Bisljimi za Euronews Srbija: Francusko-nemački predlog "de jure" podržava položaj Srbije da sad nema uslova za priznanje

Nakon što je krajem novembra visoki predstavnik EU obećao da će pozvati Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija na razgovore o francusko-nemačkom predlogu, taj sastanak i dalje nije održan, rekao je u intervjuu za Euronews Srbija šef pregovaračkog tima Prištine Besnik Bisljimi. Iako nije otkrio detalje predloga, naveo je da plan "de jure" podržava položaj Srbije da u ovom trenutku ne bi trebalo da dođe do međusobnog priznanja.

Besnik Bisljimi je komentarisao i to da li je kraj marta rok koji je kosovski premijer Aljbin Kurti označio za sporazum Beograda i Prištine. Govorio je i o tome zašto nije formirana Zajednica srpskih opština, o poštovanju već postojećih sporazuma, da li će se Srbi na severu vratiti u kosovske institucije kao i o tome na koji način kosovska vlada komunicira sa predstavnicima Srba. 

Gospodine Bisljimi, hvala što govorite za Euronews Srbija. Na početku nam recite, gde je trenutno dijalog između Beograda i Prištine, da li se možda vodi iza zatvorenih vrata, da li se sastajete sa gospodinom Petkovićem, da li se sastaju radne grupe i ako postoji taj dijalog, o čemu se razgovara?

- Hvala Vam na mogućnosti da se obratim Vašoj publici. Na poslednjem sastanku sa gospodinom Petkovićem održanom 23. novembra, došli smo do sporazuma koji će se nastaviti hitnim razgovorima vezanim za nemačko-francuski predlog. Imali smo neke ustupke povodom pitanja registarskih tablica kao hitnog pitanja. Što se tiče tog sastanka, razgovarali smo samo 10 minuta i to uz posredovanje gospodina Lajčaka. Nije došlo do sastanaka između radnih grupa, niti do ponovnih sastanaka, takođe nisu održani nikakvi sastanci van Brisela. Međutim, i u Briselu se svi sastanci održavaju iza zatvorenih vrata posle kojih obe strane održavaju konferencije za štampu gde, manje-više obe strane pokušavaju da daju svoje mišljenje o svemu o čemu se diskutovalo iza zatvorenih vrata. Tog 23. je gospodin Borelj dao izjavu gde je obećao da će kontaktirati sa gospodinom Vučićem i gospodinom Kurtijem u roku od nekoliko dana kako bi započeli sa aktivnim i intenzivnim pregovorima u vezi nemačko-francuskog predloga, međutim sada već mesec i po dana posle toga, mi i dalje nismo održali drugi sastanak.

Gospodin Kurti je rekao da se sporazum mora završiti ili postići do marta ili aprila. Koliko je to realno po Vašem mišljenju?

- Koliko je to realno, to je već drugo pitanje, međutim sporazum koji je potpisan, odnosno postignut 23. novembra je odredio rok kada se treba održati sledeći sastanak specijalne grupe za normalizaciju na Kosovu i EU. Dakle, već je dogovoreno da se taj sastanak treba održati krajem marta. To je razlog zbog kojeg gospodin Kurti spominje kraj marta kao krajnji rok za potpisivanje sporazuma. Ako do tada shvatimo da Srbija nema nameru da bude konstruktivna tokom dijaloga, to znači da će proces koji je započet 23. novembra biti obustavljen, a Kosovo će moći da nastavi sa izricanjem kazni za ilegalne registarske tablice koje se i dalje kreću po Kosovu.

Euronews/Vladislav Ćup

Spomenuli ste francusko-nemački predlog ili evropski predlog, kako se sada zove. Šta je toliko tajno u tom predlogu da javnost ne može da bude upoznata sa njim? Šta tamo tačno piše?

- Vi ste sada sami naveli da je predlog tajan. On nije tajan zato što sadrži nešto što javnost ne sme da zna i da diskutuje o tome, nego je tajan jer je od početka bio džentlmenski sporazum da se srž sporazuma drži dalje od očiju javnosti, kako ne bismo sami potkopali taj postupak. Međutim, u trenutku kada postignemo neki napredak sve će, naravno, biti objavljeno.

