Kosovsko pitanje u Skupštini: Šta se moglo čuti od opozicije, a šta od vlasti tokom 25 sati rasprave
Komentari17/09/2022
-22:50
Iako su poslanici Narodne skupštine izglasali Izveštaj o pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama u Prštini od 15. juna 2021. do 1. septembra 2022, dva dana burne rasprave koje su tome prethodile pokazale su da se svi oni slažu samo po jednom pitanju - da niko, ni u jednom trenutku ne podržava nezavisnost Kosova. S druge strane, samo glasanje pokazalo je da konsenzus i minimum jednoglasnosti po pitanju Kosova i Metohije, o čemu su govorili i predstavnici opozicije i predstavnici vlasti, nije postignut, budući da opozicija nije glasala za izveštaj predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka Dušan Spasojević rekao je za Euronews Srbija da je rasprava bila zanimljiva delom zato što nismo imali parlament u punom smislu poslednjiih godina, a jer je velika i važna tema vratila skupštinu u politički život.
"Suštinski nismo saznali ništa novo, to je prosto bilo podsećanje na pozicije stranaka i neka pitanja koja su im važna, a sa druge strane uobičajene poruke vlasti", rekao je Spasojević.
Šta su građani Srbije mogli da čuju od svojih političkih predstavnika u Skupštini kada je reč o pitanju KiM? Ukratko, ako je suditi prema raspravi, Skupština je i ovog puta bila ono što poslovično i predstavlja - politički ring u kome su se predstavnici različitih stranaka borili za promociju svojih partija i političkih ideja.
Poslanici su raspravljali i o predlozima koji su opozicione grupe podnele parlamentu pre same sednice, a koje sadrže značajne razlike u vođenju dijaloga u odnosu na to kao trenutno stvari stoje i šta je do sada radila republička vlast. Ipak, i među opozionim polovima nisu svi predlozi bili slični, pa su tako pojedini izneli nešto ekstrmnije zahteve poput potpunog prekida briselskog dijaloga, dok su neki tražili samo formiranje posebnih timova koj će se baviti pitanjem Kosova i Metohije.
Ono što je svima zajedničko jeste da niko ne podžava priznanje nezavisnosti Kosova ni u jednom trenutku, ni na koji način. Jedini poslanik u ovom skupštinskom sazivu koji je tokom svog obraćanja rekao da je Kosovo nezavisno od Srbije je Šaip Kamberi iz Koalicije Albanaca doline.
Vučić: Mislio sam da je razgraničenje rešenje za Kosovo
Predsednik Vučić je izjavio da Srbija neće "ni posredno ni neposredno" priznati nezavisnost Kosova, te da u vezi sa Kosovom treba ponuditi realno rešenje i da realna politika ne može da počiva na mitovima. Vučić je u sredu u Skupštini, odgovarajući na pitanje koje je njegovo rešenje za Kosovo, izjavio da danas gleda kako da na realan način sagleda poziciju, jer se politička situacija u poslednjih 28 godina menjala, "ne samo našom voljom, već i voljom velikih sila".
"Ne može pozicija da bude ista pre i posle 1999. godine, kao ni posle 2008, ali ni 2010, sve to nosi nešto sa sobom", rekao je Vučić i dodao da su neki potezi doveli do usložnjavanja pozicije.
Vučić izjavio kako je mislio da je razgraničenje rešenje za Kosovo, ali da to više ne misli jer su se prilike promenile.
"Ne krijem ništa, ja sam mislio da je razgraničenje rešenje, shvatio sam da je to nemoguće, jer ste mi svi skočili na glavu. Rekao sam tada da če tako Srbi izvući mnogo više, a videćemo i ko će biti u pravu. Pri tome Preševo i Bujanovac bi ostali u Srbiji. Prihvatio sam poraz i rekao borićemo se za srpski narod, iako sam znao da ćemo teško bilo šta ostvariti", rekao je on.
Predsednik Srbije se tokom sednice osvnuo i na konstatacije i predloge koje su došli od predstavnika opozicionih stranaka. Vučić je izjavio da nikada nije rekao da ima genijalnu ideju za rešenje kosovskog pitanja, a da bi odluka o obnovi suvereniteta nad KiM, koju je zatražila predsednica Zavetnika Milica Ðurđević Stamenkovski, značila direktan sukob sa NATO. On je komentatisao i izjavu lidera DSS-a da bi trebalo napustiti evropski put, ali i sam briselski sporazum.
