Igre 
"Izvesne su nove provokacije": Koliki su dometi novog dogovora Beograda i Prištine iz Brisela
Komentari25/11/2022
-09:06
Kriza koja je pretila da ekslira na KiM, čini se, rešena je ili je bar ublažena u Briselu u poslednjem trenutku. Naime, nakon višesatnih razgovora na kojma su učestvovali Petrar Petković sa srpske, i Besnik Bisljimi sa albanske strane, zajedno sa specijalnim izaslanikom Evropske unije Miroslavom Lajčakom dogovoreno je da će Srbija prestati da izdaje registarske tablice sa oznakama kosovskih gradova, a Kosovo je obećalo da će obustaviti dalje radnje u vezi sa preregistracijom vozila.
Da su razgovori do kraja bili neizvesni dokaz je i naša zajednička istorija koja nas je naučila tome da je svaka vrsta neizvesnosti na Balkanu posebno osetljiva, naročito kada su u pitanju odnosi različitih naroda koji žive zajedno ili jedni pored drugih. Ovo može i da se objasni kroz izjavu 35. predsednika SAD koji je nekada ranije rekao da je "istorija nemilosrdni gospodar, koji nema sadašnjost, već samo prošlost koja juri u budućnost".
Međutim, sinoćnim dogovorima, koji postaju deo savremene političke istorije, i njihovom epilogu prethodile su i neke poprilično netipične stvari. Naime, prvi put se desilo da je Priština javno kritikovana i to od strane EU, jer se prethodni razgovor, koji se desio u ponedeljak završio bez ikakvog dogovora.
Sagovornici emisije "Direktno sa Minom Miletić" smatraju da je dogovor važan, ali više u smislu da se tenzije koje su pretile da eskaliraju na KiM smire. Oni su saglasni oko toga da ovaj dogovor jeste važan, ali da ne treba da predstavlja ključan segment u daljem toku razvoja dijaloga između Beograda i Prištine, niti da mu definiše dalju trasu.
Milovan Drecun, narodni poslanik i predsednik Odbora za KiM u Skupštini Srbije kaže da je saglasan sa činjenicom da je takoreći u minut do 12 postignut dogovor u Briselu. Kako je objasnio, svemu tome je prethodila takva atmosfera da je bila izvesna takva eskalacija koja je mogla da izazove nasilje od strane privremenih prištinskih institucija.
"S obzirom na to da je situacija bila takva da je pretila eskalacija do nivoa upotrebe nasilja od strane privremenih institucija prema srpskom narodu, naravno da je svaki dogovor koji onemogućava takvu eskalaciju izuzetno dobar, jer se čuva mir. Našem narodu na KiM je najpotrebniji mir i državi Srbiji kako bi mogla da se bori za svoje interese na KiM", kaže Drecun.
"Ovo je, rekao bih, jedno privremeno rešenje jer nije postignut trajni dogovor vezano za registarske tablice, ali je dobro što će sada postojati jedan period kada će moći da se razgovara i da se traga za rešenjem. Da vas podsetim, u aprilu mesecu je prestao mandat onoj radnoj grupi koja je bila formirana od strane Prištne i Beograda, da predloži neko rešenje za tablice. Međutim, nije predloženo. Kada je istekao mandat, naša strana je tražila da se on produži, Priština je to odbila. Već tada nam je bilo jasno da Priština želi da iskoristi problem koji je sama izazvala jednostranom odlukom da to upotrebi za realizaciju nekih drugih ciljeva", objašnjava Drecun. Euronews/Printscreen
Povezane vesti
"Ja sam i tada govorio, Priština taj pritisak koji vrši stalnim izazivanjem problema na severu Kosova je zapravo usmeren na to da Beograd prihvati da se promeni agenda razgovora u Briselu. Tačnije, da se umesto ovih razgovora do sada, pređe na razgovor o takozvanom međusobnom priznanju", naveo je Drecun.
Na pitanje da li je postignutim dogovorom uspelo da se izbegne ono o čemu se najviše strahovalo, a to podrazumeva nasilje, incidente koji su mogli da se dogode na KiM, ali i kažnjavanje Srba koji nisu preregistrovali svoje automobile, Miloš Garić odgovorni urednik portala Kosovo onlajn kaže da su Srbi na Kosovu bili poprilično svesni svih rizika sa kojima su mogli da se suoče.
"Sve to je značajno, jer jeste bila velika opasnost i izuzetno ozbiljna mogućnost da dođe do incidenata, ali i sukoba, jer smo videli da je Kurti bio toliko odlučan da ide do kraja sa tim kažnjavanjem Srba. Sa druge strane, Srbi su bili potpuno odlučni i spremni da ne odustanu. Ovog puta sever je bio glavni na udaru. Srbi su bili svesni da im je bezbednost na određen način bila ugrožena, ali su bili spremni da se suprostave i pokažu da ne pristaju na ugnjetavanje", kaže Garić.
Dodaje, da je postignut dogovor važan, ali naglašava da su Srbi na severu Kosova bili spremni na sve. Zbog toga je, dodaje, prilično pozitivno iznenađenje da se do neke vrste dogovora došlo i da on sada može da dovede do trajnog, mirnog i možda konačog rešenja.
"Na kraju, Srbi su bili spremni da vide do kakvog će sve ishoda da dođe. Da Kurti krene sa tom policijom, da se vidi šta sve tu može da se dogodi. Pre je to njima bila bliža opcija da se nešto dogodi, a ne da se nešto stalno pomera. Svakako, važno je da se došlo do mirnog ishoda i da je sada pred nama period koji može da dovede do nečega što će biti trajno i mirno rešenje", smatra Garić.
