Igre 
Prvi korak ka integraciji sa EU: Šta piše u deklaraciji usvojenoj na samitu u Tirani
Komentari07/12/2022
-16:59
Lideri Evropske unije i Zapadnog Balkana sastali su se u utorak na samitu u Tirani koji je rezultirao usvajanjem deklaracije u kojoj je još jednom potvrđena podrška zemljama regiona za članstvo u EU. Neke od tačaka ovog dokumenta posebno su zanimljive za Srbiju, pa tako, osim što je još jednom upućen poziv zemljama da se usklade sa spoljnom politikom EU, posebna tačka odnosi se i na dijalog Beograda i Prištine u kom se, kako se navodi, očekuje konkretan napredak ka sveobuhvatnom sporazumu.
Samitu u Tirani prisustvovali su, osim lidera iz regiona, i kosovska predsednica Vjosa Osmani i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je, iako je prvobitno najavio da niko iz Srbije neće prisustvovati, izjavio da nije bila greška što je ipak odlučio da ide.
"Zadovoljan sam što sam imao priliku da čujem i saslušam sve druge i imao sam sreću da sam govorio poslednji, tako da sam mogao da sagledam i šta su svi drugi sa Zapadnog Balkana govorili i da iznesem naše strahove, probleme i naša očekivanja", rekao je on.
Važan aspekt deklaracije svakako se tiče i ekonomije, pa lideri EU nagalašavaju da ostaju najbliži partner, glavni investitor, trgovinski partner i najveći donator za region. Pozdravlja se napredak koji su partneri sa Zapadnog Balkana ostvarili na njihovim putevima ka EU, a posebno se ističe i održavanje prve međuvladine konferencije sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Jedna od važnih tačka je i ponovno isticanje da zemlje moraju uskladiti svoju spoljnu politiku, posebno po pitanju uvođenja sankcija Rusiji - tačka koja se zapravo direktno odnosi na Srbiju, iako ona nije imenovana.
Među opipljivim rezultatima bilo je i potpisivanje zajedničke deklaracije o smanjenju cene rominga između Zapadnog Balkana i EU, sa ciljem da se troškovi naknadno u potpunosti ukinu. Na kraju samita objavljen je dokument, odnosno deklaracija koja sadrži 33 tačke - prvu u kojoj se navodi da "eskalirajući agresorski rat Rusije protiv Ukrajine stavlja evropski i globalni mir i bezbednost u opasnost", te da je zato važno strateško partnerstvo između EU i Zapadnog Balkana.
Prvi korak ka integraciji
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je da je deklaracija o umanjenju rominga prava i konkretna integracija regiona Zapadnog Balkana u EU i da će takve aktivnosti u narednom periodu biti dodatno pojačane.
"To je prava integacija Zapadnog Balkana za koju se svi borimo, nije kozmetička stvar, akademska ili filozofska ideja, već prava stvar i sve ćemo više to i da radimo", poručio je Varhelji.
Povezane vesti
Ukazao je da je za EU to na vrhu agende kada je reč o Zapadnom Balkanu – ne samo politička agenda i prioriteti, već i održiv ekonomski, društveni i inkluzivni rast.
Roming deklaracija između dela operatora iz EU i operatora Zapadnog Balkana predviđa da će prve benefite korisnici osetiti već od oktobra 2023. godine. Da je ova deklaracija izuzetno bitna i svojevrsan ulazak u drugu fazu implementacije projekta pod pokroviteljstvom EU da čitava Evropa bude područje bez rominga, potvrdio je i direktor kompanije Telekom Srbija Vladimir Lučić.
"Veliki popust od oktobra 2023. godine odnosiće se pre svega na data saobraćaj jer znamo da ljudi danas najviše koriste internet i aplikacije. Do maja 2023. će se tačno definisati ti popusti koji će biti značajni, odnosno višestruko veći nego što su sada", rekao je Lučić za Euronews Srbija.