Ima li u predlogu međusobnog priznanja kao obaveza potpisivanja sporazuma?

- Ponavljam, mi ne smemo da razotkrijemo elemente dokumenata, međutim ako se fokusiramo na elemente "de jure" onda možemo reći da dokument podržava položaj Srbije gde trenutno nema uslova za uzajamno priznavanje.

Iako ste rekli da je u pitanju džentlmenski dogovor da se ne iznose detalji iz tog plana, da li se u planu spominje formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, zašto se toliko sa tim kasni? Pretpostavljam da ćete se sada pozvati na odluku Ustavnog suda, međutim Ustavni sud nije rekao da je formiranje neustavno. On je samo neke delove proglasio neustavnim.

- Ponavljam, Vi, uprkos mojim komentarima da sam pristao na tajnost suštine sporazuma, insistirate na razotkrivanju detalja. Govoreći iz kosovske perspektive, mi smo potpisali 33 sporazuma u Briselu i nikada nije bilo pokušaja da se ovi sporazumi klasifikuju prema važnosti. Stoga, postoje sporazumi koji su potpisani mnogo ranije pre sporazuma o asocijaciji opština. Sporazum o asocijaciji opština je potpisan 19. aprila 2013. godine, međutim većina ostalih sporazuma je potpisana pre toga, a Srbija nije sprovela nijedan od njih. Otuda, ako kasnimo- kasnimo i sa ostalim sporazumima. Stoga, zašto gledamo samo jedan od mnogih? Srbija još nije sprovela sporazum o registarskim tablicama iz 2011. godine koji je za nas mnogo važniji. Srbija takođe nije ispoštovala sporazum o katastarskoj evidenciji koji datira još pre sporazuma o asocijaciji, a koji je mnogo važniji za nas. Stoga smatram ovu brigu o kašnjenju veštačkom. Brisel je doneo zaključak da se mnogi sporazumi nisu sproveli, međutim lista sporazuma koje Srbija nije sprovela je dvostruko duža od liste sporazuma koje Kosovo nije ispoštovalo. Stoga, odakle Srbija vuče argument da insistira na tome što mi nismo sproveli jedan sporazum, dok sami ne poštuju većinu sporazuma koje su potpisali.

Šta konkretno nije sprovela Srbija iz sporazuma iz 2011. kada je dijalog počeo, kada su počeli pregovori, a šta nije Kosovo?

- Kao što rekoh, lista sporazuma koje Srbija nije sprovela je dvostruko duža od sporazuma koje kosovska strana nije sprovela, a ja mogu navesti nekoliko: trgovinske barijere, posebni prilagođeni dokumenti… U Srbiji, na primer, u posebnoj kancelariji u Nišu se izdaju dokumenti na kojima stoji “carinarnica Priština”. Nakon toga imamo ilegalne registarske tablice, pa nakon toga tu su diplome, katastarska dokumenta, razmena dokumenata o trgovini između država…Ja mogu da nastavim da nabrajam. Čak i taj sporazum od 19. aprila, koji uključuje Asocijaciju, na čemu Srbija insistira da se sprovede sa naše strane, a koji mi još nismo sproveli, Srbija stalno krši isti. Ako se osvrnemo na taj sporazum, stav 14. predviđa da nijedna strana, dakle ni Kosovo niti Srbija ne sme da ometa drugu stranu, niti da podstiču treće strane da jedni drugima ometaju put ka integraciji u EU. Srbija je poslala pisma na adresu pet država; Španiji, Rumuniji, Slovačkoj, Kipru i Grčkoj, tražeći od njih da ne odobre aplikaciju Kosova za članstvo, što predstavlja direktno kršenje sporazuma za koji Srbija insistira da mi sprovedemo.

