Igre 
Tačka ključanja u kojoj i najmanja varnica može da izazove "eksploziju": Teški koraci do smirivanja situacije na Kosovu
Komentari28/12/2022
-07:15
Situacija na Kosovu i Metohiji stigla je do tačke ključanja, u kojoj bi, i najmanja varnica, mogla da izazove "eksploziju". Tako ukratko izgleda situacija na terenu 18 dana nakon što su Srbi na severu Kosova i Metohije postavili barikade tražeći oslobađanje trojice uhapšenih Srba, kao i povlačenje specijalnih policijskih snaga sa severa pokrajine. Ovi zahtevi, međutim, zasad ne nailaze na željeni odgovor Prištine, a umesto njega kosovski premijer Aljbin Kurti više puta je zapretio da je "pitanje dana" kada će kosovske vlasti barikade da uklone sami. Koliko je situacija kompleksna pokazuje i to što je predsednik Aleksandar Vučić naredio da Vojska Srbije bude u najvišem stepenu borbene gotovosti, a ista naredba važi i za jedinice policije.
Višemesečne napetosti došle su do tačke ključanja kada su prištinske vlasti uhapsile bivšeg policajca Dejana Pantića, kog sumnjiče za napad na prostorije Centralne izborne komisije. Kao odgovor na to Srbi su postavili barikade u više mesta, a od jutros se jedna nova nalazi i u severnom delu Mitrovice, što je prva barikada u tom gradu.
Kosovski premijer uputio je pismo Kforu i Euleksu u kom je zatražio od njih da ga obaveste hoće li i kada preduzeti nešto povodom barikada, a ukoliko tako nešto ne planiraju, "da Priština ima detaljan plan kako da ih sama ukloni". U međuvremenu, u kosovskim medijima objavljeno je i da je kosovska policija potpisala ugovor vredan 124.000 evra za iznajmljivanje "teške mehanizacije" od privatne kompanije koja se bavi lomljenjem kamena, ali nije precizirano u koju svrhu bi je policija koristila.
Odluka vlasti u Beogradu o podizanju borbene gotovosti usledila je i nakon što je u Zubinom Potoku došlo do incidenta čije okolnosti još nisu razjašnjene, ali i na dan kada je patrijarhu srpskom Porfiriju zabranjen ulazak na teritoriju Kosova.
Komentarišući ovu odluku, Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije, rekao je da je ona verovatno zasnovana na nekim obaveštajnim informacijama koje govore da su "Albanci spremni za napad na sever".
"U prilog tome ide činjenica da su mobilisali 1.500 ljudi, navodne vojske Kosova koja bi trebalo da interveniše na severu. Pošto je Srbija stavila do znanja da neće tolerisati nasilje nad Srbima na Kosovu donela je ovakvu odluku. Otvaraju se mnoga pitanja te političke taktike Srba na severu - da li napuštati institucije ili formirati ZSO, da li je blokada puteva jedino moguće rešenje i najbolji vid političkog protesta. Situacija je takva da, s obzirom na pretnje Prištine, Srbija odgovora spremnošću da zaštiti narod na Severu Kosova", rekao je Zečević.
Euronews/Vladislav Ćup
Evropska unija je, podsetimo, saopštila da se na Kosovu mora odmah i bezuslovno vratiti i garantovati "potpuna i nesmetana sloboda kretanja svih građana i zajednica, uključujući tu i verske vođe" i zatražila da "obe strane u potpunosti sprovedu sve svoje obaveze u dijalog".
Povezane vesti
Međutim, kako je rekao programski direktor organizacije Novi treći put Dimitrije Milić, strategija Aljbina Kurtija je "podmetanje zamki" sa ciljem da Srbija preterano reaguje i da izazove osude EU i Vašingtona.
"Prvo obezbediti mir, pa formirati ZSO"
Nakon što se sastao sa patrijarhom Porfirijem, predsednik Aleksandar Vučić rekao je da "neko histerično insistira na uklanjanju barikada na KiM, jer Albancima u Prištini, a i, kako kaže, delu međunarodne zajednice odgovara proterivanje Srba".
