"Idemo na formiranje regionalnog tržišta" - lideri Zapadnog Balkana na skupu u Beogradu o obnovljivim izvorima energije

Regionalna konferencija "Mogućnosti ulaganja u obnovljive izvore energije na Zapadnom Balkanu" u Palati Srbija održana je uz učešće predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijera Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore Edija Rame, Dimitra Kovačevskog i Dritana Abazovića i predsedavajućeg Veća ministara BiH Zorana Tegeltije.

Zaključak razgovora je da se ide na formiranje regionalnog tržišta, kako bismo jedni drugima pomagali, saopštio je nakon sastanaka Vučić. Konferenciju je obraćanjem otvorio predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Skup su organizovale ambasade Norveške u Beogradu i Sarajevu u saradnji sa Nordijskom poslovnom alijansom, Poslovnom asocijacijom Noreveška-BiH i norveškim partnerima za saradnju u oblasti energetike.

Vučić je kazao da je za Srbiju pitanje o kojem je razgovarano od izuzetnog značaja, da su kratkoročni, srednjoročni i dugoročni prioriteti dobijeni od Norveške, kao i da će biti uloženo, u zavisnosti od prioriteta, od 17 milijardi do 32 milijarde evra "da bismo mogli da opstanemo, da bismo imali dovoljno gasa, struje za funkcionisanje naše industrije".

Tanjug/Jadranka Ilić

"Idemo na formiranje regionalnog tržišta i da pokušamo da jedni drugima pomažemo", rekao je on. Najavio je da Srbiju čekaju teške i velike reforme u oblasti energetike, te da će biti velike kao one 2014. u finansijskom sektoru.

"Ovo pitanje nije od najvećeg značaja samo za ovu zimu već za sve kojie predstoje. Pitanje je kad i kako će ratni sukobi okončati. Razgovarali smo sa norveškim investitorima, da se zahvalim Norveškoj i vsim ljudima koji su nam pomagali", rekao je on.

"U svim našim zemljama nije bilo 30 godina novih objekata, mi smo izgradili gasovod, završavamo termo blok Kostolac B3, ali to je malo, nedovoljno, moraćemo još da investiramo i radimo", najavio je Vučić.

Vučić je rekao da je juče u Srbija velika količina električne energije potrošeno, iako je napolju bilo 15 stepeni. "Mi smo juče 11 miliona kubnih metara gasa potrošili, iz naših rezervi smo potrošili 2,6 miliona kubnih metara gasa", kazao je on.

Eriksen: Impresionirani smo koliko je napora uloženo u ovu konferenciju

Specijani izaslanik predsednika Vlade Norveške Andreas Eriksen kazao je da je da je izazov obezbediti sigurnije izvore energije u ovo vreme neizvesnosti.

"Srećan sam što vidim ovoliko različitih kompanija iz Norveške koje se bave obnovljivom energijom, kako bi preneli svoje znanje kako zelena energija može podstaći tranziciju u čitavom regionu. Napori koji su sad učinjeni će doprineti da okruženje bude prijateljski nastrojeno prema investitorima i želim da se zahvalim predsedniku na učenim ljudima koji su dovedeni i da čestitam predsedniku na naporima da se bavi ovim temama", kazao je on.

Tanjug/Jadranka Ilić

On je dodao da je mngoo priče bilo o raznim aspektima kako da tranzicija bude deo regionalne inicijative i da se osigura prekogranična saradnja.  

"Radujemo se što će predsednik posetiti Norvešku za dve nedelje i što ćemo nastaviti plodotovorne diskusije, želimo vam puno sreće sa ovom temom. Impresionirani smo koliko je napora uloženo u ovu konferenciju i kako bismo se vratili ovim izazovima da napravimo bolji sistem za budućnost", kazao je on.

Rama: Neophodno okupljanje u vreme rata

Premijer Albanije Edi Rama kazao je da je ovo okupljanje u vreme rata, "kada bombe padaju i pogađaju nekoga negde u Ukrajini" neophodno.