RCCArmand Habazaj
Kada je reč o ekonomiji i energetskoj krizi koja danas potresa Evropu, u završnoj deklaraciji samita navodi se da je za trenutnu krizu isključivo odgovorna Rusija, te da će EU nastaviti da podržava partnere sa Zapadnog Balkana u borbi protiv negativnih efekata na njihove ekonomije i društva.
S tim u vezi, novi paket energetske podrške EU vredan milijardu evra u bespovratnim sredstvima koja mogu doneti 2,5 milijardi evra investicija pomoći će regionu da ublaži uticaj energetske krize i ubrza energetsku tranziciju u regionu.
"Podsećamo na odluku da za Zapadni Balkan otvorimo zajedničku nabavku gasa, tečnog prirodnog gasa i vodonika i pozivamo na brzu operacionalizaciju te platforme i podstičemo partnere da iskoriste tu mogućnost. Plan REPowerEU pomoći će u smanjenju zavisnosti EU i Zapadnog Balkana od ruskog gasa. Putem Energetske zajednice EU otvara Zapadnom
Balkanu svoje tržište električne energije, uključujući u oblasti obnovljivih izvora energije, u zavisnosti od regulatornih reformi", navodi se u deklaraciji.
Kosovo kao posebna tačka
Tenzije na severu Kosova zbog pitanja tablica, a onda i izlazak predstavnika Srba iz kosovskih institucija bili su razlog za pojačanu diplomatiju evropskih posrednika u dijalogu Beograda i Prištine. Baš zbog toga ne čudi što je Kosovo posebna tačka u tiranskoj deklaraciji u kojoj se daje podrška visokom predstavniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku. Kako se dodaje, očekuje se konkretan napredak dve strane ka sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji odnosa.
Povezane vesti
"To je od ključnog značaja za stabilnost i razvoj čitavog regiona i za obezbeđivanje njihovog daljeg evropskog puta. Još jednom ističemo svoje veliko očekivanje da se svi prethodni sporazumi u potpunosti ispoštuju i sprovedu bez odlaganja. Podstičemo obe strane da konstruktivno sarađuju u rešavanju svih svojih bilateralnih sporova i da se uzdrže od jednostranih i/ili provokativnih radnji koje bi mogle da dovedu do napetosti i nasilja, kao i retorike koja ne doprinosi pomenutom dijalogu. Podsećamo obe strane na njihovu zajedničku odgovornost da obezbede mir i stabilnost", navodi se u dokumentu.
Činjenica da se dijalog Beograda i Prištine našao u završnoj deklaracji jeste važna i time je poslata nedvosmislena poruka o tome šta se od dve strane očekuje, rekao je za Euronews Srbija Igor Novaković iz ISAC fonda.
"Ono što je bitno spomenuti je da je u konačnoj deklaraciji da postoji tačka koja se tiče dijaloga gde je nedvosmisleno potvrđena podrška sveobuhvatnom sporazumu između dve strane, ali je ponovo istaknuto i jasno podvučeno da se očekuje implementacija svih ranije potpisanih sporazuma", rekao je on.
Povezane vesti
A baš na dan održavanja samita, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je da je poslednja verzija takozvanog francusko-nemačkog predloga, koji će biti implementiran u dijalog, prosleđena Beogradu i Prištini na razmatranje. Kako je rekao, sada je trenutak koji je velika prilika, ali dodao je da "ne treba postavljati rokove".
Govoreći upravo o ovoj novoj verziji, Vučić je rekao da ona nije poboljšana u odnosu na ono što je najvažnije na Srbiju.
"Nisu izašli u susret onome što je traženo. Mi smo spremni da razgovaramo, ništa ne odbijamo unapred, osim što smo nedvosmisleno jasno stavili do znanja šta su naše crvene linije i šta nismo spremni da privatimo", rekao je Vučić.
