Istraživanje Crte: Građani Srbije nisu sigurni šta bi bilo rešenje za problem Kosova, ali žele da ono bude mirno

Rezultati istraživanja javnog mnjenja, koja je sprovela Crta, pokazuju da građani Srbije u najvećoj meri nemaju dovoljno informacija i ne znaju kako bi se problem Kosova mogao rešiti, ali da, bez obzira kakvo je rešenje, žele da ono bude mirno. Kad je u pitanju percepcija spoljnopolitičkih odnosa zemlje, vidi se da su pristupi gladanja ispitanika na Istok i na Zapad potpuno drugačiji, odnosno da se, najkraće rečeno, na Rusiju gleda sa emocijama, a na EU sa interesom.

Prema istraživanju koje je Crta sprovela krajem februara i početkom marta, čak 38 odsto građana nema odgovor na pitanje šta bi bilo idealno rešenje za Kosovo, a isti je procenat i onih koji ne znaju šta bi mogao da bude realan ishod aktuelnih pregovora Beograda i Prištine. Ipak, kroz sve odgovore građana, prema rečima Vojislava Mihailovića, jednog od autora istraživanja, provejava činjenica da je građanima manje-više muka rata i da oni, bez obzira kakvo je rešenje, žele da ono bude mirno.

"Čak i među onima koji ne znaju da kažu šta je idealno rešenje mi i tu vidimo određen broj građana koji kažu: 'ne znam šta bi rešenje bilo, ali bitno je da bude mirno'. U prethodnom istraživanju smo to i malo detaljnije pitali, jer smo imali veoma visok procenat građana koji je istakao da bi bili zabrinuti u slučaju da se prizna nezavisnost Kosova. Proveravali smo zašto su ljudi zabrinuti i opet smo videli jedan visok procenat - trećinu građana - koji ističu da su zabrinuti za bezbednost Srba na Kosovu ili da se plaše potencijalnih internih sukoba u Srbiji", navodi Mihailović koji je i šef javnomnjenskih istraživanja u Crti. 

Dodaje da to znači da je bezbednost nešto što je veoma važno građanima Srbije.

"Kako god postavili pitanje imamo veliki procenat građana koji će reći da nije bitno kakvo je rešenje već da je mirno", ističe on.    

Razlike između idelanog i relanog rešenja

U istraživanju Crte navodi se da skoro trećina građana (30 odsto) otvoreno kaže da ne zna šta podrazumeva francusko-nemački plan za Kosovo, koji je nakon ohridskih dogovora postao integralni deo puta Srbije u EU, a samo sedam odsto njih smatra da je to korak ka finalnom sporazumu Beograda i Prištine. 

Mihailović za Euronews Srbija kaže da se iz istraživanja u istraživanje ponavlja nalaz da građani sami priznaju da nisu dovoljno informisani o ovoj temi. On kaže da je, među ispitanicama, svaki drugi zainteresovan za pitanje Kosova, ali da su pregovori takvi, da se, na primer u slučaju "francusko-nemačkog" predloga koji postoji od avgusta, o detaljima saznalo tek u poslednjih mesec ili dva. 

Kada je reč o stavovima o Kosovu i konkretnom rešenju, vidi se razlika između onoga što ljudi doživljavaju kao idealno rešenje i onoga što, sa informacijama kojima raspolažu, smatraju relanim rešenjem. 

Čak 34 odsto ispitanika kao idealno rešenje vidi opciju u kojoj Kosovo ostaje u sastavu Srbije i "sve se vraća na staro". Ipak, kada iste te ispitanike pitate šta je relano rešenje, taj broj značajno opada na oko 14 odsto. 

Isto je i sa pitanjem priznavanja Kosova. Među ispitanicima koji su govorili o idelanim rešenjima, tek osam odsto njih navelo je priznanje Kosova, sedam odsto podelu teritorije, a samo pet odsto francusko-nemački plan. 

S druge strane, kada ih pitate o relanom rešenju, čak 22 odsto navodi da je to priznanje Kosova, iako mnogi od njih to smatraju čak i izdajom, dok 9 odsto kao relano rešenje vide "francusko-nemački plan" i tek četiri odsto podelu teritorije. 

Promo/CRTA

Mihailović ističe da se iz istraživanja vidi da građani vrlo jasno vide razliku između, sa jedne strane, nekog idealnog, a sa druge strane, najrealnijeg scenarija.