Da li se meni čini da Kosovska vlada, kada je u pitanju sporazum i kada je u pitanju odluka Ustavnog suda Kosova, na neki način bira šta će da sprovede? Na primer, imamo da se priznaje odluka Ustavnog suda kada je u pitanju Zajednica opština sa srpskom većinom, a u isto vreme se ne priznaje odluka o povratku zemljišta manastiru Visoki Dečani. Ili, kada je u pitanju sporazum, prihvata sporazum, kao što ste rekli, o diplomama, tablicama, o ličnim kartama, ali ne i one kada je u pitanju Srpska pravoslavna crkva i kada je u pitanju, vratiću se na to, Zajednica opština sa srpskom većinom.

- Kao prvo, moram reći da je tumačenje pogrešno. Nije istina da mi biramo šta želimo da sprovedemo, a šta ne, međutim što se tiče nekih sporazuma mi smo primorani da postupamo tako. Na primer, vezano za sporazum o tablicama i ličnim kartama, nije pitanje da li se nama sviđa taj sporazum ili ne, nego su stari sporazumi imali rok koji je istekao 21. septembra. Stoga smo mi morali da donesemo odluku o tome kako nastaviti dalje. Takođe, u vezi sporazuma o energetici, nije pitanje da li se nama sviđa taj sporazum, nego je u pitanju to što je taj sporazum neproporcijalno sproveden. Otuda, nije da mi biramo šta nam odgovara, nego je problem u nesrazmernom sprovođenju. Na primer, Kosovari čak nisu stavljali nalepnice na srpske tablice pri ulasku na Kosovo, što je bio deo tog sporazuma, dok Srbija ne samo da je primoravala Kosovare da stavljaju nalepnice nego nas je primoravala da postojeće tablice zamenimo za privremene. Tako da nas je disproporcionalno poštovanje sporazuma i kreiranje nejednakosti primoralo da reagujemo.

U slučaju energije, i 23 godine nakon rata, četiri opštine na severu i dalje ne plaćaju struju. Otuda, mi smo morali da se bavimo ovim sporazumima, nije da smo ih sami birali. Što se tiče ostalih, mi smo samo diskutovali sa EU o njihovom stanju sprovođenja, jer ako pažljivo pročitate opis mandata gospodina Lajčaka, videćete da se njegov mandat sastoji od dva stuba; prvi stub je olakšavanje potpune normalizacije odnosa između Kosova i Srbije uz prvno obavezujući sporazum, što znači da imamo trostrani format, odnosno Koslvo-Srbiju-EU i drugi stub, a to je pružanje podrške pri sprovođenju pređašnje sklopljenih sporazuma. U ovom slučaju, moj jedini partner u sprovođenju tih sporazuma je Brisel. Nije Srbija. Kada imamo problema sa tablicama mi diskutujemo sa Briselom zato što nas Brisel podržava u sprovođenju sporazuma. Jedini način da Srbija postane partner jeste da prizna da su ovo međunarodni sporazumi. Kada Srbija bude rekla, a omaklo se i gospodinu Vučiću nekoliko puta kada je govorio da Kosovo mora da ispoštuje međunarodni sporazum o asocijaciji opština, što znači da Srbija priznaje da je taj sporazum pregovaran sa jednom nezavisnom državom, pošto je u pitanju međunarodni sporazum. Ako Srbija javno kaže da postoji međunarodni sporazum sa Kosovom u vezi Asocijacije, to menja priču. Hajde onda da diskutujemo o nivou sprovođenja ovih međunarodnih sporazuma sa vaše strane, kao i nivo sprovođenja sa naše strane. Ukoliko nije u pitanju međunarodna obaveza, zašto onda postoji umešanost Srbije?

Sada imamo još jedan problem. Postoji dogovor da Kosovo ne aplicira u međunarodne organizacije, a da Srbija ne sprečava priznanje, odnosno da ne radi na takozvanom "otpriznavanju" kosovske nezavisnosti. Kosovo je apliciralo i za Savet Evrope i za Evropsku uniju, u isto vreme Srbija je objavila da je devet zemalja povuklo odluku o priznanju Kosova. Kako sada to tumačite?

