Pet ključnih pitanja o novoj vladi i zašto još nemaju odgovor: Trka do novog kabineta Ane Brnabić ide u produžetke

Kada je pre mesec dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić izašao sa imenom novog-starog mandatara očekivalo se da bi Srbija konačno mogla dobiti vladu nakon što su parlamentarni izbori održani u aprilu. Ipak, osim Ane Brnabić kao premijera i nekoliko najviših pozicija, i dalje nema naznaka o tome ko će sve ubuduće sedeti u Nemanjinoj 11. Kako sada stoje stvari, po dužini trajanja procesa konstituisanja ova vlada bi mogala biti rekordno čekana.

Do isteka zakonskog roka za njeno formiranje ostalo je nešto više od mesec dana, a stručnjaci predviđaju da bi to moglo da se desi u prvoj polovini oktobra. I sama Brnabić je rekla da se nada da će prva polovina oktobra biti termin kada ćemo dobiti Vladu, ali je dodala da "nikad ne znate šta će vam doći od obaveza".

Ukoliko se ove prognoze obistine vlada Ane Brnabić oborila bi sve rekorde kada je u pitanju dužina trajanja formiranja.

Ključno pitanje - kad?

Najduže čekana vlada do sada je bila druga vlada Mirka Marjanovića 1998. godine, koja je formirana 184 dana nakon izbora. Ni trenutno aktuelna vlada Ane Brnabić nije formirana u kratkom roku, pa se na imena ministara čekalo 129 dana od održavanja izbora. Više od 100 dana čekalo se i na formiranje vlade Vojislava Koštunice 2007. godine, za šta je trebalo 114 dana, i Vučićeve vlade 2016. godine, koju je čekana 109 dana. Aktulena vlada već sada se čeka više od 180 dana. 

Bojan Klačar iz Cesida za Euronews Srbija kaže da se čini kao da formiranje vlade nije prioritet i da nije na vrhu agende vladajuće koalicije.

"Čini se da je njima u ovom momentu njima važnije pitanje Kosova koje je tokom septembra imalo jednu ubrzanu dinamiku. Čini se da su svi ključni kapaciteti bili angažovani oko tih pitanja. To jeste malo čudno imajući u vidu zakonske rokove i zbog toga što nije nemoguće radite dve stvari paralelno", navodi on, dodajući da je drugi razlog verovatno taj što postoje određena nerešena kadrovska pitanja.

Prema njegovim rečima iako tehnička vlada može obavljati sve one najurgentnije poslove, to što već šest meseci nemamo novu vladu podiže nepoverenje ljudi u političke institucije.

"Vladajuća koalicija, kako mi se čini institucije stavlja u drugi plan, i to je loša poruka. Zaista bi bilo dobro da se vlada formira pre nego krene grejna sezona i zima, pre kulminacije problema koji se dešavaju na relaciji EU-Rusija-Amerika-Srbija. Čini mi se da bi bilo dobro da se tim problemima bavi nova vlada, neki drugi resori i neki novi ljudi", kaže Klačar.

Šta se zna o novoj vladi?

Politikolog Nikola Parun za Euronews Srbija, međutim, ističe da sam datum formiranja nije najbitniji.

"Od samog datuma formiranja bitnije je da će to biti vlada ne samo kontinuiteta, nego de facto replicirana vlada u odnosnu na prethodnu. U tom smislu odlazeća vlada, koja je u tehničkom mandatu, samo će nastaviti da sedi u istim kancelarijama i da se bavi istim pitanjima kao što se bavila i do sad. I svi problemi kojima će se baviti vlada koja dolazi će biti isti problemi kojima se bavi tekuća, i suštinski isti ljudi će se baviti tim problemima", navodi on.

Ko će sedeti u novoj vladi Ane Brnabić česta je tema poslednjih meseci u javnosti, a od najave Aleksandra Vučića da će u novoj vladi biti i dosta novih lica, isčekuju se vesti o tome ko će ministarsku fotelju napustiti, a ko će ostati.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Izvesno je da će osim mandatarke Ane Brnabić u novoj vladi biti i aktuelni ministar finansija Siniša Mali i lider socijalista Ivica Dačić. Kao novo lice tu je i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.

Vučeviću je namenjeno mesto potredsednika vlade i ministra, dok će Dačić biti zamenik premijera, koordinator službi bezbednosti i ministar. Očekivanja su i da će Siniša Mali zadržati sektor finansija.  

Stručnjaci kažu da je u ovakvoj situaciji nezahvalno licitirati sa imenima, ističući samo da se zna da će u vladi biti najvažnija imena iz vladajuće koalicije.

Ko će napustiti Nemanjinu 11?

I dok stručnjaci odbijaju da licitiraju sa imenima, u javnosti ne manjka spekulacija o ministrima za koje se pretpostavlja da neće sedeti u novoj vladi. Među funkcijama kojima je do sada pripisivano više imena, nalazi se i ministarstvo zdravlja koje godinama vodi Zlatibor Lončar. Tu se pominju Danica Grujičić, prva na listi SNS-a, pa i Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Među onima koji bi mogli da zatvore vrata u Nemanjinoj 11 pominju se i dugogodišnji ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, ministaka za ljudska i manjinska prava Gordana Čomić, kao i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, koji je krajem avgusta i sam izrazio želju da ne bude u novoj vladi.

