Petrič: Nema ultimatuma, ali Srbija treba da odluči da li i dalje želi zapadne investicije

Komentari

Autor: Kosovo online

29/01/2023

15:55

Petrič: Nema ultimatuma, ali Srbija treba da odluči da li i dalje želi zapadne investicije

Volfgang Petrič - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Evropska unija želi uspeh po pitanju normalizacije odnosa Kosova i Srbije već ove godine, a to što francusko-nemački predlog ni na Kosovu ni u Srbiji nisu prihvatili sa oduševljenjem, znači da on možda i nije tako loš, rekao je u intervjuu za Kosovo onlajn iskusni austrijski diplomata Volfgang Petrič. Petrič ističe da će, ukoliko predlog bude pihvaćen, na putu ka njegovom ispunjenju biti teških etapa i za Beograd i za Prištinu.

"Najvažniji primer je, da na jednoj strani, Beograd želi da Priština konačno započne sa primenom dogovora o ZSO. Ta zajednica, ili kako god je neko zvao, mora biti uspostavljena, korak po korak. Na drugoj strani, Priština želi da ide u pravcu priznanja, a to neće biti moguće odmah. Važno je da u Beogradu shvate da je bitno da se za Srbe na Kosovu poboljšaju uslovi života. To bi takav sporazum doneo sa sobom i to je ključno", rekao je Petrič.

Kako je istakao, to bi bio važan korak na normalizaciji, ali još uvek ne znači postizanje konačnog dogovora. To je, kaže, predlog, a to znači da postoji konkretna ideja kako da se izađe iz situacije koja predugo traje, a u kojoj nema napretka, jer "dijalog poslednjih godinu i po ili dve godine služi samo da gasi požare, ali ne uspeva da dovede do normalizacije odnosa".

"Francusko-nemački predlog ne definiše konačno rešenje, već je važan međukorak na putu ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Nema formalnog diplomatskog priznanja, ali prema uzoru nemačko-nemačke saradnje, treba na pragmatičan način preduzeti važne korake u međusobnoj normalizaciji odnosa", dodao je on.

Komentarišući to što između strana ne postoji poverenje, Petrič ističe da je bio na raznim sastancima Aleksandra Vučića i Hašima Tačija i da je imao utisak da su se oni poštovali na neki način. Aljbin Kurti je drugačija ličnost, osoba za koju je, očigledno, pojam ’kompromis’ strana reč. I nije jedini u regionu, kaže Petrič i dodaje da u regionu nema kulture kompromisa, jer se smatra da je kompromis nešto u čemu se gubi, što nije tačno.

Petrič nije saglasan sa ocenom da SAD više od EU žele poštovanje Briselskog sporazuma i formiranje ZSO i ističe da je iz razgovora sa Miroslavom Lajčakom i drugima iz EU razumeo da Brisel ove godine želi uspeh po pitanju Kosova i Srbije.

"Vašington i Brisel dobro sarađuju i treba shvatiti da se ne radi samo o EU, već i o dve navažnije zemlje Unije - Nemačke i Francuske - koje podržavaju napore za normalizaciju", rekao je on.

"Nema dileme da je razlog zašto su Pariz i Berlin posebno aktivni rat u Ukrajini"

Na pitanje koliko je rat u Ukrajini uticao da se EU aktivnije uključi u dijalog Beograda i Prištine, Petrič ističe da nema dileme da je razlog zbog kog su Berlin i Pariz postali posebno aktivni, rat u Ukrajini, odnosno strepnja da se te nesigurnosti mogu preliti na Balkan, region koji je tradicionalno u teškoj situaciji, sa ruskim uticajem.

"To je situacija u kojoj moramo da sredimo probleme u svom dvorištu, da se onda punom snagom posvetimo pravom problemu, Ukrajini i Rusiji", kaže diplomata.

A kako komentariše česte Kurtijeve optužbe na račun Aleksandra Vučića da je produžena ruka Vladimira Putina, Petrič ističe da je Srbija u mnogim oblastima već jasno signalizirala na kojoj je strani u ovom ratu.

