Nemački novinar: Ako Tači bude proglašen krivim, to znači da je NATO devedesetih godina sarađivao sa ratnim zločincem
Komentari05/04/2023
-18:31
Proces i suđenje protiv Hašima Tačija i ostalih vođa OVK koji se vodi pred Specijalnim sudom u Hagu su od istorijskog značaja, i to ne samo za Balkan već i za Zapad sveukupno. Ukoliko Tači bude proglašen krivim, to bi značilo da se NATO 1999. godine borio protiv zločina Miloševićevog režima uz pomoć još jednog ratnog zločinca, rekao je za Euronews Srbija nemački novinar i pisac Mihael Martens.
On ističe i da, prema njegovom mišljenju, to ne znači da je intervencija NATO bila pogrešna, ali bi priče iz 1999. godine dobile dodatni element koji istoričari neće moći da ignorišu.
Pre tri dana je u Hagu počelo suđenje vođama OVK - Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju, i Jakupu Krasnićiju. Optužnica protiv njih sadrži 10 tačaka, a oni se terete da su individualno i krivično odgvorni za zločine širom Kosova, ali i na severu Albanije. Tužilaštvo ih tereti da su zastrašivali, zlostavljali, mučili i ubijali one koje su smatrali protivnicima, dok je posebno važan deo optužnice tvrdnja da su Tači i ostali od marta 1998. do septembra 1999. bili članovi "udruženog zločinačkog poduhvata". Suđenje je izazvalo veliku pažnju javnosti u regionu, ali i među poznavaocima prilika na Balkanu.
Dok pravnici analiziraju strategije tužilaštva i odbrane na osnovu uvodnih nastupa, analitičari se bave posledicama koje bi ishod slučaja mogao da ima. Martens je objavio tekst sa naslovom "Partner NATO-a pred sudom u Hagu". On je za "Frankfurter algemajne cajtung" pisao da se za Prištinu na suđenju "radi o odbrani sopstvenog viđenja istorije".
Očekuje se da će suđenje dugo da traje i zbog toga je rano za određene zaključke, ali kako kaže Martens, ono što je izvesno je da je reč o procesu od istorijskog značaja, i to ne samo za Balkan, nego i za ceo Zapad.
"Ako Tači bude proglašen krivim, to bi značilo da se NATO 1999. godine borio protiv zločina Miloševićevog režima uz pomoć još jednog ratnog zločinca. To, po meni, ne znači da je intervencija NATO bila pogrešna, ali bi priča iz 1999. godine dobila dodatni element koji istoričari neće moći da ignorišu", rekao je Martens za Euronews Srbija.
Upitan da li suđenje Tačiju može da se pretvori u suđenje NATO-u, istakao je da proces indirentko utiče na NATO, bez obzira na to da li će Tači bit proglašen krivim ili ne.
"Ako bude proglašen krivim, to znači da je NATO devedesetih godina sarađivao sa ratnim zločincima. Naravno, to je pitanje koje mi još ne znamo - ne tiče se samo Tačija, nego i Zapada, i NATO-a i naravno Srbije", naglasio je nemački novinar.
Ključno pitanje - čiji će dokumenti biti uverljiviji za sudije?
Pre početka suđenja Martens je radio intervjue sa advokatima Hašima Tačija koji su mu govorili na čemu će bazirati svoju odbranu.
"Koliko razumem njihovu strategiju odbrane, ključni argument će biti tvrdnja da nije postojao funkcionalni komandni lanac u okviru OVK, pa Tači ne može biti odgovoran za zločine koje su individualno počinili komandanti OVK. Tužilaštvo tvrdi da može da dokaže da je devedesetih postojao lanac komandovanja u OVK", rekao je Martens za Euronews Srbija ističući da je ključno pitanje – ko će u većoj meri uspeti da ubedi sudije.
U svom tekstu on prikazuje papir na koji se poziva odbrana – to je dokument koji je Stejt Department poslao jednom kongresmenu na pitanje oko finansiranja OVK, gde se navodi da oni ne mogu da finansiraju tu organizaciju jer ne postoji prava hijerarhija.
Martens napominje da će to biti jedan od ključniih dokumenata, ali ističe da i tužilaštvo ima dokumente koji pokazuju suprotno – da je postojao komandni lanac. Biće interesantno videti ko ima bolje, ubedljivije dokumente", istakao je.
