Igre 
Usaglašavanje Srbije sa spoljnom politikom EU: Koje odluke Beograd podržava i kako Brisel gleda na te poteze
Komentari12/07/2021
-07:06
Za poslednji paket restriktivnih mera koje je Evropska unija usvojila 21. juna protiv Belorusije iz Beograda je stigla samo delimična podrška. Kao od zemlje kandidata za članstvo od Srbije se, kako je više puta naglašeno iz Brisela, očekuje da svoju spoljnu politiku uskladi sa politikom EU. Ipak, i pored tih očekivanja, Analiza usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU tokom 2020. godine, koju je sproveo ISAC fond, pokazala je da je taj procenat podrške Beograda na 56 odsto.
Kako se navodi u toj analizi, spoljnopolitičke deklaracije, kao i mere koje one mogu da sadrže, obuhvataju širok spektar tema, koje su često nejednake po važnosti za EU i države članice. Teme obuhvataju pitanja od uvođenja, dopune i obnavljanja restriktivnih mera prema nekim državama, do deklaracija povodom bitnih međunarodnih datuma.
Očigledno je dakle, da EU i države članice, pažljivije prate usaglašavanje sa onim temama koje su od ključne važnosti za poziciju same Unije u svetu, kao i za njene proklamovane spoljnopolitičke ciljeve. U tom kontekstu se sagledava i usaglašavanje Srbije, kao i ostalih država kandidata.
Srbija je, međutim, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom jedina od zemalja kandidata za članstvo ili potencijalnih kandidata sa Zapadnog Balkana, čiji je procenat usklađivanja, prema pomenutoj analizi za 2020. godinu, ispod 90 odsto. Iako, kako je za Euronews Srbija rekao Igor Novaković iz ISAC fonda, određeni pomak postoji, ova činjenica doprinosi "negativnom imidžu" na evropskom putu Srbije.
Delimična podrška sankcijama Belorusiji
Nakon predsedničkih izbora u Belorusiji, prinudnog sletanja aviona "Rajanera" u Minsk i hapšenja novinara Romana Protaševiča, Evropska unija je usvojila nekoliko paketa sankcija protiv Belorusije, njenih čelnika i firmi. Najnoviji paket, usvojen 21. juna uključuje restriktivne mere protiv 78 pojedinaca iz Belorusije i osam entiteta, sa kojima su se uskladile i "treće zemlje" koje nisu članice EU.
Kako se navodi na sajtu Evropskog saveta, odluka o novom paketu sankcija donesena je s obzirom na "eskalaciju ozbiljnih kršenja ljudskih prava u Belorusiji i nasilnu represiju nad civilnim društvom, demokratskom opozicijom i novinarima".
Iako je Srbija inače ranije podržala odluku Saveta EU, donetu 4. juna, o pooštravanju postojećih kaznenih mera uvođenjem zabrane letenja svim beloruskim avioprevoznicima kroz vazdušni prostor EU i zabrane pristupa aerodromima EU, te se nakon održavanja predsedničkih izbora u avgustu 2020. godine, pridružila deklaraciji Evropske unije o predsedničkim izborima, u kojoj je ocenjeno da izbori u Belorusiji "nisu bili ni slobodni, ni fer", Srbija je jedna od zemalja kandidata za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana koja se nije u potpunosti saglasila sa ovim poslednjim paketom sankcija.
Tanjug AP
Povezane vesti
Sudeći prema objavi na sajtu Evropskog saveta, u kom se pozdravlja odluka "trećih zemalja" da pruže podršku odluci EU o uvođenju kaznenih mera protiv 78 beloruskih državljana i sedam entiteta, Srbije na tom spisku nema.
"Zemlje kandidati za članstvo Republika Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija, kao i članice EFTA (Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu) Island, Lihtenštajn i Norveška pridružuju se odluci Evropskog saveta", navodi se u saopštenju.
Srbija, sa druge strane, jeste podržala drugi deo ovog paketa sankcija, kojom je još jedan entitet dodat na listu osoba i entiteta kojima su uvedene sankcije. U pitanju je državno preduzeće za kontrolu aviosaobraćaja.
"Zemlje kandidati Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija i Albanija i zemlje članice Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA), Island, Lihtenštajn i Norveška, članice Evropskog ekonomskog prostora, pridružuju se ovoj Odluci Saveta. Oni će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom Odlukom Saveta. EU prima na znanje ovu obavezu i pozdravlja je", navodi se u saopštenju Evropske komisije.
