Igre 
Ključna poruka dijaloga u Briselu: "Na početku bilo koje mape puta uvek mora biti ZSO"
Komentari01/03/2023
-09:00
Evropski plan za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, skoro šest meseci otkako je prvi put počeo da se pominje u javnosti, konačno je objavljen. Nakon što su se u ponedeljak sastali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti, iz Brisela je saopšteno da su se dve strane saglasile da ovaj predlog bude okvir za normalizaciju, te da novih razgovora o samom tekstu neće biti. Međutim, ono što još nije utvrđeno tiče se plana puta, odnosno implementacije. Na tom putu, za srpsku stranu, "nulta tačka" je Zajednica srpskih opština.
Nekoliko sati nakon završetka razgovora u Briselu, Evropska služba za spoljne poslove objavila je tekst evropskog predloga. On sadrži 11 tačaka u kojima se, između ostalog, pominje i da će "obe strane međusobno razvijati normalne i dobrosusedske odnose na osnovu jednakih prava", "da će obe strane međusobno priznati dokumenta i nacionalne simbole", ali i da se "Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji".
Kosovski premijer izjavio je da je bio spreman da taj predlog i potpiše, ali da je "srpska strana to odbila". Sa druge strane srpski predsednik istakao je da se nije razgovaralo o tome "da se nešto potpiše" i istakao da čeka da vidi implementacioni plan oko prethodno dogovorenih obaveza.
A o planu puta, kako se čini, razgovaraće se vrlo brzo. Visoki predstavnik EU za bezbednost i spoljne poslove Žozep Borelj 18. marta posetiće Severnu Makedoniju, gde će deo vremena posvetiti Beogradu i Prištini. U međuvremenu, u dva grada očekuje se i dolazak specijalnog izaslanika za dijalog Miroslava Lajčaka, a izveštaj o pregovorima biće razmatran na zasedanju Evropskog saveta 23. i 24. marta.
Vučić: Nisam prihvatio već podržao predlog
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je sinoć u gostovanju na RTS da ni u jednom trenutku nije prihvatio evropski plan, već ga je podržao, te da šef diplomatije EU Žozep Borelj "nije našao dobar izraz kada je rekao da je Srbija prihvatila ovaj plan". Istakao je da "ne želi i ne može da razgovara o međusobnom priznanju i ulasku Kosova u UN", ali da je spreman da pregovara o implementaciji onih stvari koje će doprineti normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
"Borelj nije mogao da upotrebi izraz 'podržan'. Vrlo je neodređeno. Ja sam govorio o konceptu i okviru. Mi smo uvek spremni da razgovaramo o svim temama. Nama je potrebna normalizacija sa Albancima, ali to nije lako", rekao je on.
Istakao je da je Srbija imala dve opcije - da podrži plan čiji su idejni tvorci Emanuel Makron i Olaf Šolc, ili ga napusti uz direktne posledice kao što su prekid evrointegracija, investicija i ekonomskog povratka u devedesete i dvehiljadite. Vučić je istakao da se trudio i borio za Srbiju, što će da radi dokle god mu traje mandat.
Povezane vesti
"Ako ljudi smatraju da ne radim svoj posao, uvek sam spreman za narodnu proveru", naglasio je.
Dodao je i da "ne očekuje da će Kurti formirati ZSO", ali da će jednog dana Priština to morati da uradi.
"Kada se to desi, onda ostaje na nama da razgovaramo o ne lakim i teškim temama za nas", istakao je predsednik.
Obrazloženje kosovskog premijera Aljbina Kurtija zašto ne prihvata formiranje ZSO, koje su od njega tražili i evropski i američki predstavnici, jeste da "ne može da prihvati obaveze koje su neki pre njega preuzeli", objasnio je Vučić.
"Kaže da je to bila kriminalna vlada, da je on oslobodilac... Svi mu kažu da mora, a on kaže da je obećao narodu da to neće ispuniti. I tako smo opet u pat poziciji", dodao je predsednik.
Predsednica Vlade Ana Brnabić je rekla da ZSO sada mora da bude na dvenom redu, i naglasila da kredibilitet EU počiva na njenoj implementaciji.
