Žiofre za Euronews Srbija: Urgentno je da se primeni sve što je prethodno dogovoreno između Beograda i Prištine

Mislim da je jedina opcija za Srbiju da se kreće napred na evropskom putu i to je ono što Vlada i predsednik neprestano nagoveštavaju -  to je jedini put napred za zemlju, rekao je u intervjuu za Euronews Srbija Emanuele Žiofre, šef delegacije i ambasador EU u Srbiji.

Srbija je, dodao je,  u potpunosi ekonomski integrisana u Evropsku uniju - "pripada toj porodici, imamo zajedničku istoriju, delimo iste vrednosti, želimo iste stvari i to je zajednički put napred".

Kako posmatrate činjenicu da Srbija još nije uvela sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu?

24. februara će biti 12 meseci ruske agresije na Ukrajinu. 12 meseci tokom kojih je ruska vojska nanosila tugu i razaranje ukrajinskom narodu. To je veoma bolno pitanje za kontinent, za sve nas, i osećamo kao Evropska unija i kao i mnoge druge zemlje u svetu, da moramo da se odupremo ovoj agresiji, ovo mora da se završi. I sankcije su tu iz tog razloga. Srbija je jasno pokazala na više međunarodnih foruma da nije neutralna, da stoji uz Ukrajinu, uz EU, osudila je agresiju i to je veoma važno. Srbija je pružila zaštitu mnogim izbeglicama koje dolaze iz Ukrajine, koje su bežale od rata, ali je pružila podršku i humanitarnu pomoć Ukrajini, dala je energetsku opremu Ukrajincima, nakon razaranja od strane Rusa. Ovo su važni koraci i, naravno, računamo da Srbija u potpunosti bude uz nas. I zato su važna pitanja usaglašavanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom i spoljnom politikom Evropske unije, a uvođenje sankcija je deo toga. I zaista očekujemo da Srbija će delovati po tim pitanjima i pokazati da je stvarno uz nas u svim ovim temama.

Neki bi pomislili da je akcenat sada na nekim drugim pitanjima, pre svega na Kosovu. Kada je počela agresija, bilo je mnogo poruka iz Brisela i Evrope u vezi sa sankcijama, a sada se čini da je naglasak na kosovskom problemu.

Mislim da moramo da radimo na svim poljima, ali zasigurno po pitanju Kosova, videli smo nedavno važan razvoj događaja. Na stolu je predlog, koji je jedini način da se krene napred po ovom pitanju. Videli smo da je ovaj predlog pokrenuo debatu, nedavno je bila rasprava u Skupštini u Beogradu. Videli smo različite pozicije, videli smo različite zainteresovane strane. Takođe, pozdravljamo činjenicu da je predsednik tokom rasprave u Skupštini naglasio potrebu da Srbija nastavi sa konstruktivnim pristupom i da u principu prihvati predlog. Sada treba da implementiramo predlog. Da radimo i idemo napred. Danas se lideri EU, šefovi država i vlada sastaju u Briselu, kako bi raspravljali o nekoliko događaja, zajedno sa liderima institucija, ovo je jedno od pitanja koje će biti tema razgovora među liderima. Sada treba da dalje implementiramo ove predloge i visoki predstavnik će uskoro sazvati sastanak na visokom nivou.

Kada se očekuje da se taj sastanak održi?

Uskoro. Visoki predstavnik je pomenuo rok od nekoliko nedelja, tako da će verovatno biti uskoro. Uz to moramo da znamo da postoji niz obaveza koje su strane preuzele u kontekstu Briselskog dijaloga, a koje moraju biti implementirane, uključujući i pitanje Asocijacije opština sa srpskom većinom, i urgentno je da se implemenira upravo taj aspekt.

A kako gledate na opravdanje koje se ovde može često čuti za neuvođenje sankcija. Govorimo o energetskoj zavisnosti od Rusije, govorimo o ruskoj podršci teritorijalnom integritetu Srbije. Da li to zvučio kao čvrsto objašnjenje za neuvođenje sankcija?

Kada je reč o pitanju teritorijalnog integriteta, Rusija će verovatno doneti odluke koje su u njenom najboljem interesu, a ne u najboljem interesu Srbije. Mislim da je to veoma jasno. Kada je reč o energetskoj zavisnosti, to je pitanje koje bilo problem za mnoge. Zapravo, kada je rat započeo, članice Evropske unije su uvozile više od 40 odsto gasa iz Rusije. Stoga smo morali da diversifikujemo svoje izvore, jer se Rusija pokazala nepouzdanim dobavljačem. Sada je dotok gasa iz Rusije ispod deset odsto. Srbija radi slične stvari, jer diversifikuje svoj uvoz gasa, mislim da je to u najboljem interesu Srbije, jer uvek želite da imate različite opcije kada se radi o tom osetljivoj i krucijalnoj robi. Gradimo zajedno sa Srbijom interkonektor sa Bugarskom koji bi trebalo da bude gotov do kraja godine, uskoro ćemo imati mogućnost da uvozimo gas iz drugih izvora, El-en-dži ili gas sa Kavkaza. Takođe radimo na izgradnji drugih puteva dopreme, na primer, interkonektora sa Severnom Makedonijom. Radimo i na infrastrukturi u oblasti obnovljivih izvora energije, vetroparkova, solarnih elektrana. To radi Evropska unija u partnerstvu sa Srbijom.