"Da li obožavam EU? Ne, mnogo bolje od vas znam šta nam čine, znam šta sam im izgovorio. Razmislite zašto Orban ne napušta EU, iako je uveo sankcije Rusije. Orban mi uvek kaže sve znaš šta mislim o njima, ali bolje biti član kluba nego ne biti član kluba“, ispričao je Vučić.
Predsednik je rekao da je ponosan na Briselski sporazum, iako zna da nije najsrećniji za Srbiju.
"Ništa slatko nema u tom sporazumu, ali je on sprečio uništenje Srbije i doneo vreme i ekonomski oporavak, i strahoviti, najveći u istoriji ekonomski napredak od kako postoji Srbija u smislu zaposlenosti i rasta BDP. Uspeli smo da izvedemo reforme i smanjimo stopu javnog duga“, rekao je Vučić.
Šta su predlagale stranke opozicije?
Ujedinjeni - SSP, PSG, PZP, Sloga
Poslanička grupa koju predvode članovi Stranke slobode i pravde takođe je pre sednice usvojila svoj plan koji su poslanici potom predstavili na sednici. Okosnicu predloga ove poslaničke grupe čini inicijativu o formiranju skupštinske komisije skupštine u koju bi bili pozvani predstavnici stranaka, univerziteta, SANU, SPC.
"To telo bi napravilo predlog platforme koja bi potom išla na skupštinsku raspravu“, pojasnio je poslanik SSP Borko Stefanović.
Ova poslanička grupa takođe nije podržala izveštaj o vođenju dijaloga koji je iznela vlast, navodeći da je to "profesionalno nabranjanje" svih elemenata pregovora i o konkretnoj pomoći našem narodu u pokrajini. Ukazao je da nedostaje ono što traži već godinama, a to je da se izvrši popis našeg stanovništva na KiM, kao i ljudi koji rade u javnim preduzećima.
Govoreći o predlozima SSP, predsednik te stranke Dragan Đilas je uoči sednice naveo da bi "za Srbiju bilo važno da se na temi Kosova napravi široki društveni konsenzus kako relevantnih političkih faktora, tako i institucija značajnih za srpski narod.
"Mi u Stranci slobode i pravde verujemo da se konsenzus moze postići na principima poštovanja Ustava, Rezolucije 1244 i spremnosti da sa albanskom stranom razgovaramo o svemu, osim o priznanju nezavisnosti Kosova", naveo je on.
Dušan Spasojević vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka rekao je za Euronews Srbija da je Skupština "iako nije izabrana najdemokratskije, ipak dovoljno reprezentativna", te da ne vidi razlog za nova tela.
"Taj predlog o novom telu je relativno nejasan, do sada smo imali jako puno tela koja su se bavila Kosovom, parlamentarnih, vanparlamentarnih, ne vidim da bi to sad nešto donelo, naročito zbog samog sastava, mislim da bi bilo nemoguće doći do nekog konsenzusa", kazao je Spasojević i dodao:
"Mislim da je to bio neki predlog radi predloga. Imamo Skupštinu, ne verujem da bi pomoglo da se dodaju neki ljudi sa Univerziteta ili iz crkve".
Dveri, Zavetnici, koalicija NADA
Blok desno orijentasanih stranaka, složan je , pak, u zahtevu da se prekine briselski dijalog.
Najpre je taj predlog u svojoj "Rezoluciji o okupiranoj Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija" izneo pokret Dveri, predavši ovaj dokument Skupštini pre održavanja sednice.
Lider Dveri Boško Obradović je potom tokom skupštinske rasprave naveo se ne slažu sa politikom vlasti prema KiM, i smatraju da su loše radili i loše pregovarali. Dveri traže da parlament usvoji odluku kojom "odbija zahteve Evropskog parlamenta da prizna lažnu državu Kosovo i uvede sankcije Rusiji", i da se traži da se pregovori o KiM vrate u Savet bezbednosti Ujedinjeih nacija.
"Sada tražite da posle 10 godina samostalnog pregovaranja, bez skupštine, podržimo izveštaj u kojem priznajete da ste poraženi. Zašto bismo“, rekao je Obradović i dodao da Vučić nije došao sa nekom platforom "kako dalje“.
Takođe, i lider poslaničke grupe NADA, Miloš Jovanović zatražio je radikalnu promenu kosovske politike, navodeći da Kosovo nije nezavisno i da se to mora uzeti u obzir kada se govori o KiM, dodajući i da Srbija treba da napusti evropski put.