"U smislu EU integracija, regionalne saradnje i stabilnog i mirnog regiona svakako tačka broj jedan je dijalog između Beograda i Prištine. U ovom trentuku zaista na dnevom redu mora biti ZSO", rekla je Brnabić i podsetila da je prvi sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine potpisan 2013. godine.
Povezane vesti
Naglasila je da će uskoro - 19. aprila biti 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma.
"Šest tačaka u Briselskom sporazumu odnosi se na ZSO i kredibilitet EU sada stoji na tome da se implementira ZSO, da se formira ZSO i da onda možemo da krenemo dalje", rekla je Brnabić.
Kako je za Euronews Srbija rekla Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice, mapa puta je glavno pitanje i nešto oko čega Vučić i Kurti u Briselu nisu mogli da se usaglase.
Povezane vesti
"Sama činjenica da su se obe strane saglasile da nemaju problema sa tekstom ovog predloga jeste pomak, ali plan implementacije je ključna stvar i sastavni je deo sporazuma, samim tim ovo neće imati mnogo efekta ako nema adekvatnog plana implementacije koji odgovara i jednoj i drugoj strani, mislim da će tu biti najviše sporenja", rekla je ona.
Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević razgovore u Briselu ocenjuje kao "deblokadu pregovora", ali ističe da se u pravnom smislu ništa nije desilo i da "crvene linije" ostaju na snazi. Ocenjuje i da je ZSO ključno pitanje za dalju mapu puta, te da "nema nikakve šanse da se ozbiljan dijalog nastavi dok se to ne reši".
Šta piše u evropskom planu?
Objavljeni predlog, kako ističe Radosavljević, nema mnogo ključnih razlika u odnosu na prethodne verzije koje su iscurele u javnost. Kako kaže, za srpsku stranu i dalje su sporne tačke 2 i 4.
U članu 2 evropskog predloga navodi se da će se "obe strane rukovoditi ciljevima i principima postavljenim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno onim o suverenoj ravnopravnosti svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje, zaštiti ljudskih prava i nediskriminacije".
U članu 4 piše da "obe strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime. Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji".
Tanjug/AP/Virginia Mayo
Kao "sporni" pominje se i član 1: "Obe strane će međusobno razvijati normalne i dobrosusedske odnose na osnovu jednakih prava. Obe strane će međusobno priznati dokumenta i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate".
"Ovo što smo videli juče je jedan korak ka finalnom sporazumu, nekom novom sporazumu, definitvno se ne može gledati kao sporazum jer da bi se tako gledao neophodno je da sa sobom sadrži i plan implementacije. To je i sastavni deo sporazuma, što u ovom slučaju nemamo. U suštini plan implementacije jeste najveća tačka sporenja između dve strane. U narednom periodu imamo najavljenu šatl diplomatiju Miroslava Lajačaka, ali i taj najavljeni zajednički sastanak u Severnoj Makedoniji 18. marta, pa je moguće da ćemo tada videti neki konkretan pomak po tom pitanju", rekla je Radosavljević.
Ona kaže i da članovi 2 i 4 jesu "crvene linije", ali i da kako je to napisano deluje da je poprilično dozvoljena slobodna interpretacija.
Milivojević, pak, naglašava da je evropski predlog prihvaćen kao osnova za razgovor, Srbija je stavila rezerve, te dodaje da Beograd neće prihvatiti ništa iz tog predloga što "sugeriše zaključak o de facto priznanju i što bi vodilo u tom pravcu".
"On nije prihvaćen, on je prihvaćen samo kao osnova za razgovor. Juče su se dve stvari desile. Prva stvar, na dnevnom redu je bila ZSO i tu nema nikakvog napretka, prema tome ostaje na posrednicima da reše prethodno pitanje, da reše pitanje Briselskog sporazuma. Zašto je to važno - zato što KiM nije isto sa ili bez ZSO, a onda na onovu toga, razgovor o evropskom planu i to je naš stav i crvene linije stoje, nema priznanja", rekao je Milivojević.
"Na početku bilo koje mape puta uvek mora biti ZSO"
Zajednica srpskih opština, inače, u evropskom planu se pod tim imenom ne pominje. Donekle, ona je opisana u članu 7 gde se navodi: "obe strane se obavezuju da će uspostaviti posebne aranžmane i garancije, u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i oslanjajući se na postojeća evropska iskustva, kako bi se obezbedio odgovarajući nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu i sposobnost za pružanje usluga u određenim oblastima, uključujući mogućnost finansijske podrške Srbije i direktan kanal komunikacije srpske zajednice sa Vladom Kosova".
