Dačić na zadatku: Božićni prijem u Zagrebu prilika da se započne sa odmrzavanjem odnosa Srbije i Hrvatske

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

07/01/2023

08:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Podizanje optužnice protiv četiri hrvatska generala, a onda i zabrana posete predsednika Srbije Jasenovcu dovela je do burnih reakcija u Beogradu i Zagrebu i razmene teških reči koje su dve zemlje ponovo stavile na tanak led. Početak nove godine, međutim, doneo je šansu za pomak i otopljavanje odnosa, pa je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić prisustvovao tradicionalnom božićnom prijemu u organizaciji Srpskog narodnog veća u Zagrebu, na koji je došao i hrvatski premijer Andrej Plenković.

Osim Dačića, u Zagrebu je bio i srpski patrijarh Porfirije, ali i ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov, inače predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini. Upravo je njegovo imenovanje u Vladu Srbije, kako ocenjuju analitičari, bio jasan znak da Beograd želi da popravi odnose sa Zagrebom, a tu jasnu nameru potvrdio je i srpski šef diplomatije.

Dačić je, naime, uoči posete najavio da Srbija, na inicijativu predsednika države Aleksandra Vučića, namerava da "odledi" odnose sa Zagrebom, te da će u toj nameri tražiti pomoć od Žigmanova i predsednika Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorada Pupovca.

"Predsednik Vučić tražio je da napravimo konekcije sa Žigmanovom i Pupovcem, da malo odledimo odnose s Hrvatskom", rekao je Dačić i naglasio da će to biti "bez ikakvog uverenja da ćemo sad jedni drugima da promenimo svest i mišljenje".

A poruke koje su se mogle čuti tokom prijema odnosile su se upravo na to da su dobri odnosi dve zemlje u interesu oba naroda, ali da se pomirenje mora zasnivati na "činjenicama i istini".

"Ja želim da vam kažem da su najbolji odnosi Srbije i Hrvatske prvenstveno u interesu naša dva naroda, ali i čitavog regiona. Moje prisustvo danas ovde, osim naše brige o Srbima u Hrvatskoj predstavlja i snažnu poruku o potrebi razgovora i redefinisanja trenutnih odnosa Beograda i Zagreba. Mi ne mislim isto po mnogim pitanjima, ali moramo da razgovaramo i dogovaramo se", rekao je Dačić.

Premijer Plenković je naveo da se pomirenje mora zasnivati na činjenicama i istini, te najavio da će njegova vlada učiniti sve da se pronađu nestali, ali i da se grade mostovi solidarnosti.

Kako ocenjuju sagovornici Euronews Srbija, iako je ovo dobra vest jer sastanaka na visokom nivou nije bilo godinama, i ranije je bilo pokušaja da se odnosi poprave, ali su ti pokušaji na kraju bili samo "zatišje između dva nova zaoštravanja". Pitanje koja se stoga postavlja je pre svega - koliki je domet "praznične" posete Zagrebu?

Dok sa jedne strane direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov za Euronews Srbija kaže da bi odlazak u Zagreb mogao da rezultira ne samo jednokratnim poboljšanjem nego i nekim dogovorima o daljim potezima, profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović istiće da "treba biti realističan oko stvarnih dometa".

"Ne bih rekao da postoji neki poseban razlog zbog kog je baš sada došlo do tog nekog pomaka, ako je to pomak, jer imali smo slične situacije, raznih pokušaja da se stvari unaprede i oni bi u principu neko vreme izgledali uspešni, ali vrlo brzo bi se pokazalo da se stvari vraćaju na sam početak. S moje pozicije gledano to je pozitivan događaj, ali treba biti realističan oko stvarnih dometa toga", rekao je on za Euronews Srbija.

"Usijanje" između Beograda i Zagreba

Optužnica protiv četiri visoka oficira hrvatske vojske, koju je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, podiglo u maju zbog njihove naredbe da se raketira kolona izbeglica u okviru akcije "Oluja", a u kom je poginulo najmanje 13 osoba, dovela je odnose Beograda i Zagreba do tačke usijanja. Premijeri Andrej Plenković i Ana Brnabić javno su ušli u raspravu, a Zagreb je čak zapretio blokiranjem evropskog puta Srbije. I dok se pred srpskim sudom postupak i dalje vodi, za Hrvatsku je ovo "nepostojeći proces".

Dodatnim diplomatskim tenzijama doprinela je i zabrana Vučiću da poseti Jasenovac, a onda i odluka Hrvatske i još nekih članica EU da iz prvobitnog teksta osmog paketa sankcija Rusiji izbace izuzeće transporta ruske nafte za Zapadni Balkan, čime je zapravo i Srbiji odsečen put za naftu koja je stizala Janafom.

Na narušavanje odnosa Srba i Hrvata uticala je i odluka gradskog Veća Grada Vukovara koje je usvojilo odluku o izmenama Statuta koje podrazumeva brisanje odredbe o službenoj upotrebi srpskog jezika i ćiriličnog pisma. Ovoj odluci prethodila je objava rezultata popisa stanovništva 2021. godine, prema kojima u Vukovaru živi 29,73 posto Srba, što je manje od trećine od ukupnog broja stanovnika grada.