"Odbrana indirektno kaže da KFOR nije interesovalo da se održi mir"
Upitan da li bi presuda Tačiju mogla da utiče na NATO, advokat Tomislav Višnjić je rekao da je pitanje kako će ta presuda da bude koncipirana.
"Meni je zanimljivo što je u jednom delu odbrane Tačijev advokat provukao da za period od 10. juna kada se srpska vojska povukla sa Kosova, OVK ne može da bude odgovorna jer je u tom trenutku za bezbednost bio zadužen UNMIK. Ali prihvataju da UNMIK nije bio baš potpuno formiran, pa je jedini koji je mogao da uspostavi bezbednost stanovništva bio KFOR, koji po njihovim rečima nije bio zainteresovan. Oni kažu time, indirektno, da nisu oni bili tu glavna sila već KFOR, a da njih nije interesovalo da održe mir i bezbednost, i zaštite civilno stanovništvo”, rekao je Višnjić, uz napomenu da je to ozbiljan poruka.
Na navode advokata odbrane da su jedina egzistencijalan pretnja bili jugoslovenska vojska i paravojne snage, a ne "kolaboracionisti" koji su u ovom postupku označeni kao žrtve, Višnjić kaže da je to druga poruka koja se šalje svedocima, i osvrnuo se na Seljimijevo obraćanje.
"Otprilike je rekao - 'nemojte da nas zavedu različita politička stanovišta među nama, nije to bio razlog za sukob, niti smo se mi sukobljavali međusobno tokom rata zbog toga'. Drugim rečima, šalje poruku Albancima koji su stradali zbog svog odnosa prema OVK, da se svi zajedno podrede zajedničkom cilju", naveo je Višnjić.
"Teoretski ima 370 mogućnosti da neko bude osuđen"
Analizirajući način na koji je koncipirana optužnica u 10 tačaka, advokat je naveo da je ona bazirana na odgovornosti za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu.
"Ona u stvari tehnički omogućava tužilaštvu da ima deset krivičnih dela na 37 lokacija. Teoretski, postoji 370 mogućnosti da neko bude osuđen za neko krivično delo, što naravno ne mora da znači da će biti dokazano. Ali kažem, u teoriji, tako široko postavljena optužnica, na neki način olakšava tužilaštvu da makar na jednom mestu dokaže nešto od ovoga za šta su ih optužili", naveo je.
Jedna od glavnih tačaka koju advokati odbrane žele da pobiju jesu navodi o udruženom zločinačkom poduhvatu. Višnjić je rekao da je to bitno jer je gotovo nemoguće dokazati nečije direktno učešće u zločinima.
"A komandna odgovornost ima neka svoja pravila koja se teško primenjuju na te vrste sukoba gde nije jasno određena hijerarhija, gde nisu ustrojeni sistemi i organizacije koje vode rat, a postoje široko rasprostranjeni napadi na civilno stanovništvo, nacionalne, rasne ili verske grupe. Iz toga se može zaključiti odgovornost učesnika koji sebe ne nalaze u striktnoj hijerarhiji", rekao je.
U optužnici se pominju najmanje 102 ubistva, a Višnjić objašnjava da u ovakvim predmetima moraju da postoje neka ogrnaičenja, inače bi suđenja trajala predugo.
"Nemoguće je u ovoj vrsti postupaka otkriti sve ono što se desilo, i zato je, u suštini, uloga domaćeg pravosuđa značajna. Da ono izvrši svoju istragu i eventualno osudi učinoce onih krivičnih dela koja nisu obuhvaćena ovim optužnicom, ili dalje pojedinačnih učesnika", rekao je.
Kako je teklo suđenje do sada
- Suđenje je počelo uvodnom rečju tužilaštva koje je obrazložilo optužnicu u 10 tačaka - izveštaj sa prvog dana suđenja pogledajte ovde
- Drugog dana na red su došli advokati odbrane, a pred sudom se obratio i Hašim Tači - izveštaj sa drugog dana suđenja pogledajte ovde
- Danas je odbrana nastavila svoja izlaganja, a na redu je bio Krasnićijev tim - izveštaj sa trećeg dana suđenja pogledajte ovde
Komentari (0)