Brnabić: Dronovi snimali KZB i kasarne, Vučić dao nalog da se pojača bezbednost u vazduhu

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da su bespilotne letelice snimale jedan položaj u Kopnenoj zoni bezbednosti i još dve kasarne. Istakla je da će sve bespilotne letelice koje budu registrovane u blizini vojnih objekata biti srušene.

"Mene je obavestio predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije, on je dao nalog da se pojača policijska zaštita u vazduhu, tako da taj nalog sada stalan, trajan i on je na snazi i ostaće na snazi", rekla je Brnabić u gostovanju na RTS-u.

Ana Brnabić je govorila o naređenju Aleksandra Vučića da se podignu "migovi 29" nakon što su uočeni dronovi koji su nadletali područje Merdara i okolinu Raške, naveo je javni servis.

Na pitanje zna li se čije su to letelice, premijerka nije želela da da više informacija, navodeći da je moguće da će predsednik Vučić da razgovara o tome.

"Ministar odbrane Miloš Vučević će ukoliko gostuje na RTS-u pričati o tome", dodala je Brnabić.

Podignuta je i borbena gotovost Vojske Srbije, a premijerka kaže da veruje da postoji veza i da postoji mnogo stranih faktora koji žele da znaju kakvi su planovi Srbije u vezi sa obezbeđivanjem bezbednosti Srba na KiM.

"Ono što ćemo se mi truditi da radimo kao i do sada je da čuvamo mir, da čuvamo bezbednost, da pokušamo da utičemo na stabilnost iako je ovom trenutku iztizetno teško zato što sa druge strane imamo ljude koji ne razmišljaju racionalno i koji će upotrebiti sve što može da se upotrebi da dalje destabilizuju situaciju i da svojim jednostanim potezima ugroze bezbednost", naglasila je premijerka.

"Priština ima prećutnu saglasnost za jednostrane poteze o preregistraciji"

Brnabić je večeras rekla da je odluka kosovskih privremenih institucija o faznom sprovođenju preregistracije tablica "još jedna jednostrana odluka Prištine" i istakla da Srbi u pokrajini u svakom trenutku znaju kakav je plan Beograda i da su u kontaktu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

"Srbi na KiM teško da imaju još razumevanja za tu situaciju i mi pokušavamo da pokušamo da utičemo da i oni ne eskaliraju situaciju, a prostora za deeskalaciju nema mnogo", rekla je premijerka za RTS.

Smatra da je to što se dešava skandalozno u svakom smislu.

"To što Kurti, to što Priština radi, oni nemaju pravo to da rade ni po kojem sporazumu. Oni se hvataju jednog člana iz sporazuma iz 2011. godine o preregistraciji, ali se svuda govori o statusno neutralnim KS tablicama koje je 2020. godine Priština jednostrano ukinula i izazvala krizu. Ta kriza je prevaziđena u Briselu 30. septembra prošle godine uvođenjem stikera, a sada je Priština ponovo to jednostrano proglasila nevažećim. U dogovoru o uvođenju stikera lepo piše da će se primenjivati dok se dve strane ne dogovore o drugom rešenju", naglasila je Brnabić.

Premijerka ističe da je potrebno vratiti se na prvi sporazum Beograda i Prištine, a to je, kako podseća, Briselski sporazum. Dodaje da ne zna šta Kurti čeka i ocenjuje da je on "čovek sa nula odsto pragmatizma".

"Ako Aljbin Kurti ili njegovi partneri čekaju finalni sporazum, moramo da se vratimo na prvi, a to je Briselski sporazum. To je sporazum koji je potpisan pre Kurtija, ali ako on misli da ima neku težinu, mora da poštuje potpisane sporazume. EU je garant tog sporazuma i ne znam kako misle da govorimo o drugom sporazumu o normalizaciji, kada ni prvi nije implementiran. Ko će da nam garantuje da će neki drugi sporazum biti implementiran, ako ni prvi nije", rekla je Brnabić

Dodala je da se tako "dodatno produbljuje nepovorenje i postavlja pitanje kredibiliteta čak i EU".

Ona je izrazila uverenje da "Priština nije ovo sama smislila".

"Kada je Priština ukinula pravo glasa Srbima na KiM ja sam sigurna da su imali prećutnu podršku od nekoga. Tako i ovo, to što nema eksplicitnu saglasnost EU ili Vašingtona, šta će se desiti? Znači da imaju neku prećutnu saglasnost i za to", rekla je Brnabić.

"Postizanje rešenja za Kosovo i Metohiju daleko"

Ona je rekla i da će Beograd ako Priština nastavi sa inicijativom za prijem u Savet Evrope otvoriti fioku sa državama koje su povukle priznanje kosovske nezavisnosti. Prema njenim rečima, to se odnosi ne samo na Savet Evrope, nego bilo koju međunarodnu organizaciju.

Navela je da za razliku od vremena pre 10 godina, danas veći broj država članica Ujedinjenih nacija koje ne priznaju jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova nego koje je priznaju i naglasila da "to govori o našim diplomatskim aktivnostima".

Premijerka navodi i da je daleko postizanje rešenja za Kosovo i Metohiju, jer Priština nije spremna za razgovor.

"Ne vidim prostor da se mi približavamo bilo kakvom rešenju, kompromisu opet samo isključivo zbog Prištine. Mislim da smo sve dalje od rešenja, a koje podrazumeva mirno rešavanje onoga što je nama u osnovnom i najvišem interesu", navela je Brnabić.

Ona je rekla i da se na Beograd svakodnevno vrši pritisak iz inostranstva da se dođe do finalnog sporazuma sa Prištinom.

"Oni su ogromni, svakodnevni i nikad intezivniji. Partneri sa Zapada žele tu temu da sklone sa stola, sa agende i žele da zaborave i izbrišu iz svog secanja dogadaje iz 1999.", ističe premijerka.

"Po pitanju uvođenja sankcija Rusiji, Srbija se mora tretirati kao poseban slučaj"

Premijerka je ocenila da bi Srbija, kada je u pitanju uvođenje sankcija prema Rusiji, morala da se tretira kao poseban slučaj "zbog svega onoga što je nama učinjeno".

Ona je za RTS navela i da Srbija nije ništa dalje i ništa bliže uvođenju sankcija od onoga gde je bila nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost i zaključka "koji nismo ni za jotu promenili od tada".

"Jedina smo zemlja koja je u tom smislu ostala konzistentna", dodala je premijerka i istakla da ima ogromnih pritisaka.

"Više ne znaju ni oni koji nas pritiskaju oko čega nas pritiskaju, pa tako nekada pritiskaju malo više oko jednog, nekada oko drugog. Sada više pritiskaju oko Kosova, pa ne mogu da pritiskaju oko sankcija", navodi Brnabić.

Ukazuje da je pozicija Srbije prinicipijelna i u skladu pre svega sa nacionalnim interesima zemlje, ali i sa svim principima međunarodnog prava i poveljom UN.

"Očigledno da je teško argumentovano se suprotstaviti tom stavu, pošto do sada uspevamo da ga branimo i jedina smo zemlja na evropskom kontinentu koja ne uvodi sankcije Ruskoj Federaciji", rekla je premijerka.