- Kao prvo, tu se radi o pogrešnoj interpretaciji. U Vašingtonu, bivši premijer je pristao na jednogodišnji moratorijum, dakle moratorijum u trajanju od jedne godine, što je bila besmislica prema našem tumačenju, zato što kada postoji Briselski sporazum koji navodi da će obe strane da podržavaju jedna drugu na putu ka EU, odnosno na putu ka internacionalizaciji, a cena koju je Kosovo platilo je sporazum o fusnoti, dakle sporazum sa asteriksom.Zato je Vašingtonski sporazum besmislen jer kaže "vi nećete nastaviti da tražite članstvo u međunardonim organizacijama, kako ste ispregovarali u Briselu, da bi Srbija prestala da bude destruktivna i prestala da vas sprečava u tome". Međutim, u toku te godine Kosovo se nije učlanilo ni u jednu stranu ili međunarodnu organizaciju, dok je Beograd stalno naglašavao kako su dobri u nagovaranju država da povlače priznavanje državnosti Kosova, ali će to objaviti po završetku trajanja moratorijuma, što pak znači da su oni prekršili moratorijum. Kao drugo, sporazum u Vašingtonu je takođe iznudio neki razvoj događaja, kao što je na primer otvaranje ambasade u Jerusalemu, u vezi čega je Srbija jasno napravila prekršaj. Stoga, ja ne vidim insistiranje Srbije na dokumentu koji su od samog početka kršili.

Euronews/Vladislav Ćup

Da li očekujete sada posle svih tih problema koji su se dešavali na severu Kosova, povratak Srba u kosovske institucije. Sada se i tu situacija iskomplikovala, raspisani su izbori, raspisani su konkursi za prijem novih ljudi u policiju. Danas su mediji na albanskom objavili da premijer Kurti, odnosno Vlada zahteva od ljudi koji se budu prijavljivali za rad u policiji, da će morati da kažu da su bili primorani da napuste rad u policiji. Znate li nešto o tome?

- Prvenstveno, kada se ta situacija zakomplikovala, prinudila je ljude da napuste institucije, a ne kada je Vlada nastojala da ponovo dovede situaciju u normalu. Sa odlukom da se održe izbori mi želimo da dekomplikujemo situaciju. Mi se trudimo da postoje institucije koje će zastupati svoje građane, promovisati njihove interese i njihova prava. Do sada je Lista Srpska predstavljala monopol i nulti pluralizam na severu koji nije nužno stečen demokratskim putem i koja je nije imala nikakav interes da promoviše prava srpskih građana na severu zemlje. Gospodin Rakić je osamnaest meseci bio na položaju ministra za zajednice sa nula predloga, nula projekata vezanim za promovisanje prava i interesa srpske zajednice na severu kao i na celom Kosovu. Mi bismo voleli da vidimo ljude, pojedince, kao i političare kojima će, ne samo interes jedne strane ili pojedinaca u Srbiji biti prioritet, nego interes svih lokalnih Srba. To je ono čemu se nadamo da će proizvesti izbori u aprilu. Što se tiče policije, trenutno smo otvorili konkurs. Nadamo se da ćemo imati veliki broj kandidata, ljudi koji će biti verni instituciji, jer kako izgleda, policajci koji su bili na dužnosti do prošlog decembra, oni su očigledno odgovarali Vučiću, a ne kosovskim institucijama. Prema našem zakonodavnom okviru, ti ljudi neće moći da se vrate na svoje stare položaje. Mi moramo otvoriti nove konkurse za nove položaje, popuniti ih novim ljudima koji žele da sprovode zakon na Kosovu i biti verni ovoj državi.

Kada već govorite o policiji, zbog čega je potrebno toliko prisustvo pripadnika Specijalne policije. Ne govorim o redovnoj policiji, to je potpuno u redu i normalno je. Zbog čega je potrebno toliko prisustvo Specijalne policije na severu, a imali smo i prisustvo Specijalne policije prilikom oduzimanja vina u Velikoj Hoči, što je malo nelogično, morate da priznate. Logično je da tu bude carina i redovna policija, ali ne znam zbog čega Specijalna policija.