U članu 10 se zatim navodi da će obe strane uspostaviti zajednički komitet, kojim predsedava EU, za praćenje sprovođenja ovog sporazuma. Obe strane, dodaje se, potvrđuju svoju obavezu da primenjuju sve prethodne sporazume dijaloga, koji ostaju "važeći i obavezujući".
Na kraju, u članu 11, navodi se i da se obe strane obavezuju da će poštovati Mapu puta za implementaciju koja je priložena ovom sporazumu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da na početku mape puta, bez obzira na to da li je reč o primeni Briselskog sporazuma ili novog evropskog, uvek mora da stoji implementacija ZSO.
"Kurti je došao sa idejom da se potpisuje nešto, a o tome nije ni razgovarano. Ja čekam da vidim implementacioni plan, koji se tiče prethodno postignutih obaveza. Što se tiče mape puta, na njoj mora da se radi. To je implementacija. A na početku te mape puta mora da bude ono što neko ne želi da ispuni - ZSO", rekao je Vučić.
Tanjug AP/Virginia Mayo
Kako ističe Milivojević, u pravnom smislu se u ponedeljak nije desilo ništa jer nikakav uspeh nije postignut oko prethodnog pitanja, a to je osnov za nastavak dijaloga, oko primene Briselskog sporazuma.
"I ništa se nije desilo oko plana, osim dogovora da će se razgovori nastaviti. Sve drugo ostaje na snazi, uključujući i crvene linije, ostaje da nema priznanja, da nema pristupa Ujedinjenim nacijama, da se status KiM ne menja u odnosu na Rezoluciju 1244", rekao je on.
Na pitanje da li je ZSO "nulta tačka" za dalju mapu puta, Milivojević odgovara "apsolutno".
"To je prethodno pitanje, to je potpuno jasno i nema nikakve šanse da se ozbiljan dijalog nastavi dok se to ne reši. Mora da se primeni da bi se razgovralo o normalizaciji, ne možemo mi da razgovaramo o KiM bez primene toga, zato što KiM kao entitet nije isto kad primenite ZSO, to je potpuno druga celina i onda sa te pozicije razgovarate o normalizaciji", istakao je on.
Više od 3.600 dana čekanja na ZSO
Inače, od kada je Briselskim sporazum dogovoreno formiranje Zajednice srpskih opština prošlo je više od 3.600 dana, pokazuju podaci Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Obavezu formiranja ZSO prištinska strana je preuzela potpisavnjem Briselskog sporazuma 19. aprila 2013. godine, a Skupština Kosova ratifikovala je dokument dve nedelje kasnije. U ovom sporazumu od 15 tačaka, šest se odnosilo na Zajednicu srpskih opština. Očekivalo se da će ona uključiti sledeće opštine: Severna Mitrovica, Klokot, Parteš, Ranilug, Gračanica, Zvečan, Zubin Potok, Novo Brdo, Leposavić i Štrpce.
Od starta je bilo nedoumica o ovlašćenjima ZSO, a do novog koraka je došlo nakon što je Federika Mogerini, koja je bila zadužena za evropsku diplomatiju, potpisala pismo u kome se obavezala da Zajednica – čije će opšte principe sutradan potpisati Beograd i Priština – neće imati izvršna ovlašćenja.
Dan kasnije u avgustu 2015. uz posredovanje Mogerini potpisana su četiri sporazuma od kojih je jedan bio o Zajednici srpskih opština. Sporazume su potpisali tadašnji premijeri Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Isa Mustafa.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Svega dva meseca kasnije potpisani sporazum našao se pred ustavnim sudom Kosova koji je u decembru doneo odluku o njegovoj neustavnosti. Sud je zaključio da Zajednicu opština sa srpskom većinom treba formirati kako je predviđeno prvim Briselskim sporazumom (iz 2013. godine), dok je Sporazum o principima (za osnivanje Zajednice postignut 2015. godine), sud procenio da nije u potpunosti u skladu sa duhom ustava. Najspornije je bilo što Zajednica nije zasnovana na multietničnosti, već objedinjuje opštine u kojima je jedna etnička zajednica većinska. Upravo na ovome Kurti danas zasniva najveći broj primedbi na formiranje ZSO.
