Igre 
Plaćenici iz Srbije ratuju u Ukrajini: Murali Vagner grupe bacaju zloslutnu senku u Beogradu
Komentari21/01/2023
-20:00
Vest da je privatna paravojna organizacija Vagner grupa prisutna u Srbiji uzburkala je javnost u zemlji, mada su predstavnici vlasti u Srbiji, ali i lider Vagnera Jevgenij Prigožin, to demantovali. Iako za sada nema potvrde da su pripadnici Vagnera fizički prisutni u Srbiji otvorilo se pitanje da li su ekstremno desničarske organizacije, koje ne kriju svoje veze s Vagnerom, ali i nekim ekstremističkim grupacijama u Rusiji, zaobilazni put za regrutovanje dobrovoljaca za rat u Ukrajini.
Uprkos tome što je odlazak srpskih državljana na ratišta u inostranstvo protivzakonit, na društvenim mrežama pojavljuju se snimci na kojima su dobrovoljci iz Srbije odnosno ljudi koji se tako predstavljaju. Međutim, nadležni organi do sada nisu podnosili krivične prijave protiv osumnjičenih.
Printscreen/t.me/buntcg
Nedavno se pojavio snimak dvojice Srba koji su se priključili ruskim oružanim snagama i koji su se predstavili kodnim imenima Dunav i Sava. Ruska novinska agencija RIA Novosti potom je objavila i reportažu o njima, a kako su otišli na ukrajinsko ratište za sada nije poznato. Međutim zna se da je takvih slučajeva bilo i ranije, još tokom rata na Krimu.
"Videli smo ista dešavanja kao za vreme 90-tih u Jugoslaviji. Ista ta zla imperija NATO, Amerika, Velika Britanija rade sad protiv naše braće i mi smo došli da im pomognemo", rekao je jedan od njih na snimku.
Ekstremno desničarske organizacije put za regrutovanje srpskih dobrovojaca
Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku upozorava da je prvi sukob u Ukrajini pokazao da je jedan deo dobrovoljaca na ratišta dolazio preko ekstremno desničarskih organizacija u Srbiji, a kako navodi, postoje i dokumentovani slučajevi da su dobrovoljci iz Srbije, koji su se borili u Ukrajini, bili pripadnici Vagnera.
"Imamo slučaj Dimitrija Jojića koji se prvo brio u Ukrajini da bi potom u okviru Vagner grupe učestvovao na sirijskom ratištu i tamo i poginuo. Ukrajinska služba bezbednosti je dokumentovala, mislim, šest državljana Srbije koji su takođe učestvovali u okviru Vagner grupe u Ukrajini, a kasnije i u Siriji", kaže Petrović.
On za Euronews Srbija ističe da se na ukrajinskom ratištu, prema podacima stranih istraživača, borilo oko 100 dobrovoljaca iz Srbije.
Povezane vesti
"Danas je taj broj nešto manji, što ne znači da ne može da bude veći jer svojstvo privatnih vojnih kompanija je njihova fleksibilnost i mogućnost regrutacije ljudi iz drugih područja", objašnjava on.
Veza između grupe Vagner i pojedinih organizacija u Srbiji postala je jasnija kada je ruskoj organizaciji "Orlovi", koja je aktivna u Srbiji, ustupljena kancelarija u novoj zgradi Vagner centra u Sankt Peterburgu. Upravo je u toj zgradi u novembru 2022. dočekana i srpska ultradesničarska organizacija "Narodna patrola", koja se time pohvalila na svojim kanalima na društvenim mrežama.
Petrović naglašava da, iako je Vagner postao simbol ruskog jako lošeg uticaja, postoje ozbiljne indicije i o povezanosti srpskih desničara sa drugim ekstremističkim grupacijama u Rusiji koje su takođe prisutne na ukrajinskom ratištu.
"Radi se o Ruskom imperijalnom pokretu, koji ima svoje vojno krilo koje već više od 10 godina obezbeđuje vojnu obuku za različite ekstremno desničarske organizacije ne samo iz istočne, nego i iz zapadne Evrope. Upravo nakon tih obuka dešavale su se neke terorističke akcije, konkretno u Švedskoj. Nemačka obaveštajna služba je ukazala da postoje veze između te organizacije i nemački ekremnih desničara. Zbog toga su SAD tu organizaciju stavile na listu terorističkih organizacija. Članstvo u ovakvim organizacijama je dosta fluidno, pa imate situaciju i u Srbiji da je pripadnik jedne ekstremno desničarske organizacije simpatizer i neke druge, srodne", objašnjava on.
Odlazak na strana ratišta protivzakonit
Printscreen/t.me/buntcg, Profimedia
Zakonska regulatva u Srbiji je jasna i odlazak srpskih državljana na ratišta u inostranstvu smatra se protivzakonitim, bilo da su u pitanju plaćenici koji odlaze da ratuju za novac ili su dobrovoljci koji idu da se bore iz nekih ideala. Ipak, uprkos video snimcima na društvenim mrežama, koji, prema dostupnim informacijama, prikazuju državljane Republike Srbije na ratištima u Ukrajini nadležni organi, prema navodima Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, do sada nisu podnosili krivične prijave protiv osumnjičenih.
U Krivičnom zakoniku Srbije stoji da će državljanin Srbije koji učestvuje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi, kao i pripadnik vojnih ili paravojnih formacija strana u sukobu, a nije državljanin te strane države, kao ni pripadnik zvaničene Misije međunarodne organizacije čiji je Srbija član, biti kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina. Takođe, ukoliko državljani Srbije na strana ratišta odlaze u grupi predviđene su strože kazne do osam godina zatvora, dok je za organizovanje učestvovanja u ratu ili sukobu, kazna do 10 godina.
