Bodo Veber za Euronews Srbija: Pitanje Zajednice srpskih opština pretvoreno u kratkoročni alat za rešavanje krize

U prepucavanjima između Beograda, Prištine, Vašingtona i Brisela niko ne priča o životnim pitanjima Srba koji su na početku dijaloga bili centralna tema, rekao je u intervjuu za Euronews Srbija politički analitičar iz Berlina Bodo Veber. On je istakao da se kriza u dijalogu najviše i najdramatičnije pokazuje kroz to što su Srbi na Kosovu, kako kaže, postali "kolateralna šteta krize i neuspeha dijaloga". Bodo Veber je govorio o francusko-nemačkom planu, Zajednici srpskih opština, kao i o tome da li očekuje da će se Srbi vratiti u kosovske institucije.

Gospodine Veber, šta piše u francusko-nemačkom planu i da li je to zaista put za potpisivanje konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine?

- Javnosti je manje-više poznato šta piše, što je naravno mnogo drugačije od političkog spinovanja o tom sadržaju u Beogradu i Prištini. Po meni, taj sporazum, tj. predlog sadrži više pitanja nego odgovora o svrsishodnosti i strategiji pristupa. Počevši od glavnog pitanja - zašto uopšte odjednom međusporazum, a da se nije ostalo na ideji, kao što smo imali zvanične pregovore, ka obaveznom i sveobuhvatnom sporazumu? Znači, tu ima mnogo više pitanja. U tom sporazumu, odnosno u tom predlogu ima vrlo malo konkretnog. 

Šta je to što, po vašem mišljenju, ne odgovara Prištini, a šta ne odgovara Beogradu?

- Mislim da Beogradu odgovara u ovom trenutku jer su se zakomplikovali pregovori. Ono što su oni radili celo vreme, to je pokušaj da razvlače i izbegavaju obaveze - da bi izbegavali uopšte politički dijalog koji su prihvatili na početku uspostavljanja vladavine SNS-a i predsednika Vučića, kada je Zapad jasno, odlučno i snažno nastupao. 

Euronews/Vladislav Ćup

A mislite da je Aljbin Kurti prihvatio dijalog?

- Aljbin Kurti, kao što je poznato, uvek prihvata deo dijaloga, a deo nije prihvatio. I tu spada i Zajednica srpskih opština. Tako da mislim da je Aljbin Kurti prihvatio tu ideju konačnog i sveobuhvatnog sporazuma u bilo kakvom obliku, ali sa ovim jednim ključnim elementom - formalno priznavanje Kosova od strane Srbije. U tom smislu, čini mi se da, mimo tog praktičnog pitanja, zašto jedan mređusporazum i da li on donosi pomak ili više problema, to svakako ne odgovara Aljbinu Kurtiju i Vladi u Prištini. Odjednom se odmičemo od konačnog sporazuma i prešlo na neki međusporazum uz neku perspektivu koja očigledno u tim pregovorima sa strane zapadnih igrača nije jasno definisana, u smislu kakav je redosled i u smislu strategije. Ima li dugoročnog plana, kako će se na ovaj međusporazum nadovezati konačni sveobuhvatni sporazum?

Da bi se primenio sporazum o normalizaciji odnosa, prvenstveno bi trebalo ispuniti sve ranije dogovore iz Brisela. Tu se posebno potencira na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom. Kako vi to vidite, hoće li doći do njenog formiranja? Iz Amerike poručuju da će je formirati sa Kurtijem ili bez njega.

- Nije slučajno što je sada u ovome opet Zajednica srpskih opština ispala kao glavna tema. Možemo reći da je ta Zajednica iz perspektive aprilskog sporazuma i kroz retrospektivu imala neku svrsishodnost po pitanju statusa, javnog života i životnih uslova Srba na Kosovu. Ali to je već 2015. godine u tom sporu oko nadležnosti, izvršne ili ne, potpuno ispražnjeno sadržajem. Sada smo došli u poziciju da zbog radikalizacije i eskalacije krize na severu od strane Prištine i Beograda, na neki način je pitanje implementacije Zajednice pretvoreno u neki alat za kratkoročno rešavanje krize. I bojim se opet, ja sam to rekao i pre pet godina, da se kriza u dijalogu najviše i najdramatičnije pokazuje u tome što je na početku dijaloga pitanje kosovskih Srba, njihovog života i opstanka bilo centralna tema, a sada su kosovski Srbi postali kolateralna šteta krize i neuspeha dijaloga. Znači, opet imamo tu situaciju gde imamo to prepucavanje oko nekih oblika dijaloga i nekih sporazuma, a da praktično, sadržine iza toga uopšte nema.

Šta podrazumevate pod tom praktičnom sadržinom?

- Čini mi se da imamo stari problem u kome smo se zaglavili u dijalogu. U ovim prepucavanjima između Beograda, Prištine, Vašingtona i Brisela niko ne priča o životnim pitanjima Srba koji su na početku dijaloga bili centralna tema. O tom stanju normalnog života kosovskih Srba nije ništa ostalo u praksi. Da ne pričamo o tome da smo sada završili u stanju napuštanja institucija, policajaca, sudija i tužilaca. Sada smo u stanju koje ne samo da je najgore posle deset godina političkog dijaloga, ono je na neki način i gore od stanja pre od 2013. godine. Tada ste makar imali na severu policiju i sudstvo po srpskom sistemu, mada oni nisu baš radili svoj posao, a sada imamo potpunu prazninu.

Euronews/Vladislav Ćup

Kada ste već spomenuli napuštanje institucija, očekujete li da dođe do brzog povratka?

- Ovaj pregovarački pristup nije doneo rezultate, već je doveo do jednog stanja na severu koje mi nismo imali od aprilskog sporazuma i sada su oni u nekom škripcu da sve to mešaju: i Zajednicu, i predlog i vraćanje u institucije. To mi nekako ne izgleda kao neki sveobuhvatni strateški pristup. Ja mogu da zamislim da, ako dođe do potpisivanja tog predloga, onda će sve to biti u paketu - i uspostavljanje Zajednice i vraćanje u institucije. Ali opet, onda smo spasili oblik i puku formu, a nema sadržaja.

Hoćete da kažete da francusko nemački, odnosno evropsko-američki predlog nema sadržaja?

- On ima sadržaja po tome što je to jedan korak poluformalnog međudržavnog priznanja i to ako se gleda tekst za koji je javnost čula, to dosta liči na nemačko-nemački sporazum. Znači, pristaje se da postoji druga država koja se iz ideoloških razloga i međunarodno i formalno-pravno još ne priznaje. Znači to je sada ta sadržina i to je skoro sve.