Ponovo o sankcijama
U trenutku kada Rusija zaoštrava ratnu agresiju protiv Ukrajine, stajati rame uz rame s EU predstavlja više nego ikad jasan znak strateške orijentacije partnera, navodi se u deklaraciji.
"Produbljivanjem saradnje s partnerima podstičemo ih da postignu brz i trajan napredak ka potpunom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i da shodno tome postupaju, uključujući u oblasti restriktivnih mera EU. Pohvaljujemo partnere sa Zapadnog Balkana koji u tom pogledu već pokazuju stratešku posvećenost tako što su se u potpunosti uskladili sa ZVBP EU i podstičemo one koji to još nisu učinili da slede primer", navodi se.
Kako je istakao Vučić, on je na samitu objasnio razloge zbog čega zvanični Beograd to nije učinio, ali je napomenuo i da nema ništa protiv onoga što je napisano jer je reč o činjenicama.
"Rekao sam im da je taj odnos prema sankcijama, pre svega odnos prema nama Srbima i građanima Srbije, a ne prema nekom drugom. To je pitanje poštovanje prema nama i onome što smo prošli 10 godina trpeći sankcije kojima smo bili izloženi. Videli smo da te sankcije ne donose ništa dobro ni građanima ni narodu, te nije prirodno da mi budemo ti koji ćemo u tim sankcijama učestvovati", rekao je on podsećajući da je Rusija 1992. nama uvela sankcije.
Tanjug/Jadranka Ilić
Na pitanje da li će ipak uvesti sankcije Rusiji, Vučić je odgovorio da o tome ne odlučuje EU.
"O tome će odlučivati narod u Srbiji i parlament Srbije, Vlada Srbije, a pomalo ću i ja da se pitam o tome kao predsednik Srbije, sa najvećim legitimitetom u zemlji od svih izabranih predstavnika", zaključio je Vučić.
Ipak, komentarišući ovo, Novaković ističe da mu se čini da će u nekom trenutku to morati da se dogodi, ukoliko Srbija zaista želi da postane članica EU.
"Ja mislim da to zavisi od konkretne političke dinamike koja će biti. Međutim, ne pokazuje se da će se kriza u Ukrajini ili odnos Evropske unije prema Rusiji bitno promeniti u sledećem periodu. Ukoliko smo mi ozbiljni sa svojom namerom vezanom za članstvo u EU, mislim da ćee to morati da se desi u nekom momentu, sad je samo pitanje načina kako će se to desiti, da li je to postepeno, da li će se tražiti neko razumevanje Ruske Federacije za to", istakao je on.
Inače, Rusija se u deklaraciji pominje i u kontekstu jačanja bezbednosti i razvoja otpornosti protiv stranog mešanja, pa se tako navodi da EU i Zapadni Balkan dele brojne bezbednosne izazove koji zahtevaju koordinisane aktivnosti koje su u kontekstu ratne agresije protiv Ukrajine postale još važnije. Dodaje se da su EU i Zapadni Balkan posvećeni borbi protiv stranog manipulisanja informacijama i mešanja, a naglašava se i saradnja kako bi se povećala kolektivna sajber bezbednost.
"Ima još dve široke oblasti na koje se deklaracija osvrnula, to je regionalna saradnja i sama bezbednost unije, odnosno saradnja zemalja regiona sa EU oko različitih pitanja vezanih za bezbednost od sajber upravljanja migracijama i drugim pitanjima. E sad što se tiče integracija zemalja Zapadnog Balkana u EU, ovde je potvrđena posvećenost perspektivi za članstvo, ali naravno to će zavisiti od temeljnih reformi koje kandidati i potencijalni kandidati treba da sprovedu i prvo pitanje gde će se ova posećenost EU članstvu Zapadnom Balkanu pokazati je davanje statusa kandidata BiH. Čini mi se da je prošle nedelje Evropska komisija dala preporuku da do toga dođe, ali videćemo šta će biti", istakao je on.
Komentari (0)