- Kao prvo, mislim da ne bi bilo fer da pitate za razloge koji stoje iza velikog prisustva policije zbog toga što reč "veliko" je subjektivna i možda neko misli da je to prisustvo malo, dok istovremeno izveštaji iz Srbije govore da su blizu rata, da će povećati spremnost policije i vojske, da će rasporediti vojne snage na granici, dok se sa druge strane postavlja pitanje zašto je tu specijalna policija. Dakle, za vas je u redu da srpska vojska dođe na administrativnu granicu, ali nije u redu da specijalne policijske jedinice odu tamo. Pa, gde je ovde ta srazmernost? Uz dužno poštovanje vinariji u Orahovcu, ako ne grešim, prvenstveno moramo da priznamo da je bila u pitanju ilegalna delatnost. Ovo niko ne dovodi u pitanje. Ilegalnu delatnost prati specijalni postupak. U toku sprovođenja dolazi do komplikacija. Na primer, kada policija ode šverceru u Gnjilane, susedi su srećni zato što će postojati jedan problem manje u susedstvu, međutim građani Gnjilana se ne mobilišu da onemoguće policiju i carinike pri zapleni robe. U trenutku kada se druga strana mobiliše da reaguje, onda naravno da to postaje pitanje bezbednosti što je dužnost institucija za pružanje bezbednosti da odluče kako da se nose sa tim pitanjem na najbolji mogući način. Međutim, niko ne dovodi u pitanje činjenicu da je proizvođač tih vina krijući proizvodio vino, tajio porez godinama, stoga je u tom slučanju pitanje vladavina zakona i ništa više.

Sve je u redu. Hajde da prihvatimo da je čovek napravio carinski prekršaj, ali zar nije bilo dovoljno da tu budu pripadnici carine i redovne policije?

- Očigledno nije bilo dovoljno jer su oni pokušali na taj način i naišli su na mobilizaciju građana. Da je bilo dovoljno, onda ne bi bilo medijskog izveštavanja. Naša policija svakodnevno pleni nelegalno proizvedenu ili krijumčarenu robu i nikada o tome ne čitate u medijskim izveštavanjima. Međutim, kada je u pitanju mobilizacija građana koji pokušavaju da zaštite krijumčara, onda carinici, koji nisu naoružani, koji ne mogu da odrade svoj posao, traže pomoć i podršku policije.

Imali smo pre par dana još jedan incident, a to je ranjavanje srpske dece na Badnje veče u Štrpcu i ubrzo hapšenje krivca. Srbi na osnovu kosovskog ustava i Ahtisarijevog plana imaju prava koja bi trebalo da imaju sve zajednice, odnosno svi narodi. A kako Vi tumačite, da li je baš tako na terenu i kako se to sprovodi na terenu?

- Incident koji se desio u Štrpcu je dobio ogroman publicitet. Nije se o njemu izveštavalo samo na Kosovu i u Srbiji nego i šire, što ukazuje na dve stvari: senzitivnost međuetničkih odnosa na Kosovu i očekivanja vezana za sprovođenje zaštite manjina na Kosovu. To znači da su Kosovu postavljeni visoki standardi. Čak jedan takav incident dobije toliku medijsku pažnju, a na primer, ja se ne sećam da su vaše institucije ikada izveštavale o Neziru Memetaju koji se nalazi u srpskom zatvoru već više od dve godine, a koji je u potpunosti nevin. Svi znaju to. Njega drže u pritvoru više od dve godine na osnovu jedne fotografije iz 1999. godine. Srbija tvrdi da se on nalazi na toj fotografiji, dok je čovek sa Kosova rekao da se on ne nalazi na toj fotografiji. Nikada iz Srbije nije bilo izveštavanja o oko 20-30 kosovskih Albanaca koji se trenutno nalaze u državnom zatvoru u Nišu zato što očigledno niko od Srbije ne očekuje da poštuje manjinska prava. Međutim, očekivanja od strane Kosova su toliko visoka da čak jedan takav incident, gde je neko suočen sa blokiranim putem i puca u asfalt …ali mi svi osuđujemo to, mi smo svi srećni što je lice uhapšeno i želimo da pravni sistem donese odluku koja dolikuje.

