Igre 
Pravosudni zakoni u čekaonici: Skoro godinu dana od referenduma još nema ključnih izmena u pravosuđu
Komentari19/12/2022
-20:55
Ustavni amandmani koji su usvojeni na referendumu u januaru još nisu počeli da se primenjuju jer nije usvojen set pravosudnih zakona. Rok za donošenje tih akata ističe 9. februara, na godišnjicu proglašenja novog Ustava u Skupštini Srbije. Radna grupa Ministarstva pravde napravila je radnu verziju pravosudnih zakona, dok se čeka mišljenje Venecijanske komisije.
Deset meseci prošlo je od kada se u Skupštini Srbije čula ne baš česta rečenica: "Narodna skupština Republike Srbije proglašava akt o promeni Ustava Republike Srbije".
Prethodno je na referendumu potvrđena promena Ustava u delu koji se tiče pravosuđa, čime se političarima, delom, oduzima pravo da biraju sudije i tužioce. Ali deset meseci kasnije zakoni koji moraju da sprovedu u delo to što su građani na referendumu potvrdili, još nisu usvojeni. Urađena je njihova radna verzija, a mišljenje o njima tek treba da iznese Venecijanska komisija, posle čega kreće javna rasprava. To znači da će se na početak reforme pravosuđa čekati još najmanje godinu dana.
"Nešto će moći da bude primenjeno, ali deo koji se odnosi na konstituisanje novog Tuzilačkog saveta, deo koji se odnosi na način izbora, prethodno mora da se donesu podzakonski akti. To su sve neki rokovi koji su propisani bili i ustavnim zakonom i sada u radnim verzijama", rekla je Lidija Komlen Nikolić iz Udruženja tužilaca Srbije.
Tektonske promene u pravosuđu i otpor
I tužioci i sudije su zadovoljne radnim verzijama zakona koji će, kažu, ako budu u potpunosti implementirani zaista dovesti do, kako to ministarka pravde opisuje, tektonskih promena u pravosuđu.
"Ovim je učinjen jedan ogroman korak da Visoki savet sudstva preuzme na sebe odgovornost koja je zamišljena na njega da pređe. Velika će odgovornost biti na Visokom savetu sudstva o tome kako funkcioniše pravosuđe i kako on sam funkcioniše. To bi trebalo da bi obezbedi pravosuđe koje je vrlo malo podložno političkim uticajima", rekla je Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije.
I Udruženje sudija prekršajnih sudova najavilo je danas da neće učestovati u javnoj raspravi o nacrtima pravosudnih zakona koji se odnose na sudije, a koji se donose u skladu sa usvojenim izmenema Ustava Srbije.
Povezane vesti
Ali i pre nego što su usvojene, promene nailaze na otpor pre svega u vrhu tužilačke organizacije zbog smanjivanja ovlašćenja vrhovnog tužioca
"Do sad u Srbiji imate samo jednog tužioca to je republički tužilac. Mi svi ostali smo njegovi zamenici, e to se sada izmenama ustava menja, imate vrhovnog tužioca, glavne tužioce i javne tužioce, vi ste sad posrednik svoje funkcije. Vi svoj posao obavljate samostalno, a dobili ste i mehanizume u zakonu da svoju funkciju obavljate samostalno to je ono što je najbitnije u celoj priči", navodi Komlen Nikolić.
O promenama pravosudnih zakona predstavnici Venecijanske komisije razgovarali su i sa opozcijom koja je najavila da neće podržati te akte jer nisu učestvovali u radnoj grupi koja ih je pisala, a nisu podržali ni ustavne promene.
"Ne postoji rešenje koje kada implementirate u ovakav sistem ono daje pozitivne rezultate. Tako da je potpuno promašena tema da se mi bavimo estetikom tih rešenja", rekao je lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović.
Novi pravosudni zakoni moraju da budu usvojeni i da počnu da se primenjuju do 9. februara jer je tog dana potvrđen izmenjeni Ustav Srbije.
Na šta su se odnosile promene Ustava?
Akt o promeni Ustava u oblasti pravosuđa usvojila je Narodna skupština Republike Srbije 30. novembra. 2021. godine. Nakon toga, prema propisima, Akt je potpisao predsednik Srbije, a potom je predlog o promenama Ustava izglasala i Vlada Srbije. Na kraju, o promenama Ustava, kako je predviđeno zakonom, izjašnjavali su se građani na referendumu, koji je održan 16. januara.
Glasanjem su birači podržali promene Ustava. Podršku promenama dalo je 59,62 odsto izašlih, dok je protiv glasalo 39,35 odsto građana koji su izašli na referendum.
Povezane vesti
Podsetimo, promene se odnose na izbor sudija i tužilaca, što bi trebalo da omogući veću nezavisnost sudstva, što je jedna od obaveza Srbije prema EU i definisana je Akcionim planom za Poglavlje 23. Srbija je ovo poglavlje, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, otvorila u julu 2016. godine.
"Osnovni argument za promenu Ustava u delu pravosuđa jeste činjenica da važeći Ustav ostavlja preveliki prostor uticaju zakonodavne i izvršne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija", piše u obrazloženju Vlade Srbije.
Komentari (0)