunarodnog olimpijskog komiteta za izbeglice i priliku da se takmiči kao izbeglica kao deo tima sportista koji zbog svog statusa ne mogu da predstavljaju svoje zemlje.

Uspeh na Olimpijskim igrama u Tokiju

Gabrijesos je imao pravo da trči u Tokiju 2020. nakon što je završio Agmon Hahula maraton u Izraelu za 2 sata, 10 minuta i 55 sekundi, kako bi ispunio svoj san da se takmiči na Olimpijskim igrama.

Maratonsku trku u Tokiju završio je kao 16-ti sa vremenom 2:14:02, iznenadivši mnoge svojim uspehom. Njegov "sledeći cilj" je da se takmiči na Olimpijskim igrama u Parizu sledeće godine.

Tanjug AP/Darko Vojinovic

Iako budućnost izgleda mnogo svetlija sada nego 2010. godine, Gabrijesos kaže da je njegova neposredna nada da dobije izraelsko državljanstvo pre nego što napravi bilo kakve konkretne planove.

"Imam mnogo snova, mnogo planova o budućnosti. Ono što sada mogu da vam kažem je da bih voleo da imam mnogo dece", rekao je.