On je rekao da Srbija mora da zastupa interese srpskog naroda na KiM, te da se trenutno vode razgovori sa predstavnicima međunarodne zajednice koji su teški, dinamični i ozbiljni.
Kako je objasnio Zečević, situacija je takva da može da eskalira u pokušaju nasilnog uklanjanja barikada. Situacija je opasna, dodao je, i bilo bi potrebno da se "strasti smire" i pronađe određeno rešenje koje je zasnovano na uzajamnim ustupcima u ovoj situaciji.
Sa tim je saglasan i bivši ambasador u Velikoj Britaniji i Nemačkoj Ognjen Pribićević koji smatra da bi razvoj situacije na KiM trebalo da ide takvim redosledom da se prvo obezbedi mir, incidenti zaustave, zatim formira Zajednica srpskih opština, a onda intenzivno radi na pronalaženju održivog i trajnog rešenja.
"Ucenama koje sada sprovodi vlada u Prištini ništa se neće postići, odnosno idemo samo ka konfliktu i to onom najtežem konfliktu", rekao je Pribićević za Tanjug.
On je izjavio da je potrebno da se nađe neko održivo rešenje, što, kako kaže, nije lako, ali je moguće. Težak konflikt i eskalacija sukoba, dodaje on, ne odgovara ni državama koje su priznale Kosovo.
Povezane vesti
"Ne odgovara ni njima da se otvara novi konflikt posle Ukrajine. Mislim da je u ovom trenutku mir nešto što je najvažnije, zatim formiranje ZSO, a onda traženje održivog i trajnog rešenja", rekao je on.
"Brisel i Vašington će reagovati u poslednjem trenutku"
EU je u ponedeljak saopštila da je situacija na severu Kosova i dalje napeta i da se "mora poštovati vladavina prava, a bilo kakav oblik nasilja neće biti tolerisan". U saopštenju EU "apeluje na predsednika Vučića i premijera Kurtija da lično doprinesu političkom rešenju u cilju smirivanja tenzija i dogovora o daljem putu u interesu stabilnosti, bezbednosti i dobrobiti svih lokalnih zajednica", a EU "aktivno podržava ove napore".
Međutim, šta će i da li će Brisel nešto konkretno preduzeti zasad je i dalje nejasno. Milić ocenjuje da će Vašington i Brisel u vezi sa trenutnom situacijom reagovati u poslednjem trenutku, kao što je to bio slučaj sa preregistracijom vozila.
Povezane vesti
"SAD i EU će reagovati u poslednjem trenutku, ukoliko taj trenutak bude podrazumevao neku veliku eskalaciju koja može da ugrozi stabilnost celog regiona. Vašington i Brisel će biti rezervisani dok ne dođe do situacije koju smo imali sa tablicama, kada je američki ambasador u Prištini reagovao", rekao je on za Tanjug.
Euronews/Slaven Dimitrić
Zečević smatra sa druge strane da će Zapad pokušati da utuče na Albance na KiM i srpsku vladu da se stvari smire.
"Mislim da međunarodna zajednica ne želi da prihvati taj model političke borbe u smislu presecanja komunikacija i ukidanja prava na slobodu kretanja ljudi, mislim da je to manje-više očigledno. S druge strane, videli smo da EU smatra da verske slobode treba da budu zagarantovane i protive se postupku Prištine da spreče patrijarha da ode u Pećku patrijaršiju i proslavi Božić sa vernicima. Tu su stavovi jasni, ali tim barikadama su prethodile određene radnje prištinskih vlasti, hapšenje Srba koji imaju određeni ugled u svojoj sredini. Sve su to uzročno-posledične radnje koje su na kraju dovele do ove situacije", rekao je on.
On dodaje i da je suštinski problem i dalje na stolu - status Kosova. Kako je istakao, za Aljbina Kurtija pitanje Kosova je davno rešeno.