"Energetska kriza i inflacija pogađaju celu Evropu i naše zemlje. I bez ikakve sumnje u ovim veoma teškim vremenima, što smo i ranije rekli kada samo započeli Otvoreni Balkan i kada smo se zalagali za širu regionalnu saradnju, postaje sve očiglednije. Moramo da regionalizujemo tržišta. kada je reč o energetici, moramo da idemo izvan granica jer inače smo i dalje mala tržišta. I potrebno nam je, ako se samo nečim bavimo na izolovan način, to može da bude daleko skuplje. Smatram da ako bismo nastupali sa regionalnog aspekta, možemo da imamo daleko jednostavniji pristup finansijama i takođe možemo da imamo snažnija partnerstva sa privatnim sektorom. Zaista je danas ovaj događaj važan i zahvali bih vladama Norveške i Srbije koji su omogućili  da započenmo razgovor praktično sa najboljim ljudima koji imaju najviše znanja i ta strukturom znaja", kazao je Rama.

Tanjug/Jadranka Ilić

On je dodao da se nada da će razgovori biti nastavljeni, kao i zalaganja za regionalno tržište kako bi se napravila mapa puta ulaganja.

Predsedavajući Veća ministara BiH Zoran Tegeltija rekao je da u BiH postoje tri preduzeća koja se bave proizvodnjom i jedno preduzeće koje se bavi prenosom električne energije.

"Danaas imamo situaciju da se prozvede više nego što je potrebno za potrošnju. Količina koju izvezemo zavisi kakva je hidrološka situaicja u zemlji. Ono štu naša ograničanje je što se radi o postrojenjima koja su davno izgrađena, sem jedne nove termoelektrane, sva ta postrojenja traže ulaganja i modernizaciju", naveo je on.

Kako je kazao Tegeltija, oko 60 odsto električne energije se proizvodi iz termoelektrana, iako je prihvaćena zelena agenda. "Potreba za rešenjem ovih probleme potrebna je i regionalan saradnja. Pokrenuli smo ozbiljnu investiciju koja predstavlja zajedničku izgradnju hidroelektrane Buk Bijela, zbog unutršanjih neposrazuma u BiH nije počeo proces izgradenje", napomenuo je on.

Ipak, napominje da se postojeći kapaceti BiH moraju modernizovati, povećati kapacitet ali ih treba zadržati u državnom vlasništu, kako bi imali dovoljnu količinu električne energije za BiH.

Premijer Crne Gore Dritan Abazović ističe da je tema okuplhanja važna ne samo za države Zapdnog Balkana, već i celu Evropu koja je pogođena velikom energetskom krizom.

Tanjug/Jadranka Ilić

"Neki zajednički zaključak jeste da su zemlje Zapadnog Balkana izuzetno otvorene za iskustva skandinavskih zemalja, naročito Norveške, kada su u pitanju obnovljivi izvori energeije", pojasnio je on. Abazović je kazao da Crna Gora želi da se brendira kao zelena destinacija, a da je cilj je da se krene u izgradnju novih energetskih objekata.

"Još od bivše Jugoslavije nismo gradili značajnije energetske objekte. Naša ambicija su solarne i vetroelektrane i da gradimo skladište tečnog gasa u Luci Bar i da se to dovede u vezu sa centralom koja bi proizvodila električnu energiju na gas", naveo je on.

Dodao je da želi da promeni koncept kako bi se smanjili troškovi koji nastaju, te da je opravdan apel da se mora više obratiti pažnja kako zajenički da se nastupa i mogućnost da se zajednički projekti implementiraju na ovom prostoru.

Kovačevski: Prilika da se iskoriste mogućnosti zelene energije

Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski kazao je da je ovo prilika da se iskoriste mogućnosti zelene energije u zemljama Zapadnog Balkana ali da razvijemo ovaj region kao mesto stvaranja upravo te zelene energije.

"Videli smo podele i nerazumevanje u poslednjih 30 godina, ali u prethodnom periodu smo u regionu videli stvaranje jednog regiona saradnje, dobrosusedskih odnosa. Želim da vas podsetim da je saradnja jedni način da se prevaziđe kriza i stvori stabilniji energetski sistem koji će privući više investtora", ocenio je Kovačevski. Nijedna zemlja ne može sama od sebe da reši probleme, istakao je on i dodao da prilike ukazuju da možemo iskoristii globalnu krizu da bi ovaj region bio centar energetskih potencijala.

Tanjug/Jadranka Ilić

"Fokus vlade Severne Makedonije je proizvodnja energije i hrane. Ovde smo pričali o proizvodnji energije i kako izaći na kraj sa posledicama krize. Kako dugoročno postaviti određene elemente koji će pomoći vladi Severne Makedonije da nastavi sa razvojem. Današnja prilika je da se sastanemo sa investitorima iz Norvešeke, želim da ih pozovem da ulažu u Severnu Makedoniju i region", kazao je on. Najavio je da je namera te zemlje da napravi kapacitet do 1 gigavat zelene energije. 