To ćemo prepustiti policiji i sudstvu, složićete se? Vaša Vlada u kojoj ste potpredsednik, i u prvom i drugom mandatu, obećala je da će razgovarati sa Srbima na Kosovu. Do toga nije došlo. Premijer Kurti je gvorio da on razgovara sa nekim Srbima, ali da je to više tajno. Zbog čega predstavnici vlade ne obilaze opštine sa srpskom većinom? Razumemo situaciju na severu, ali zašto se to ne dešava na jugu? Recimo, ja živim u Gračanici i ne sečam se da je neko od ministara nekada bio tu.

- Nije ispravno da kažete da smo obećali ali nismo započeli taj dijalog. Ja sam lično održao šest sastanaka sa lokalnim Srbima, od kojih je pet sastanaka održano u prostorijama Švedske ambasade na Kosovu i uz podršku Švedske ambasade na Kosovu. I jedan sastanak sam održao prošlog decembra u ovoj prostoriji.

Euronews/Vladislav Ćup

Sa kim ste razgovarali?

- Razgovarali smo sa organizacijama koje zastupaju lokalne Srbe sa severa kao i sa juga, dakle iz severne Mitrovice, Goraždevca, Gračanice…Međutim, trenutno smo svesni posledica sa kojima se ovi pojedinci mogu suočiti kada bude objavljeno da su započeli dijalog sa kosovskom vladom. Ja sam zamenik premijera, ali je i Emilija Redžepi zamenica premijera. Emilija Redžepi je posetila svaku opštinu. Ne njenom samovoljnom odlukom, već po zahtevu Premijera Kurtija i ona se sastala sa svim relevantnim institucijama unutar opština, kao što su Gračanica, Štrpce, Parteš, Klokot, Ranilug, Novo Brdo…Posetila je čak i Goraždevac. Bilo je nekoliko zahteva od strane gospodina Kurtija da se sastane sa gradonačelnicima na severu, međutim Goran Rakić je to odbio. Stoga, ukoliko postoji nevoljnost da se to desi, onda trebamo razmisliti o tome kome trebamo pripisati tu nevoljnost. Kada god je postojao zahtev da se gradonačelnici sastanu sa mnom ili sa gospodinom Kurtijem, mi smo uvek to omogućili. Ja sam već skoro dve godine zamenik Premijera i u to vreme sam se samo jednom sastao sa njima i to kada smo diskutovali o pitanju energije sa turskom kompanijom.

Opozicija optužuje ovu vladu da je pokvarila odnose sa međunarodnim partnerima, posebno sa SAD. Da li je to tako i u kakvim se odnosima sa međunardnim partnerima?

- Mi to tumačimo kao pustu želju opozicije. Ovo je rezultati kojem se oni nadaju i želeći da vide koja je mogućnost da se oni vrate na vlasti, što je za njih jednačina novcu, međutim nema ništa od toga. Ako pogledate broj poseta koje članovi našeg kabineta imaju van zemlje i obratno, dakle međunarodne posete Kosovu, videćete da naši odnosi nikada nisu bili bolji.

Opozicija vas takođe optužuje za lošu energetsku politiku, za lošu zdravstvenu politiku, pa smo imali štrajk prosvetnih radnika. Postoji li strategija za rešenje svih tih problema ili nas možda čekaju neki novi izbori na svim nivoima?

- Činjenica da opozicija vidi problem, ne znači da problem postoji. I kada smo imali dvocifrenu brzinu rasta proizvodne u 2021. godini, opozicija je govorila da smo u recesiji. Ovo predstavlja ili manjak znanja sa njihove strane o tome šta znači recesija ili predstavlja sklonost da se manipuliše javnim mnjenjem. Što se tiče energetskog pitanja, i pored svih problema koje smo nasledili u toku ove 23 godine, kao što je nepostojanje investicija u nove kapacitete, ipak ne postoji nijedna zemlja u regiji koja prolazi kroz krizu sa manjim troškovima i boljim menadžmentom od Kosova. Kao prvo, mi nismo povisili tarife za građane niti za preduzeća, već smo razliku finansirali iz budžeta, a kao drugo opšti trošak u 2022. godini je iznosio 95 miliona evra. Uporedite to sa ostalim zemljama u regiji, čiji je iznos 500-600 miliona. Ustvari, problem opozicije nije u neuspehu, nego u našem uspehu.