Igor Novaković za Euronews Srbija objašnjava šta bi moglo da stoji iza ovakve odluke Beograda. Kako kaže, deo paketa resktriktivnih mera sa kojima se nije uskladila uključuje listu od 78 osoba i sedam entiteta na kojima je i jedan ruski državljanin.
"Meni se čini da je to osnovni razlog. I u prošlosti je bilo drugih odluka i restriktivnih mera koje su se ticale na primer sajber bezbednosti, konkretno 2020. godine, Srbija se usklađivala sa okvirom za restriktivne mere, rekla je da je spremna da ih primenjuje, međutim, sa sledećom deklaracijom, kada su bili navedeni eksplicitno ruski državljani, ona se nije pridružila", napominje on.
Šta pokazuje analiza za 2020.
Analizu usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU tokom 2020. objavio je ISAC fond (Centar za međunarodne i bezbednosne poslove) ove godine. U njoj se navodi da je u periodu od 1. januara do 31. decembra 2020. godine Evropska unija objavila ukupno 104 spoljnopolitičke deklaracije sa kojima su partnerske zemlje trebalo da se usklade. Srbija se ukupno usaglasila sa 58 deklaracija, što znači da je procenat podrške tokom prošle godine bio 56 odsto.
Povezane vesti
"Imajući u vidu da je za celu prethodnu godinu taj postotak iznosio 57 odsto, a za prvu polovinu 2020. takođe 57 odsto, Srbija je u istoj poziciji dve godine. Međutim, kumulativno gledano, ovaj postotak je u skladu sa opštim okvirima u usaglašavanju od 2014. godine. Naime, najniži procenat do sada je zabeležen 2017. godine, kada je usaglašenost iznosila 47 odsto, a najviši 2015. kada je iznosila 66 odsto", navodi se u Analizi.
Glavni razlog za manjak usklađivanja, kako su u nekoliko navrata tvrdili srpski zvaničnici, je pitanje Kosova, ali i specifičan položaj Srbije nakon raspada bivše Jugoslavije. U izveštaju se dodaje da je Srbija, otkako je Priština jednostrano proglasila nezavisnost 2008. godine poboljšala odnose sa mnogim zemljama koje ne priznaju Kosovo, posebno Rusijom i Kinom, članicama Saveta bezbednosti UN.
"S druge strane, što je posebno i apostrofirano u Bilateralnom skriningu za poglavlje 31, Srbija je u proteklom periodu razvila značajne ekonomske odnose, pre svega sa Ruskom Federacijom, te bi eventualno uvođenje restriktivnih mera prema Moskvi naškodilo srpskoj privredi", navodi se u izveštaju.
Kako se navodi, Srbija se u prethodnih nekoliko godina nije usaglašavala uglavnom sa onim spoljnopolitičkim deklaracijama i merama koje su direktno ili indirektno bile povezane sa Ruskom Federacijom ili Narodnom Republikom Kinom ili sa njihovim spoljnopolitičkim interesima.
Od 46 deklaracija sa kojima se Srbija nije usaglasila, 11 je u vezi sa Rusijom i oružanim sukobom u Ukrajini, šest je posvećeno krizi u Venecueli, po pet Kini i temama u vezi sa sajber prostorom, po tri su bile u vezi sa Belorusijom, Nikargvom i Iranom, dve sa oružanim sukobom u Siriji i upotrebom hemijskog oružja i po jedna u vezi sa Mjanmarom, Pridnjestrovljem, Bosnom i Hercegovinom, Turskom i Libijom.
Na primer, što se tiče Rusije, Srbija nije podržala deklaracije koje se tiču obnavljanja, odnosno dopuna restriktivnih mera uspostavljenih odlukama Saveta EU iz 2014. godine. Dve deklaracije su bile u vezi sa obaranjem malezijskog aviona MH17, a Srbija se nije uskladila ni sa deklaracijom iz septembra u vezi sa optužbama za trovanje ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog.
profimedia
Sa Rusijom su blisko povezane i redovne godišnje deklaracije koje za temu imaju restriktivne mere prema liderima Pridnjestrovlja, sa kojima se Srbija takođe ne usaglašava.