"Politika Srbije, unutrašnja i spoljna, a i prema Kosovu, oslanja se na dva stuba koja su značajno pod uticajem Rusije. Prvi je energija, isporuke ruskog gasa Srbiji po povoljnoj ceni, što je za građane, privredu, pa i investitore veoma važno. Drugo, Rusija je garant da neće doći do priznanja Kosova, osim kada Beograd bude na to pristao. Veto Rusije podupire i srpsku politiku prema Kosovu. Zato je sada teško od Beograda tražiti da se potpuno i frontalno okrene protiv Moskve. Uz to, potpuno okretanje od Rusije, za Beograd bi značilo da se odriče važnog stuba Rusije u UN. To je škakljivo pitanje i to treba razumeti. Uostalom, mislim da je Srbija u mnogim oblastima već jasno signalizirala na kojoj je strani u ovom ratu", istakao je on.

"Nema ultimatuma Nemačke i EU"

Petrič o francusko-nemačkom predlogu kaže i da nema ultimatuma Nemačke i EU, ali da će Srbija morati da odluči da li želi ka Evropi, da zapadne investicije dolaze i dalje, što je važno za ekonomski razvoj.

"Uveren sam da bi Srbija bila dobro posavetovana, ako bi nemačko-francuski predlog, koji EU i SAD podržavaju, detaljnije sagledala i upustila se u razgovor o njemu", rekao je on.

Sličnosti sa sporazumom dve Nemačke su, kaže, ograničene. Razlika je što je tadašnji ugovor doveo do članstva obe Nemačke u UN, a toga u ovom predlogu nema.

"Ovaj predlog sadrži duh nemačko-nemačkog sporazuma. Potrebno je da se za građane severa, ali i Kosovo i Srbiju nađe dobro rešenje. Ne može to biti tako teško. Treba spustiti sve na nivo problema građana, poput snabdevanja vodom, odvoza otpada, obrazovanja, kulture. Time bi se trebalo baviti, a do sada se razgovaralo samo o ’naslovima’, a ne i o detaljima. Govori se o nemačko-francuskom predlogu, a nije se razgovaralo o detaljima. Treba imati hrabrosti upustiti se u to", rekao je on.

"Dogovoreni sporazumi moraju da budu ispoštovani"

Kada je reč o ZSO, Petrič kaže da u Prištini odbijaju ZSO, ali ne kažu da i u odluci Ustavnog suda, iz koje uvek citiraju samo prvi član, u drugom članu jasno stoji da takva zajednica može postojati. Obe strane, uz pomoć EU i SAD, treba da pokušaju da postanu konkretnije, šta može da se nađe u dogovoru, a šta ne, kako mogu da se približe.

Dogovoreni sporazumi moraju biti poštovani, pa taj princip mora da poštuje i Priština, odgovara Petrič na pitanje hoće li Kurti ipak prihvatiti ZSO.

"Kurti može da kaže eventualno da ne želi ZSO na određen način, ali samo uspostavljanje ZSO ne može da odbije. Princip međunarodnog prava i pravnih država je da se potpisani sporazumi moraju poštovati i od budućih vlada. Da toga nema ne bi bilo međunarodnih odnosa", rekao je on.

Petrič ističe da bi želeo da vidi pozitivan signal iz Prištine za osnivanje ZSO, ali očekuje i izjavu spremnosti Beograda da se ozbiljno pozabavi evropskim predlogom.

"Neće biti lako predsedniku Srbije da objasni da mora da se prihvati predlog. Sigurno to nije lak zadatak. Zato je potrebno objasniti i informisati građane. Moraju se partneri, EU i SAD, Nemačka, i drugi pozvati kako bi javno objasnili šta je činjenično stanje. O tome šta piše u dokumentu i šta bi mogao biti ishod. Moraju se ukloniti emocije, oduzeti argumenti nekonstruktivne opozicije i stvoriti klima za pregovore koja bi doveli do pozitivnih ishoda. Optimističnije gledam na to da će Beograd preuzeti rizik i ući u raspravu o sadržaju predloga. U Prištini se mora objasniti da se želi da srpska zajednica na Kosovu dobije formu organizacije. To bi na obe strane bio prvi korak koji bi omogućio da se narednih meseci dođe do važnog napretka", rekao je on.