Mesta u novoj vladi moglo bi, prema tumačenjima, da ne bude ni za ministarku privrede Anđelku Atanacković, ali i ministra saobraćaja Tomislava Momirovića. Međutim, zvaničnih potvrda o tome nema i njihove uloge bi mogle biti konačno poznate tek kad premijerka bude saopštila spisak budućih članova njenog kabineta. 

Google Maps

Klačar kaže da se vladajuća koalicija kao nikada pre trudi da imena ministara drži u tajnosti.

"Za neka neka ministarstva, konkretno energetike, nije bilo ni glasina. Zbog toga bi bio oprezan u imenima, jer mi se čini da vladajuća koalicija taj segment želi da drži u tajnosti do samog objavljivanja sastva te vlade", ističe on.

Parun navodi da je činjenica da će političko vođstvo biti u rukama SNS, te da je utoliko slabija snaga personalnih rešenja ko god zauzeo ključna mesta.

"Osim SPS-a koji ima neku političku snagu i najveći je koalicioni partner, iako izlišan po broju glasova i mandata, svi ostali ministri, njihova imena i pozicije, se definišu u sedištu SNS-a. Tako gledano sve je u rukama najveće stranke koja je uzela ubedljivu većinu na izborima. Sledstveno tome i snaga pojedinaca unutar tog sistema zavisi od toga kako SNS proceni da će oni raditi u narednom mandatu".

Izbori ili rekonstrukcija vlade?

I dok se o većini imena članova buduće vlade samo spekuliše, i pre objavljivanja imena mandatara znalo se da će vlada biti oročena na dve godine. Ostalo je otvoreno pitanje da li se nakon toga ide u rekonstrukciju kabineta ili na nove izbore.

Sagovornici Euronews Srbija ističu da je sada prerano govoriti o tome da li će doći do rekonstrukcije vlade ili novih izbora i da su obe mogućnosti otvorene. Tu mogućnost ostavio je i Vučić kada je saopštio da će Brnabić biti budući mandatar, ističući da neće biti četiri godine predsednica Vlade i da će do promena doći 2024. godine.

Parun navodi da je dve godine dugačak period kada pogledamo šta se desilo u prethodne dve godine, ali ipak dodaje da je u ovom trenutku verovatnije da će doći do rekonstrukcije.

"Naravno stvarnost na političkoj sceni može da se promeni na način da SNS postane isplativije da te godine budu višestruki izbori i da na talasu jedne jake kampanje ostvare dobre rezultate i na parlamentarnom nivou. Iz ove perspektive deluje da će to biti samo rekonstrukcija u kojoj će sada ojačani Miloš Vučević preuzeti kormilo vlasti, barem nominalno. Za Miloša Vučevića je očigledno procenjeno da još nije vreme iako verujem da će biti ime i prezime koje će biti daleko zastupljenije u godinama pred nama nego što je to bio slučaj u godinama za nama, a nije bilo malo zastupljeno", kaže Parun.

Tanjug AP/Darko Vojinović

Klačar navodi da postoje dva razloga za to što su mandati unapred oganičeni.

"Prvi je da se na taj način ostavi prostor za prevremene parlamentarne izbore i da se spoje sa redovnim lokalnim 2024. Drugi razlog jeste da se svi ministri zadrže u nekoj vrsti v.d. stanje, da se zadrži ta poruka da su svi smenjivi da se održi ta vrsta tenzije koja može da rezultira na kraju rekonstrukcijom ili prevremenim izborima", objašnjava on.

Klačar kaže i da će možda jasnija slika o tome da li će doći do rekonstrukcije vlade ili novih izbora biti nakon formiranja novog pokreta koji je najavio Vučić.

"Njegovim formiranjem imaćemo jasniju sliku da li je taj pokret uvod u predizbornu kampanju, Mene ne bi začudilo da možda zbog važnosti tih lokalnih izbora 2024. godine zapravo imamo i parlamentarne izbora. To će zavisiti od pozicije Srbije u međunarodnom okruženju, od ciljeva tog budućeg pokreta kao i od procene SNS da li će spajanje izbora doneti nešto u smislu boljeg izbornog rezultata", rekao je on.

Šta če biti prioriteti novog kabineta?

Poruke koje se dugo upućuju sa pozicija vlasti jesu da nam predstoji najteža jesen i zima, pre svega zbog rata u Ukrajini i energetske i ekonomske krize u Evropi. Upravo stoga, sagovornici Euronewsa ocenjuju da nema dilema oko toga koji su gorući poslovi pred novom vladom.

"Ključni zadaci pred vladom će biti da obezbedi energetsku stabilnost, koja je izuzetno ugrožena u Srbiji, pre svega zbog spoljnih faktora, ali nisu mali razlozi ni zbog unutrašnjih faktora, pre svega mislim na EPS. To je izazov broj jedan. Čeka nas izuzetno teška zima u tom pogledu, jer ovaj problem sa kojim se sada suočavamo nije samo naš problem nego cele Evrope. A dodatni politički problemi biće redovni problem Kosova i Metohije, i odnos sa zapadnim partnerima pre svega. Kažem zapadnim pre svega jer sav benefit života u Srbiji se zasniva na finansijama koje stižu sa Zapada", ističe Parun.

Da će energetska stabilnost biti ključna preokupacija nove vlade smatra i Klačar.

"Ekonomska stabilnost je pod brojem dva, i treći prioritet je pozicioniranje Srbije u međunarodnom kontekstu, To uključuje odnos sa Briselom, Vašingtonom, i odnos sa Moskvom", kaže on.

Sva tri prioriteta su, kako navodi, takve prirode da nijedan ne može biti rešen kratkoročno.