Što se tiče Kine, 2020. godine je EU objavila najveći broj deklaracija koje se tiču ove zemlje – pet. Niti sa jednom od njih EU nije uvela restriktivne mere prema Kini, već je uglavnom objavljivala stavove povodom događaja vezanih za Hongkong. Srbija ne samo da se nije usaglašavala, već je i predsednik Aleksandar Vučič pismom upućenim kineskom predsedniku Si Đinpingu pružio otvorenu podršku politici zvaničnog Pekinga prema Hongkongu, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da su deklaracije koje su najviše uzburkale međunarodnu i domaću javnost tokom prethodne godine one koje se tiču Belorusije. EU već više od 15 godina primenjuje restriktivne mere prema Belorusiji zbog niza izbornih ciklusa koji su označeni kao neregularni, narušavanja demokratije i ljudskih prava. Poslednji okvir je uspostavljen 2012. godine. Sa ovim restriktivnim merama, Srbija se usaglašavala još pre nego što su pregovori otvoreni, ali je odjednom prestala 2019. godine.
"Treba naglasiti da je sve ovo vreme Srbija uspevala da održi prilično bliske odnose sa režimom u Minsku, bez obzira na restriktivne mere. Moguće je da je prestanak usaglašavanja bio povezan za konkretnim razlozima, poput najavljene beloruske donacije četiri MiG 29 vojna aviona, pošto evropske restriktivne mere obuhvataju i sektor oružja i vojne opreme. Međutim, šok u javnosti je nastao sa usaglašavanjem Srbije sa tri deklaracije objavljene u avgustu i septembru koje su osudile način na koji su sprovedeni predsednički izbori u Belorusiji, te urušavanje demokratije i kršenje ljudskih prava. Naime, čini se da je retko ko to očekivao, što je upotpunjeno sa otkazivanjem učešća Srbije na vežbi sa ruskim i beloruskim oružanim snagama 'Slovensko bratstvo', zakazanoj da se održi na teritoriji Belorusije. Ipak, u javnosti nije izazvala pažnju činjenica da se Srbija ponovo nije pridružila deklaracijama objavljenim novembra 2020. godine koje su proširile i izmenile okvir restriktivnih mera koje se primenjuju prema osobama i entitetima iz Belorusije", navodi se u izveštaju.
Iako nova analiza ISAC fonda još nije gotova, Novaković kaže da se i danas ovo uklađivanje kreće negde oko 50 odsto.
"O nekom velikom pomaku ne možemo da govorimo. S druge strane, desio se određeni pomak u kontekstu tema. Dakle Srbija se ponovo ove godine usaglasila sa jednom deklaracijom koja se tiče Venecuele, nije se usaglasila ponovo sa restriktivnim merama, ali jeste sa jednom političkom deklaracijom. Usaglasila se i sa nekim deklaracijama koje se odnose na Mjanmar, što u prethodnim godinama nije bio slučaj. U tom kontekstu, ne u smislu broja, ali u smislu tema, i ako još tu uzmemo u obzir i Belorusiju, desio se određeni pomak", navodi Novaković.
Usklađenost Srbije i ostalih kandidata
Pomenuti izveštaj navodi da je u 2020. godini Srbija (56%) i dalje procentualno najmanje spoljnopolitički usaglašena sa EU u odnosu na druge kandidate i potencijalne kandidate sa Zapadnog Balkana. Kao i prethodnih godina, jedino u slučaju Bosne i Hercegovine (68%) procenat usaglašenosti je ispod 90 odsto. Od svih država kandidata, jedino Turska ima manji procenat usaglašenosti, ali ona je svakako poseban slučaj, pošto se i njen proces pristupanja tretira drugačije, navodi ISAC fond.
Prema podacima za 2020. od država kandidata za članstvo u EU, samo su dve "stoprocentne" - Crna Gora i Albanija.
Države koje pripadaju Evropskom ekonomskom prostoru, a nisu članice EU (Lihtenštajn, Island, Norveška) isto imaju znatno viši procenat usaglašenosti, viši od 70 odsto. Takođe, skoro sve države članice inicijative EU Istočno partnerstvo koje se odazivaju na pozive EU za usaglašavanje (Moldavija, Jermenija, Gruzija, Ukrajina) imaju veći procenat usaglašenosti od Srbije. Jedini izuzetak je Jermenija sa 27 odsto.
Na pitanje da li ovaj manjak usklađivanja može da bude problem na evropskom putu Srbije, Novaković navodi da je taj put pre svega zakočen drugim temama, poput reformi u vezi sa vladavinom prava i njihovom adekvatnom implementacijom.
"Mislim da ovo pitanje samo doprinosi negativnom imidžu, pogotovo kod nekih država članica koje su zbog svojih razloga veoma zabrinute zbog politike Rusije u širem regionu", naglašava on.
Komentari (0)