Nakon novog čekanja 2018. godine predstavnici 10 opština sa srpskom većinom na KiM vlastima u Prištini uputili su ultimatum posle hapšenja Marka Đurića, tadašnjeg šefa Kancelarije za KiM koji je na Kosovo došao uprkos zabrani. Oni su Prištini dali rok od tri nedelje da počne sa procesom formiranja ZSO ističući spremnost da sami, jednostrano, formiraju ZSO.
Usledila je zamena polovine članova Upravljačkog tima za uspostavljanje Zajednice srpskih opština. Evropska unija je u aprilu 2018. dala mandat timu da počne rad na izradi Statuta ZSO i da rad završi u roku od četiri meseca. Iako je Nacrt statuta ZSO tim izradio još u avgustu 2018. godine, sastanak na kojem bi taj dokument bio predstavljen nije sazvan.
U aprilu 2022. godine ponovo je zatraženo od Brisela da sazove sastanak na visokom nivou na kojem bi bio predstavljen Nacrt Statuta ZSO, ali do toga nije došlo. Statut ZSO koji je izradio za to nadležan upravljački tim jednostavno je - nestao s radara.
Ono što je jače odjeknulo bile su najave iz Beograda da neće biti novih pregovora dok sve ranije ugovoreno ne bude ispunjeno uključujući i ZSO. Upravo nakon toga pozivi međunarodne zajednice Prištini da formira Zajednicu srpskih opština postali su glasniji i učestalji.
Pred novu rundu dijaloga i Vučić i Kurti primili su i zajedničko pismo predsednika Francuske Emanuela Makrona, nemačkog kancelara Olafa Šolca i premijerke Italije Đorđe Meloni u kojem je zatraženo je sprovođenje obaveza koje su strane preuzele u dijalogu, uključujući i stvaranje Zajednice srpskih opština, a najglasniji u tim pozivima ostao je Vašington.
Izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar kaže da je Zajednica srpskih opština obaveza koja mora da bude implementirana. On je odgovarajući na pitanja novinara istakao da je ona deo Briselskog sporazuma, da se pojavljuje u evropskom predlogu, a nalazi se i u zaključcima Evropskog saveta. Upitan za vremenski okvir kada se to očekuje, Eskobar ističe da ne želi da govori o rokovima, ali da bi diskusija o implementaciji trebalo da počne odmah.
"Naša pozicija je da bi trebalo da bude formirana tako da bude na korist obe strane, da obema stranama pomogne da pronađu kanale komunikacije, kao i da pomogne stanovnicima koji imaju državljanstva i Srbije i Kosova", dodao je on.
Eskobar je istakao i da se evropski predlog ne bavi međusobnim priznanjem Srbije i Kosova, već normalizacijom odnosa. Ipak, dodaje i da veruje da bi sve zemlje regiona trebalo da priznaju jedna drugu i da imaju pozitivne uzajamne odnose.
Eskobar je prethodno rekao je da bi Priština trebalo da razmotri modele ZSO. U govoru pred Komitetom za spoljne poslove Senata SAD, Eskobar je naveo da SAD podržavaju formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu, ali ne na način da ona bude slična Republici Srpskoj u BiH, ili da ugrožava suverenitet i funkcionisanje institucija u Prištini.
"Mi podržavamo formiranje ZSO iz mnogo razloga. Početni sporazum o tome je postignut, a kosovski ustavni sud je proglasio da su neke njegove tačke neustavne, ali da sama ZSO nije neustavna. Tokom dijaloga, na Srbiji i Kosovu je da utvrde kako bi ta zajednica mogla da izgleda", rekao je on.
Preporuka za vas
Komentari (1)
Centralna Srbija
01.03.2023 11:02
Rusija ima najveću želju da Srbiju uvuče u bilo kakav sukob zbog Putinovih interesa. Jer znate da Rusiji skoro im nestaje municije za Ofanzivu i ovih dana zatražila od Srbije da im pošaljemo. Rekli smo im NJET (naravno). To je ta Rusofilska-Putinofilska Rusija koja je moćna, a u stvari uskoro biće gora nego Kuba. Videćete!