Igre 
Dve sednice odbora za životnu sredinu: Iskopavanje litijuma tema u Beogradu i Loznici, ali uz različite tonove
Komentari25/11/2022
-13:19
Danas su održane dve sednice skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine, jedna u Loznici koju je zakazao predsednik odbora Aleksandar Jovanović Ćuta, a druga u parlamentu koju je zakazao zamenik predsednika odbora Milimir Vujadinović. Na obe sednice tema je bila ista, a to je iskopavanje litijuma u Srbiji, ali su se na njima čuli sasvim drugačiji tonovi.
Savim neobično i i gotovo istovremeno počele su dve sednice istog odbora. Sednica u parlamentu, međutim, zakazana je sedam dana nakon što je sednicu u Loznici zakazao Jovanović. Njoj prisustvuju i ministarke energetike i zaštite životne sredine Dubravka Đedović i Irena Vujović, a kako javlja reporter Euronews Srbija, na njoj su mogle da se čuju navodi koji opravdavaju iskopvanja.
Odbor koji za zaštitu životne sredine usvojio je u skupšini zaključak da su članovi upoznati sa problematikom eksploatacije litijuma od predstavnika nadležnih ministarstava i stučne javnosti.
"Steno beleške i zapisnike Odbor će staviti na raspolaganje poslanicima i celokupnoj javnosti radi detaljnog upoznavanja sa temom koja je danas bila predložena na sednici", rekao je Milimir Vujadinović, zamenik predsednika Odbora, koji je vodio sednicu.
On je odgovarajući na zahtev poslanika Marijana Rističevića da smene predsednik Odbora Aleksandar Jovanović ćuta, koji je sa delom članova odbora iz opozicionih stranaka držao sednicu u Loznici, rekao da nema potrebe za smenom predsednika odbora.
Vujadinović je naglasio da je time što su poslanici opozicije postavljeni na čelo odbora njima zapravo data šansa da pokažu na koji način bi vodili državu.
"Jovanoviću smo dali priliku da se izmeri, da pokaže kako funkcionišu institucije ako ih on vodi. Pokazalo se da niko do njih danas nije imao snage ovde da dođe da se suprostvane argumentima,već drže tribinu u Loznici", rekao je Vujadinović.
Dodao je da se danas pokazalo kako izgleda država kada je vode odgovorni ljudi i da neće dozvoliti urušavanje digniteta odbora i parlamenta.
Povezane vesti
"Bez obzira na sve daćemo mu priliku da pokaže koliko može. Pristali smo da raspravljamo o temi koju su tražili,a to je iskorišćavanje litijuma na području Srbije, sa osvrtom na uticaj na životnu sredinu i celokupni ekonomski razvoj Srbije i došli su predstavnici ministarstava i stručne javnosti, ali se oni nisu pojavili", rekao je predsedavajući. .
"Sagledati kako koristiti litijum uz očuvanje životne sredine"
Članovima odbora na sednici koja je održana u parlamentu obratile su se ministarke rudarstva i energetike Dubravka Ðedović i zaštite životne sredine Irena Vujović, kao i predstavnici stručne javnosti, profesori Rudarsko-geološkog fakulteta Dinko Knežević i Nikola Lilić.
Ðedović je rekla da bi trebalo govoriti o tome kakav je potencijal za razvoj rudarstva i privredni rast eventualnog korišćenja minerala litijuma.
Ukazala je da su kritične sirovine, kako EU definiše retke metale, u koje spada i litijum, nejednako raspoređene u svetu, a da Srbija poseduje 10 odsto od svetske, odnosno 60 odsto od evropske potražnje ovog minerala.
"Naš cilj je da u Srbiji razvijamo održivo rudarstvo", rekla je Ðedović i dodala da je važno da se stalno podižu kriterijumi kada je reč o očuvanju životne sredine.
Navela je da su ti kritični metali sve neophodniji u razvoju novih tehnologija, a da su zemlje EU rekle da njihove privrede zavise od uvoza kritičnih sirovina, jer su one nezamenljive u industriji električnih automobila, solarnih i vetrogenratora, kao i mnogim drugim proizvodima savremenih tehnologija.