"Nekih 14 odsto građana koji i pri realnom rešenju navode da će se situacija vratiti na staro. Mi imamo trećinu koja kaže da bi bilo najbolje (idealno rešenje) da se stvari vrate na staro, a svega nekih 14 odsto ističe da bi se to realno i desilo. Sa druge strane imamo svega 8 odsto građana koji pominju priznanje Kosova kao idealno rešenje, a sa druge strane svaki peti građanin kaže da je to realno rešenje", navodi on. 

Ipak dodaje da to ne znači da navedeno realno rešenje oni podržavaju.

"Među tih 22 odsto mi imamo određen broj ljudi koji bi to nazvali čak i izdajom, ali oni to vide kao najrealniji ishod trenutnih pregovora Beograda i Prištine. Takođe treba napomenuti da i među ovih 34 odsto koji su rekli da je idealno rešenje da se stvari vrate na staro, određen broj ljudi ističe da je to idealno rešenje u slučaju da može mirno da se ostvari", kaže Mihailović. 

Građani srcem okrenuti ka Rusiji, a novčanikom ka Zapadu 

Crta navodi da istraživanje pokazuje da su građani rastrzani u vezi sa strateškim pravcem Srbije. Stav 44 odsto ispitanika je da bi Srbija trebalo više da se okrene ka Zapadu, a 43 odsto ih je za jaču vezanost s Rusijom. Ipak, politika sedenja na više stolica čini se najprihvatljivijom za većinu građana, među kojima ima tek 18 odsto onih koji misle da bi Srbija trebalo u potpunosti da se opredeli za jednu ili drugu stranu.

Rusija se percipira kao najvažniji politički (34 odsto) i bezbednosni (42 odsto) partner. Nasuprot tome, Evropska unija se percipira kao najvažniji ekonomski partner (44 odstvo).

Stavovi su oštro podeljeni i u vezi s referendumom o ulasku u EU. Za učlanjenje bi glasalo 44, a protiv 42 odsto građana. Prepreku široj podršci učlanjenju Srbije u EU može predstavljati razočaranost dela građana trajanjem procesa EU integracija - skoro polovina građana (43 odsto) sada misli da Srbija nikada neće postati članica EU, navodi se u saopštenju Crte.

Mihailović dodaje da se u vezi sa ovim referendumskim pitanje o priključenju EU vidi blago poboljšanje u odnosu na septembar prethodne godine, ali da su ta pomeranja za sada veoma blaga ali prisutna. Ističe i da su, kada je Rusija u pitanju, trenutno stavovi građana veoma polarizovani i da je je ono što se vidi da bi najveći procenat građana hteo da Srbija bude u nekoj neutralnoj poziciji. 

"Tako smo recimo u martu pored ove dve opcije "da li ste za uvođenje sankcija ili za održavanje dobrih odnosa sa Rusijom" imali i treću opciju da Srbina ostane neutralna. U tom slučaju najveći broj građana bi se opredelio za tu opciju, čak polovina. I u tom slučaju podrška Rusiji u znatnoj meri opada. Tek u slučaju kada se građanima izuzme ta srednja opcija kada moraju da se opredele bilo za Rusiju, bilo za EU onda dolazi do podrške rasta Rusiji. Čim se pitanje postavi malo drugačije i čim se u igru ubace i finansije i ekonomija ta podrška pada pa onda vidimo da bi na referendumu za EU bilo pola pola zato što opet, kao i u slučaju Kosova građani ipak razmišljaju racionalno i uvek imaju u vidu i taj ekonomski element", objašnjava on.

Prema njegovim rečima, istraživanje pokazuje da su to potpuno drugačiji pristupi gledanja na Istok i na Zapad, te da se na Rusiju gleda sa emocijama, a na EU sa interesom. 

"Kada pitamo šta je to što bi EU Srbiji donela ogromna većina građana navodi samo ekonomiju odnosno samo finansije. Veoma mali procenat građana tu navodi ideologiju, vrednosti, pa čak i putovanja. Najveći broj građana vidi samo finansije i to je nešto što građani mogu da čuju iz medija koje prate, zato što ako se u medijima pominje EU, ona se pominje zbog ili nekih donacija ili investicija ili kredita. To je jedino što oni zapravo mogu da čuju o EU iz medija i to se vrlo jano vidi iz naših istraživanja", zaključuje Mihailović.