"U oblasti energetike potrebne su brojne reforme"

U oblasti energetike potrebne su brojne reforme, promena naših navika, ali i ogromna ulaganja, čak između 16 i 30 milijardi evra narednih godina, poručio je danas predsednik Aleksandar Vučić, navodeći da nema lakih ni jednostavnih rešenja, ali da se sve to mora prezdueti, jer ćemo se u suprotnom suočiti sa katastrofom.

Za sve vlade u regionu, jedno od najvažnijih pitanja je napredak u sektoru energetike, istakao je Vučić na skupu o mogućnostima ulaganja u obnovljive izvore energije na Zapadnom Balkanu.

On je rekao da je ove godine konstatovano da u Srbiji postoje duboki suštinski problemi, i to ne samo kada je reč o diverzifikaciji snabdevanja gasom i naftom, već kada je reč o nama, našem staromodnom pristupu, starim tehonlogijama u termoelektranama.

Takođe, dodao je da ničeg novog nema ni kada je reč o hidropotencijalima, i da država nije u poziciji da poveća procenat obnovljivih izvora energije u ukupnoj ponudi i potrošnji.

"To znači da ćemo morati da sprovedemo mnogo reformi, da promenimo navike i da radimo na prilično drugačiji način", naglasio je predsednik Srbije.

Zato smo, kaže, i zamolili partnere iz Norveške, ali i Britanije da pomognu, dodajući da su norveški partneri bili od velike pomoći, i posle nekoliko meseci tokom kojih su pomno pratili situaciju u Srbiji, imaju kratkoročne, srednjoročne i durgoročne predloge i postavljene prioritete, kada je reč o tome šta treba da uradimo.

"Nema lakih, ni jednostavnih odluka, ali moraćemo što pre da radimo, inače ćemo da se suočimo sa katastrofom. Kada vidite brojeve, novac koji ćemo morati da uložimo u naš energetski sektor, i ako uzmemo tri norveška predloga za narednih 10, 15 ili 20 godina, biće potrebo između 16 i 17 milijardi do čak 32-33 milijarde evra", naglasio je Vučić.

To, dodao je, znači da je najvažnije pitanje za sve vlade u regionu da postignu napredak u okviru eneregetskog sektora i da nema ničeg važnog u toj meri, osim zdravstva,

"Moramo i naše prenosne sisteme mnogo bolje da povežemo, interkonektore gasne, naftovode, a ovo je prilika za strane invetsitore, ali i za sve nas, da povećamo nivo BDP-a, stopu rasta, uz istovremeno težak izazov da se zadrži fiskalna stabilnost", rekao je Vučić.

Predsednik je ukazao i da je pripremljen budžet za sledeću godinu, sa MMF-om, kojim je predviđen deficit od 3,3 do 3,4 odsto, što, ističe, "nije dobro, ali je relativno ok".

"Od toga, 45 odsto ide na našu rashodnu stranu, kada je reč o snabdevanju energentima, što pokazuje koliko je to postalo važno", rekao je on.

"Uvoz struje pokazuje da krvarimo"

Napomenuo je da će Srbija i danas potrošiti više od 2,5 miliona evra, za uvoz struje sa evropske mreže.

"To pokazuje da krvarimo, jer to nije sitan novac, a biće još gore tokom zime. To znači da ćemo morati da promenimo strukturu energetskog sektora, da imamo više obnovljivih izvora energije, a ne samo da se oslanjamo na ugalj i hidropotencijale, što ćemo morati da unapredimo. Ne danas ili sutra, ali ubuduće ćemo svakako to morati da stavimo na ekonomsko tržište, a da cene ne budu socijalna kategorija za politicare", rekao je Vučić.

Poručio je investitorima da su dobrodošli u Srbiju, a ambasadorima zahvalio na podršci.

"Možemo mnogo toga zajedno da uradimo, imamo mnogo ideja, i danas ćemo razgovarati, da proširimo ideje, na sve u regoinu. Neki kažu da je to 5+1, neki bi rekli šest zemalja, ali kako god da kažemo, moramo da radimo zajedno, inače nisam siguran šta nas čeka. Preguraćemo ovu zimu ali niko ne zna šta će biti sledeće, koja će biti teža i okrutnija nego što smo očekivali", upozorio je Vučić.