Dodala je da je procena da Srbija ima najviše litijuma u Evropi - 58 milona tona, dok Nemačka, na primer, ima 40 miliona tona, kao i da je procenjeno da bi uticaj domaćih rezervi na BDP mogao da bude od 3,3 do 10 milijardi evra.
Povezane vesti
Ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović je ocenjuje da se litijum izdvaja kao važan resurs i dodaje da je Srbija skoro odustala od razvojne šanse, pre nego što se videlo kakav bi to uticaj imalo na životnu sredinu.
"Ova tema je bila izuzetno politizovana i bez studije uticaja procene na životnu sredinu, koja je trebalo da obuhvata 19 tačaka i u kojoj bi se analiziralo kako bi to uticalo na životnu sredinu ", rekla je Vujović i dodala je da je važno postići balans između razvoja Srbije i očuvanja životne sredine.
Profesor sa Rudarsko-geološkog fakulteta Dinko Knežević smatra da su neki ljudi iz struke, koji su, kaže, aktivisti protiv ekspoloatacije litijuma, verovatno nedovoljno upoznati sa temom i da i u slučaju Rio Tinta, projekta koji je zaustavljen, nisu imali dovoljno podataka.
Kako je rekao, eksploatacija litijuma je manje opasna od, na primer, ekploatacije bora, jer je, pojašnjava, litijum nerastvorljiv u vodi. Objasnio je da se, kada je otpad u pitanju, za tonu zlata preradi 950 tona rudne sirovine i dodao da bi u slučaju litijuma taj odnos bio jedan prema dva, odnosno mnogo manje nego u slučaju nekih drugih minerala.
Knežević je kazao i da je važno da u ceo projekat i razgovor bude uključena firma koja bi se bavila eksploatacijom, država, ali i lokalno stanovništvo, koje bi ukazivalo na probleme, dok država ima mehanizme da te eventualne probleme rešava.
Prema rečima profesoar Nikole Lilića je litijum strateška mineralna sirovina, toliko da tona koja je koštala 8.200 dolara, sada košta 74.000 dolara.
"Ovakvi rudnici se ne otvaraju na plodnoj zemlji"
U Loznici se, pak, nalaze uglavnom predstavnici opozicije, ali i stručnjaci Ratka Ristića i Dragane Đorđević koji su ponovili ono što već mesecima, pa i godinama govore u vezi sa iskopavanjem litijuma u Srbiji - da bi to loše uticalo na životnu sredinu, da bi došlo do egzodusa stanovnišva u velikom delu Zapadne Srbije i da tehnolgija nije dovoljno razvijena kako bi iskopavanje bilo sigurno po okolinu.
"Upravo zbog takvih štetnih efekata ovakvi rudnici se ne otvaraju u plodnoj zemlji i naseljenim predelima. Ovo je jedinstven slučaj u svetu da se u naselju otvara jedan takav rudnik. Naša neka istraživanja su pokazala da su neke njihove istražne radnje, kompanije, su napravile veliku štetu po životnu sredinu. Zagadili su plodne njive tamo gde su ispitne bušotine, a to je posledica probijanja toksičnih rudničkih voda koje se nalaze u oblasti rudnog tela i one su pod visokim pritiskom i one se uz bušotinu penju naviše, a penjući se naviše mešaju se sa pitkim vodama, izlazeći na povrišinu zagađuju zemljište", rekla je Dragana Đorđević.
Kako je rekao Radomir Lazović iz Ne davimo Beograd kada je reč o dve sednice koje su sazvane, pretpostavlja da je reč o pokušaju da se "bude dominantan nad ovom temom".
"Ja pretpostavljam da oni žele da pokažu neku svoju dominaciju nad ovom temom, ali možda je bolje pitanje zašto narodna inicijativa koju je potpisalo skoro 40.000 ljudi nikako da dođe do narodnih poslanika. Ja sam pokušao da utvrdim gde je ta iniciajtiva i dobio sam odgovor da ona nikada iz skupštine nije došla do ministarstva na proveru. Što znači da je neko u skupštini stavio u fioku i sakrio", rekao je Radomir Lazović iz Ne davimo Beograd.
Komentari (0)