U ovom trenutku, šta biste savetovali Beogradu, ako poruka iz Rusije bude - ako uvedete sankcije, zaustavljamo dotok gasa. Šta bi vaš savet vlastima ovde bio?

Mislim da moramo da pogledamo šta se desilo u više članica Evropske unije, koje su bile suočene sa vidom ucene. Našli smo rešenja. Mi smo ta rešenja ponudili i Srbiji. Na primer, stvaramo platformu za zajedničku kupovinu gasa, tako da zemlje članice mogu da se skupe i imaju snažniju pregovaračku poziciju prema proizvođačima gasa. Tu smo pozvali i Srbiju. Rešenja postoje. Razumemo osetljivost teme za Srbiju, ali rešenja su tu.

Euronews Srbija

 

Dakle, Srbija može očekivati podršku EU u tom slučaju, sa dodatnim projetkima u oblasti energetike?

Apsolutno. Mislim da smo dokazali da smo pouzdan partner za Srbiju. Svi smo pogođeni energetskom krizom koja je stvorena ruskom agresijom. Izdvojili smo 160 miliona evra za troškove struje za građane Srbije. S tim novcem, koji ćemo za nekoliko dana prebaciti srpskoj vladi, moći će da pomognu ranjivim porodicama i malim i srednjim preduzećima. Izračunali smo da je blizu 90.000 takvih porodica, čiji će troškovi biti umanjeni i zbog novca Evropske unije. Ali, ima još toga, tu je izgradnja infrastrukture, i želimo da se izrgradi veza između Srbije i Rumunije i Srbije i Italije, kada je reč o električnoj energiji, tako da struja može da se nabavlja sa šireg tržišta. Tu je i mnogo drugih infrastrukturnih projekata.

Šta će se desiti sa evroperspektivom Srbije, ako se kosovski problem ne reši tokom ove godine, na primer?

Od samog početka, kada smo se složili oko pregovaračkog okvira između Srbije i Evropske unije, zajedno smo se složili da će brzina pregovora zavisiti od brzine kojom Beograd i Priština mogu da normalizuju svoje odnose. To je uvek bilo tu. Ono što je važno je da nakon više meseci krize koju smo videli posebno na severu Kosova, imamo put napred, imamo predlog. Imamo sistem, nacrt, kako bismo se kretali. I to će svakako biti ključni element, i to se uvek govorilo, da se ubrza pristup Srbije Evropskoj uniji.

Da li je ovaj francusko-nemački predlog, ili evropski predlog, poslednja prilika za rešenje za ovu generaciju političara, ako ništa drugo?

Ovo je svakako ključna prilika i prilika koja se ne sme propustiti. Moramo da se krećemo napred. Ovo je veoma specifičan predlog, ali je i veoma specifičan istorijski trenutak za evropski kontinent. I zato je veoma važno da se pokaže ozbiljnost, konstruktivnost i odlučnost da se vredno radi na implementaciji ovog predloga.

Zašto evropska strana ne pokaže sadržaj tog dokumenta. To pitam, jer je to bila jedna od glavnih zamerki opozicionih predstavnika u Srbiji. Neki delovi srpske javnosti bi takođe hteli da vide dokument koji se tiče jednog od najvažnijih pitanja u ovom trenutku?

Mislim da nije na nama da otkrivamo ovaj dokument. Diplomatski razgovori se obavljaju sa onima koji su nadležni u Beogradu i Prištini. Tu smo trenutno i siguran sam kako pregovori budu napredovali, biće više informacija. Mi cenimo činjenicu da je predsednik pokušao da uključi više zainteresovanih strana u Srbiji kako bi ih uključio i objasnio im različite elemente koji su trenutno na stolu.

Dobro se zna da je Zajednica srpskih opština i njeno osnivanje od ključnog značaja za Srbiju i da je preduslov da Srbija učestvuje u procesu dijaloga. Kada očekujete da se Zajednica formira?

Asocijacija opština sa srpskom većinom je nešto što je dogovoreno davno. Deo je više obaveza koje su dve strane preuzele i koje treba implementirati. Ima i drugih koje Srbija treba da implementira, ali ovo je svakako, jedan od ključnih aspekata koje hitno treba rešiti.

U skladu sa Briselskim sporazumom ili onako kako neki vide u Prištini, kako su mediji preneli, kao neku vrstu nevladine organizacije ili nečega što ima manji značaj od onoga kako to Srbija vidi?

Moramo da implementiramo Briselski sporazum, moramo da implementiramo ono što je dogovoreno 2013. i 2015. godine. To je osnova rada. Znači, moramo ići u tom smeru. Više je pitanja prethodno dogovorenih. Važno je implementirati ih, tajming je takođe važan. Mislimo da je stvar urgentna i treba da se desi brzo.

A kada govorimo o dogovoru dveju strana o normalizaciji? Kada to treba očekivati, jer smo krajem prošle godine čuli da bi rok mogao da bude proleće 2023?

To zavisi od toga koliko brzo možemo da počnemo sa implementacijom predloga i nastavimo dalje. To je u rukama strana. Mi smatramo da je sada vreme da se to uradi. Teško je staviti veštački rok. Imamo istorijsku priliku, postoji snažna podrška unutar Evropske unije, sa našim partnerima. Imamo neku vrstu principejelne saglasnosti dveju strana. Sada treba da krenemo napred i zato visoki predstavnik namerava da pozove lidere za sto kako bi počeli da rade na implementaciji sa velikom ozbiljnošću.