"Politika Aljbina Kurtija je vrlo agresivna prema Srbima, želi da dokaže da je Kosovo nezavisna država i da nema nikakve veze sa Srbijom. Za njega je pitanje Kosova davno rešeno i želi da pokaže srpskim vlastima da drugačije ne može biti. Ovakva vrsta politike ne doprinosi mirnom rešenju i stalno dovodi do novih incidenata i pretnji izbijanjem rata. Sve ovo govori o tome da je potrebno neko trajnije rešenje za suživost Srba i Albanaca na KiM, za sada postoji taj francusko-nemački predlog koji nije prihvaćen ni od jedene strane. Za sada trajnog rešenja nema na vidiku", istakao je Zečević.
Najbolji način bi bio da se praktično napravi korak unazad - da se ljudi koji su neosnovano uhapšeni ili pod sumnjivim okolnostima, puste da se brane sa slobode. Sa srpske strane bi moglo da se pristupi uklanjanju barikada i omogućavanje slobode kretanje ljudi, ističe Zečević.
"Onda bi se nastavili pregovori. Sve to prvenstveno zavisi od pritisaka SAD i EU i od dobre volje obe strane", naglasio je on.
Četiri scenarija za rešenje situacije na KiM
Inače, Redakcijska mreža Nemačke (RND) uvrstila je Kosovo među sedam najopasnijih kriznih žarišta u 2023. godini. RND ukazuje da je jasno da se rat vratio u Evropu, i da to svi vide kroz agresiju Rusije na Ukrajinu, a navodi da u novoj godini konflikti prete od Kosova do Bliskog istoka. Na prvom mestu liste od sedam kriznih žarišta, za koje RND očekuje, da će zaokupirati svet 2023, nalazi se Kosovo.
"Situacija na granici između Srbije i Kosova je visokoeksplozivna", konstatuje medijska grupa.
Saradnik centra za geopolitiku pri univerzitetu Kembridž Timoti Les ocenio je da je očito da je Beograd umoran od kompromisa sa Prištinom koje unedogled odlaže uspostavljanje ZSO, kao i da postoje moguća četiri scenarija za rešenje situacije.
"Srbija je odlučila da izvrši pritisak na Prištinu i zapadne partnere, time što će staviti do znanja da ukoliko Priština ne garantuje autonomiju kosovskim Srbima, Srbija će podeliti Kosovo i integrisati sever", rekao je Les za Tanjug.
Tanjug/AP/Kosovo government public affairs office
On kaže da to otvara niz scenarija.
"Jedna od mogućnosti je da Kosovo odustane i pristane na uspostavljanje ZSO. Međutim, ovaj ishod se čini relativno malo verovatnim s obzirom na dugogodišnje protivljenje Prištine autonomiji za Savet Evrope, kao i nedostatak uticaja i spremnosti Zapada da promeni politiku Kosova", rekao je Les.
Druga mogućnost je, kaže Les, da Srbija odstupi i ukloni barikade, a da se ne ispuni zahtev za uspostavljanje ZSO, uz neki oblik kompromisa o kojem je pregovarano "spolja".
"Međutim, kao što sam rekao, mislim da se Srbija umorila od takvih kompromisa koji Srbiji mogu dati kratkoročnu pobedu, ali naizgled omogućavaju Kosovu da pobedi u dužoj borbi. Verovatniji scenario je da stvari sada ostanu onakve kakve jesu, pri čemu Srbija blokira sever, a Zapad poziva Kosovo da ne uzvraća silom, što će dovesti do de fakto podele Kosova", smatra Les.
Međutim, kaže Les, to bi impliciralo nivo uzdržanosti Albanaca koji do sada nisu pokazivali, što bi bilo u suprotnosti sa raznim izjavama vlade poslednjih dana.
"Shodno tome, četvrti scenario je da Albanci pokušavaju nasilno da uklone barikade potencijalno po cenu života Srba. U ovom slučaju je verovatno da će Srbija odgovoriti raspoređivanjem armije i da će sever Kosova postati živa zona sukoba, što će se odraziti na ostatak Balkana – posebno na BiH i Crnu Goru gde ima Srba, kao i Preševsku dolinu gde će Albanci tražiti svoje odvajanje od Srbije", rekao je Les.
Komentari (0)