Postojanje rigoroznih kazni neke ne sprečava da odu i obuku uniforme tuđih država, a Petrović objašnjava da je delom to i zato što putovanje u Rusiju nije zabranjeno, a da se odatle vrlo lako stiže na ratište.
Povezane vesti
"Potrebno je da službe bezbednosti i policija rade jako dobro svoj posao i da imaju ciljane informacije ko konkretno od pojedinaca ide upravo sa namerom da se priključi paravojnim ili vojnim formacijama koje se bore na ruskoj strani, što jeste veoma teško", kaže sagovornik Euronews Srbija i naglašava da se pokazalo da primena zakona nije tako rigorozna.
On navodi da je u prvom sukobu oko Krima bilo je 30-ak presuda, ali da niko nije dobio zatvorsku kaznu. Petrović ističe da su sve presude donete na osnovu sporazumnog priznanja krivice i 90 odsto se odnose na uslovne kazne zatvora, a nekoliko presuda se odnosi na kućni pritvor.
Osude srpskih vlasti u ovim slučajevima su, smatra, jako mlake i iznuđene, a ovakva praksa mogla bi da se zaustavi oštrijim suprostavljanjem delovanju tih organizacija.
Povezane vesti
Upaljena i međunarodna svetla na priče o Vagneru u Srbiji
profimedia
Spekulacije da se otvara predstavništvo Vagnera u Srbiji izazvalo je i zabrinutost na međunarodnoj sceni. Američki portal Politiko objavio je tajna dokumenta američkih zvaničnika u kojima se navodi da je Vašington zabrinut zbog širenja ruske paravojne formacije Vagner van Rusije, pre svega u Srbiji.
"Izrazili smo našu zabrinutost oko Vagner grupe, videli smo kako oni rade širom sveta, bilo da je to u Libiji ili sada u Ukrajini. Vidimo da Vagner traži da regrutuje vojnike iz Srbije i drugih mesta. To je nešto što ne možemo da prihvatimo", rekao je viši savetnik Stejt Departmenta Derek Šole.
Navode da je ruska vojna jedinica Vagner prisutna u Srbiji ranije je demantovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a u nedavnom intervjuu za "Blumberg" Vučić je rekao da "nije fer da Rusija pokušava da mobiliše ljude iz Srbije na ukrajinsko ratište". I ministar odbrane Miloš Vučević je za Euronews Srbija opovrgao da je privatna vojna kompanija ikada bila u Srbiji.
"Apsolutno nema nikakve grupacije Vagner na prostoru Srbije, to vojno-bezbednosna agencija ne vidi ni u tragovima. Naravno da ima ljudi koji simpatišu i koji navijaju za ovu ili onu stranu, ali nema nikakve formacije organizacije koju bi tako mogli definisati. Ono što je naša poruka, kod nas je vrlo jasno definisano da je to zabranjeno, zabranjeno je za državljane Srbije da učestvuju u ratovim u drugim državama", rekao je Vučević za Euronews Srbija.
On je dodao i da će, kada dođu pod jurisdikciju naših organa, biti privedeni pred lice pravde, bez obzira na čijoj su strani, ističući da Srbija ne želi da potpiruje bilo kakve ratove, niti da učestvuje ni na koji načun u tim ratovima. Povodom ovih tvrdnji oglasio se i sam Jevgenij Prigožin koji je za Glas Amerike izjavio da u Vagneru trenutno nema državljana Srbije.
Murali koji veličaju Vagner osvanuli po Beogradu
Tanjug/AP/Darko Vojinović
Ipak, proteklih dana su na više lokacija u Beogradu iscrtavani amblem i logo Vagner grupe. Petar Nikitin iz Ruskog demokratskog društva rekao je za RSE da se u Srbiji širi stalna propaganda mržnje i kao jedan od argumenata naveo je mural posvećen grupi Vagner u centru Beograda.
"Zna se ko je nacrtao taj mural, jer su se ti ljudi slikali. Jedan od njih je Damjan Knežević (Narodne patrole), on čak nije ni krio lice", kaže Nikitin.
Anastasija Murdenska iz Udruženja ukrajinske dijaspore "Čini dobro" rekla je da ako Srbija podržava ovu reklamu Vagnera, onda "Srbija podržava i regrutaciju u toj terorističkoj organizaciji".
"Ja kao Ukrajinka mogu da kažem da se ne osećam baš bezbedno ovde sada. Pre rata je sve bilo dobro, ali sada se ne osećam dobro", poručila je ona.
O Vagner grupi često se govori kao o ruskim plaćenicima, odnosno "paravojsci" ruskog ministarstva odbrane. Da su jasno uvezani sa ruskim vlastima i ruskom vojnom obaveštajnom službom, smatra i Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
"Kada ulazite u bazu GRU-a, kad prođete kontrolni punkt levo su kasarne i objekti GRU-a, a desno se nalazi Vagner. Između ostalog, Migraciona kancelarija u Rusiji je izdavala pasoše pripadnicima Vagnera, ali i operativcima GRU-a. Tako da postoje jako jasne veze između Vagnera i ruskih vlasti. Iako oni u svojim redovima možda imaju ljude koji su isključivo motivisani novcem ta struktura i povezanost sa ruskim vlastima čini da su oni mnogo više od plaćenika", objašnjava Petrović.
Komentari (0)