Milanović: Postignut kompromis, iako je na sastanku bilo prekora, povišenih tonova i nesporazuma

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je danas da je na sastanku u okviru procesa Brdo - Brioni postignut kompromis u kojima se neko morao nečega odreći dodajući kao primer da je agenda Vjose Osmani, predsednice Kosova, bila nešto zahtevnija.

Kako je naveo na konferenciji za medije koju je nakon samita održao sa slovenačkim predsednikom Borutom Pahorom, na današnjem sastanku bilo je određenih prekora, povišenih tonova i nesporazuma, a zbog protivljenja Srbije neki delovi iz prištinske agende su morali biti "ispušteni".

Prihvatljiva cena kompromisa

"To vidim kao prihvatljivu cenu dokumentu koji je dobar jer, naime, Slovenija i Hrvatska su ovde da pomognu državama koje su pre svega u integracijskom procesu, u fazi u kojoj smo mi bili pre 15 ili 20 godina. Naši motivi nisu ni mentorstvo, ni tutorstvo, niti bilo kakve karijerne i biografske komponente za bilo koga od nas, nego da se državama pomogne jer mi u tome vidimo interes", kazao je Milanović.

Hrvatski predsednik ističe da bilateralni problemi koje države imaju međusobno, neće moći biti rešeni u okviru procesa Brdo - Brioni i smatra da ovaj proces i ne treba koristi za to.

Tanjug/Nebojša Tejić

Ti bilateralni problemi, kako je kazao Milanović, danas ih pomalo i ometao u radu. Ipak, na kraju su, kako kaže, došli do kompromisnog, ali jasnog resenje iza kojeg svi stoje.

Najavio je da će se za godinu dana opet sastati u okviru ovog procesa i dodao da se još uvek ne zna da li će lokacija sledećeg sastanka biti u Beogradu ili Prištini.

Nije bilo vremena za razgovor s Vučićem

Na pitanje da opiše odnose sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem koji je danas izjavio da su ti odnosi pristojni i da su kratko porazgovarali, Milanović je kazao "OK" i dodao da bi razgovarao sa Vučićem, ali da danas nisu imali prilike za to jer nije bilo vremena s obzirom na to da je Vučić morao ranije da ode za Brisel.

"Razgovarali smo tokom konferencije gde je trebalo stišavati tonove, s obe strane", kazao je Milanović.

Dodaje da su danas na sastanku malo razgovarali o tome kako da Slovenija i Hrvatska pomognu susedima u regionu u evrointegracijama i u tom smislu naveo da se nisu ni dotakli teme Severne Makedonije i, kako kaže, nemogućih uslova koje joj postavlja jedna od članica EU.

Nemogući uslovi za Severnu Makedoniju

"Radi se o nemogućim uslovima koje su im postavili za pregovore sa EU, a tiče se sadržaja u istorijskim udžbenicima u Severnoj Makedoniji. To što sada jedna članica EU radi Severnoj Makedoniji je ulazak u intimni prostor gde se traži od jedne kandidatkinje u toku pregovora za članstvo da u udžbenicima istorije svoju nacionalnu genezu definiše onako kako traži susedna država. To je ulazak u intimni prostor, a to se ne radi", kazao je Milanović dodajući da će se tome otvoreno suprotstavljati.

Upoitan koliko je Briselu stalo do procesa i proširenja, Milanović kaže da Brisel ne postoji, odnosno da tu nema politike na visokom nivou.

"Ne znam koji bi se evropski lider snašao danas sa našim razgovorom i tu dolazimo do problema srednjih službenika u raznim ministarstvima koji kroje politiku prema regiji", naveo je hrvatski predsednik.

Kaže i da će predsednički izbori u Francuskoj koji će biti održani sledeće godine uticati na sve zemlje regiona koje su u predpristupnim pregovorima sa EU.

Ðukanović zadovoljan zaključcima samita Brdo-Brioni

Predsednik Crne Gore Milo Ðukanović zadovoljan je zaključima usvojenim na danas održanom samitu u okviru proces Brdo-Brioni na Brdu kod Kranja i veruje da predstavljaju dobar prilog u ukupnoj politici zemalja Zapadnog Balkana prema EU.