"To je pitanje koje svakako ne doprinosi dobrim odnosima Srba i Hrvata, pre svega u Hrvatskoj, a onda i u bilateralnim odnosima. U Vukovaru je na vlasti partija koja je opozicijska prema HDZ i SDSS i ta njihova odluka je namerni pokušaj potkopavanja bilo kakvog približavanja između Srbije i Hrvatske. Dosta se olako optužuje centralna vlast za to što se događa u Vukovaru. Ono što se događa u Vukovaru je jedan pokušaj potkopavanja te centralne vlasti", rekao je Jović.

Dolazak Dačića u Zagreb je stoga pokušaj da se otvore kakvi-takvi komunikacijski kanali na najvišem nivou, kaže za Euronews Srbija novinar iz Zagreba Jurica Kerbler.

"Dolazak Dačića u Zagreb nije ovde neka posebna senzacija. Još se priprema protokol, ali je sigurno da neće poprimiti značaj zvanične posete. Više je to pokušaj da se otvore kakvi takvi komunikacijski kanali na najvisem nivou. Imenovanje Žigmanova vodi takođe tome. Hrvatska insistira da iz javnog prostora nestane netrpeljivost, da se reši pitanje nestalih, da se okrenemo temama za budućost. Ali, još je jedna prepreka što Hrvatska traži od Srbije da uvede sankcije Rusiji. Sama poseta Dačića je mali korak napred, ali sve zavisi o narednim potezima i hrvatske i srpske strane", rekao je on.

Popov ukazuje da je ranije bilo raznih pokušaja da se odnosi dve zemlje poprave, te u tom smislu navodi i Vučićev susret s Kolindom Grabar Kitarović, njegov odlazak u Zagreb 2018. Dodaje da je 2020. godine obnovljena kuća Bana Jelačića na Petrovaradinu i data hrvatskoj zajednici na korišćenje, da je iste godine na obeležavanju "Oluje" prvi put bio i predstavnik Srba Boris Milošević, te da je to nagoveštavalo neki novi tempo.

"Sve je to nagoveštavalo da će doći do otopljavanja odnosa, to se nije desilo, kratko zatišje između dva nova zaotršavanja. Imali smo kratkotrajno poboljšanje i dugo zahlađenje odnosa, to traje već od 2015. godine. Teško je sada kalkulisati zašto je baš sada - da li je Vučić pod pritiskom oko Kosova, tu je i neuvođenje sankcija Rusiji, da li treba da skine još jedan teret s vrata ja to ne znam, ali moguće da je to", istakao je on.

Potrebni konkretni koraci

Popov podseća na deklaraciju koju su Srbija i Hrvatska potpisale o unapređenju odnosa i u kojoj je pet otvorenih pitanja bilo prioritetno - granice, nestali, sukcesija, manjine i migranti. Upravo na ovome bi trebalo raditi, kaže on.

"Prvi potez koji bi ja mislim trebalo da se uradi je da se aktivira rad ovih komisija za ova otvorena pitanja, a pod dva da se održi zajednička sednica dveju vlada na kojoj bi se govorilo o tim pitanjima, sumiralo dokle se stiglo i dogovoreni naredni potezi, to bi onda bilo nešto dugoročnije. Mislim da ovu šansu ne bi trebalo da propustimo i da je ovo otišlo predaleko u zaoštravanju", rekao je on.

A pre nego što se i krene sa tim, preduslov za smirivanje tenzija jeste i uzdržavanje od zapaljive retorike i hrvatskih i srpskih zvaničnika koja je u prethodnom periodu mogla da se čuje više puta i koja je zauzimala brojne naslovne strane.

"Svakako, to je preduslov. S tim da je Hrvatska u specificnoj situaciji jer ima nekontrolisanog predsednika Zorana Milanovića. Izbegavanje zapaljivih izjava je preduslov da se krene napred", rekao je Kerbler.

I Jović ističe da je to glavna stvar koja sprečava poboljšanje u tim odnosima.

"Mi imamo jedan ceo talas uvreda koje povremeno dolaze s jedne strane prema drugoj, pri čemu se recimo u medijima u Srbiji, ali pre svega u tabloidnim medijima, Hrvati označavaju kao ustaše, što Hrvati smatraju uvredom i neprihvatljivim, a istovremeno se ovde i u medijima i u političkom diskursu još govori o Srbima kao agresorima i okupatorima. Teško je biti prijatelj sa agresorom i okupatorom i sa ustašama, to jednostavno ne ide. Ako želite dobre odnose mora se poraditi na tome da se upristoje te međusobne etikete", rekao je on.

Dodao je da postoje i konkretnija pitanja, kao što je pitanje energetike, a napominje i da je Hrvatska sada kao članica evrozone i Šengena mnogo uticajnija u EU.

"Ako se Srbija zaista odluči da se direktnije angažuje oko svog ulaska u EU, Hrvatska je u novim okolnostima sada je mnogo značajniji faktor nego što je bila pre samo godinu dana jer je sada i u evrozoni i u Šengenu i više je integrisana u EU i više ima uticaja u EU nego što je imala ranije. Tako da ja mislim da postoji interes obe strane da se ipak neke stvari konkretne pomaknu, ne samo ova retorika koja je važan faktor i treba je ukloniti iz javnog prostora", rekao je on.