Euronews/Printscreen
Međutim, Drecun dodaje da postignut dogovor svakako nije trajno i konačno rešenje, ali može, dodaje da predstavlja određen put u okviru pregovora.
"Američki ambasador na primer kaže da je potrebno godinu dana da se reši. Očigledna je namera da oni reše ovo pitanje koje je postavljeno francusko-nemačkim predlogom da Beograd "de facto", ne mora "de jure" u ovoj situaciju, da se pomiri sa postojanjem lažne države Kosovo i da je ne ometa da uđe u UN", kaže Drecun.
Povezane vesti
Kako dodaje, formiranje ZSO i dalje treba da bude ključno pitanje i ono pored pitanja tablica, smatra, treba da bude jedan od uslova da se Srbi vrate u institucije, jer bez njih na Zapadu ne može da se govori o multietičnosti na KiM.
"S naše strane, da bi se došlo do kompromisa, rečeno je da nećemo izdavati nove tablice ali ostalo je 90-ak novih tablica, KM tablica. S obzirom da je svega par desetina automobila prodato proteklih godina, novonabavljanih i registrovanih, to će biti dovoljno. Sve ovo uključuje da će Priština odustati od realilzacije ovh kaznenih mera i to se postiglo. Sada treba da se radi na postizanju konačnog rešenja za tablice. Ali pre toga mora da se formira ZSO. Ključni problem je sada izlazak srpskih predstavnika iz privremenih institucija samouprave. To je jako opterećujuće i za Prištinu i za njene zapadne mentore. Treba da obezbede njihov povratak. On može da se desi samo ako se reši pitanje tablica. Ono je sada privremeno sada rešeno. Odustali su od primene tih mera, ali nisu povukli tu jednostranu odluku. I pored toga, ponavljam, da se formiraju ZSO. Oba ova uslova treba da se reše da bi se Srbi vratili u institucije. Bez njih praktično nema multietničnosti na KiM. Ako se to ne desi, o kakvom napretku i demokratizaciji ovi za zapadu onda mogu da govore", objašnjava Drecun.
Upitan, zbog čega je ZSO neprihvatiljva za Kurtija, Drecun kaže da bi se na taj način stvorio, dodaje, snažan mehanizam koji bi se bavio isključivo pitanjem života Srba na KiM.
Povezane vesti
"Sećate se priča da je Briselski sporazum priznanje KiM. Mnogi su o tome govorili, pa su pričali da je to neka izdaja. Kuritiju smeta ZSO jer bi ona predstavljala jedan izuzetno snažan mehanizam koji bi morala da prizna i Priština i međunarodna zajednica. Oni bi, jer bi imali izvršne nadležnosti, mogli da štite na pravi način interese srpskog naroda na KiM. Samim otvarnjem razgovora u Briselu i prihvtanjem ZSO i Priština i EU, i SAD priznali da je Srbija potreban dodatan mehanizam zaštite. Prištini to smeta. Njoj je cilj da preko Briselskog sprorazuma ove četiri zajednice integriše u KiM", dodao je.
Drecun veruje da je odluka Prištine i Kurtija oko registarskih tablica politički manevar i način da se postignu neki drugi ciljevi.
"Kažete da su tablice dogovorene u poslednjem trenutku. Mislim da je to proračunati politički manevar Aljbina Kurtija u dogovoru sa nekim zapadnim državama. To isto je bilo predloženo dan pre toga. On je do poslednjeg trenutka igrao na tu kartu. On hoće iskoristi pitanje registarskih tablica da se pređe na razgovor o konačom sporazumu na osnovu franusko-nemačkog predloga. On je zato odugovlačio", kaže Drecun.
Dodaje da je Srbija spremna na sve vrste razgovora što se tiče dijaloga Beograda i Prištine, ali to ne znači, kaže da je spremna da prizna nezavisnost KiM.
Garić pak smatra da Kurti sada želi da stavi u drugi plan pitanje tablica, i da, kako kaže, isturi nemačko-francuski predlog. Veruje da se provokacije na KiM usmerene ka Srbima svakako neće stišati ili nestati i dodaje da nezavisno od toga što je albanska javnost na određen način podeljena po pitanju poslednjeg dogovora, veruje da Kurti ima čvrstu poziciju u Prištini.
"Podeljena je situacija na KiM. Oni koji su članovi Samoopredeljenja, oni pokušavaju da opravdaju potez Kurtija. Govore ono što i sam Kurti priča, a to je da njega faktički tablice ne zanimaju. Da on ima cilj da se u daljem dijalogu razgovara u okviru nemačko-francuskog predloga i to je ono na čemu je on insistirao u razgovoru sa Boreljom pre dva tri dana. I uspeo je, kaže, da se to postigne u razgovorima za dalje a da su tablice manje bitne. Naravno, on tu pokušava da sakrije svoj taktički poraz koji je doživeo, jer je on ranije insistirao na njima. Morao je da se povuče, terao je do određene granice. Amerikanci su objasnili koja je adresa za ključne odluke. Kurti bi to sada, odmah i oružjem ako treba. Najveći deo opozicije otvoreno kritikuju Kurtija jer je ugrozio odnose sa Vašingtonom. Oni pokušavaju da ugroze Krutija. Međutim, on ima jaku poziciju i čini se da će on ostati tu gde jeste. Mnogo važnije je to da mi sada vidimo da srpksa strana, ne mogu da očekuju da će imati išta lakšu situaciju. Izvesne su nove provokacije", smatra Garić.
Komentari (0)