U pisanoj izjavi nakon samita dostavljenoj i Tanjugu, Ðukanović smatra da usvojeni zaključci mogu biti podsticajni da EU preuzme svoju odgovornu ulogu prema zemljama regiona Zapadnog Balkana i da, kako je naveo, na taj način "zatvorimo mogućnost za prodor interesa drugih zemalja, koja nažalost usporava reforme koje moramo da realizujemo i usporava našu evropsku perspektivu".

Za Ðukanovića je tema ovog samita bila zanimljiva što pokazuje,kako je naveo i to što je potrajao duže od predviđenog.

Ðukanović ističe da je poenta tokom čitavog razgovora bila na temi evropeizacije Zapadnog Balkana.

Primetio je da je ovo 10 jubilarni samit Brdo-Brioni, kao i da se tokom, kako kaže, tih 10 godina taj proces zaista afirmisao kao mesto na kojem se kvalitetno razgovara o regionalnoj saradnji i o evropskoj perspektivi regiona Zapadnog Balkana.

"Imajući u vidu da samo svi nezadovoljni tempom politike proširenja na ZB, mislim da je samit došao u pravo vreme i da je dobra prilika da se najpre pripremi Slovenija, kao domaćin današnjeg samita, za početak predsedavanja EU, što će uslediti u drugom polugođu ove godine, a istovremeno samit je došao uoči sastanka koji ćemo sutra kao lideri ZB imati s visokim predstavnikom EU za spoljnu i bezbednosnu politiku gospodina Borelja", naveo je Ðukanović.

Kaže da je učesnike upoznao sa procesima koji se događaju u Crnoj Gori, sa naporaima koji se ulažu u rešenje posledica pandemije, kao i kako teče proces kohabitacije.

Crnogorski predsednik kaže da je predložio zaključak koji bi bio oštro protivljenje idejama o promene granica na Zapadnom Balkanu, ali da o toj ideji nije postignut konsenzus.
 

Komšić nezadovoljan, priča ostala na "balkanskim temama"

Hrvatski član Predsedništva BiH, izabran glasovima Bošnjaka, Željko Komšić nezadovoljan je rezultatima današnjeg skupa u okviru procesa Brdo-Brioni održanom na Brdu kod Kranja, jer je, kako kaže, umesto teme o približavanju zemalja regiona EU, priča ostala na "balkanskim temama" i raspravi koja "na momente baš nije bila prijatna", a tiče se Beograda i Prištine.

U tu raspravu se, prema njegovim rečima, naravno morao da uključi predsedavajući predsedništva BiH Milorad Dodik.

"Jer, kako će ''kolo bez Kokana''. Zna se na čijoj strani", kazao je Komšić za portal Radiosarajeva.

Komentarišući da je to celu raspravu odvelo u pogrešnom pravcu, Komšić je rekao da je "najviše vremena otišlo na stavove i politička viđenja Dodika i predsednice Kosova (Vjose Osmani)".

Ocenio je da je, prema njegovom mišljenju, to šteta jer, kako je naveo, "svi znamo šta mislimo o pojedinim pitanjima.

"Isturanje tih pitanja na sto kao što se to sada desilo je celu priču skrenulo u drugom pravcu. Umesto da pred Brisel preko Slovenije, koja preuzima predsedavanje EU, izađemo na način da makar sve zemlje regije imaju jedinstven stav da celu regiju treba povući napred ka EU, mi smo se vratili na neki način u tu balkansku priču, da ne kažem u balkansku krčmu, i bavili se temama zbog kojih Brdo-Brioni zapravo nisu ni pravljeni", naveo je Komšić.

Ipak su se, dodao je, saglasili oko teksta deklaracije.

"Ostalo je još da se Kosovo izjasni koje je imalo određena neslaganja, a za koja oni misle da su im važna. Na primer, Kosovo je tražilo da kada je reč o tekstu deklaracije da se ne govori o viznoj liberalizaciji za Prištinu, već da se govori o Kosovu. Naravno, Srbija na to nije pristala", rekao je Komšić.

Uz konstataciju da je "taj sastanak tako danas završen", Komšić je rekao da se nada da, bez obzira na takav završetak, neće imati negativne posledice u Briselu kada je reč o pretenzijama zemalja Zapadnog Balkana da se priključe EU.