Predsednica Srpske stranke Zavetnici Milica Ðurđević Stamenkovski zatražila je od predsednika Srbije Aleksandra Vucića da formira tim za odbranu KiM u kojem bi bili sposobni i stručni ljudi, jer smatra da je politika vlasti neuspešna. Poručila je da je jedina realnost da je KiM sastavni i neotuđivi deo Srbije, koji je ilegalnom agresijom NATO-a uzurpiran, a 2008. godine prekršeno je sve što je dogovoreno Rezolucijom 1244, kada je jednostrano proglašena nezavisnost takozvanog Kosova.
Govoreći o stavovima ovog bloka, Dušan Spasojević rekao je da svakako ove partije imaju podršku jednog dela biračkog tela upravo zbog ovakih stavova, ali da je vrlo teško da se nešto takvo desi.
"Čuli smo taj niz konfrontirajućih predloga, oni možda rezoniraju lepo sa jednim delom biračkog tela, ali je svima jasno da neki procesi su ireverzibilni i da se proces ne može vratiti u UN. Isto tako je i nemoguće da se sada prekida proces jer bi to ugrozilo ljude koji se nalaze na Kosovu", rekao je Spasojević.
On dodaje i da je "to jedan uobičajen predlog stranaka desnice, koje veruju da je pitanje Kosova potentno pitanje za njih i da ne vidi ni budućnost takvog plana".
Narodna stranka
Svoj Predlog rezolucije o Kosovu i Metohiji, i Narodna stranka predala je Skupštini uoči ove posebne sednice. Kako su i tada predložili , "Srbija trebalo da proglasi briselski dijalog neuspešnim i da izađe iz tog procesa, ako do 31. decembra ne bude formirana Zajednica srpskih opština i da na sever pokrajine vrati sve nadležnosti koje su predate tokom poslednjih devet godina, a da Srpska lista napusti vladu samoproglašenog 'Kosova'".
Ova stranka je tokom skupštinske rasprave najavila da neće glasati za izveštaj koji je predstavio predsednik Srbije, ali je poslanik te stranke Miroslav Aleksić izneo još jedan predlog te stranke, koji je predsednik Srbije uvažio.
Aleksić je tokom svog izlaganja naveo da ako ZSO ne bude formirana do kraja godine , da bi Vučić trebalo da se obaveže i "pošalje pismo članicama Saveta bezbednosti UN i Rusiji i Kini da Srbija ne pristaje da Kosovo postane član UN".
Vučić je tokom rasprave prihvatio ovaj predlog, dodajući ipak da smatra da to neće imati nekog značaja, pošto svakog dana šalje puno pisama i razgovara sa međunarodnim predstavnicima u vezi sa KiM.
Dušan Spasojević je kada je reč o predlozima Narodne stranke naveo je da se i da partija sada više okrenula desnom spektru.
"Procenili su da postoji prostor na desnoj strani i sada se neko vreme pomeraju ka tamo, govore o takvim temama", kazao je on.
Kada je reč o slanju pisma, Spasojević kaže da ne vidi " šta se time podstiče, oni kao i Dveri, Zavetnici i DSS žele da isteraju na čistac Vladu i Vučića za koga veruju da nešto dogovara sa Zapadom".
"Takođe, mislim da je bilo kakvo vremensko uslovljavanje u pregovorima nemoguće jer Srbija tu nije u takvoj poziciji. U suštini odluke zavise od Prištine, implementacija isto, odnosno od sposobnosti Zapada da vrši pritiske na Prištinu", kazao je Spasojević za Euronews Srbija.
Zajedno - Moramo
U skupštinsku raspravu uključivali su se i pripadnici poslaničke grupe morao-Zajedno, koji su se pak, osvrnuli na nešto drugačije od samog načina vođenja pregovora.
Ðorđe Miketić iz poslaničke grupe Moramo-Zajedno upozorio je da moramo završiti sa raspirivanjem nacionalističke mržnje i prkosnom politikom, te da bi trebaolo realno da sagledavamo situaciju u zemlji, Evropi i svetu.
Novi patriotizam ne sme da bude zasnovan na neprijateljstvima, tvrdi Miketić, već na brizi jedni o drugima i solidarnosti sa drugima, brizi o najsiromašnijim, da se smanje razlike između bogatih i siromašnih, da Srbi i Albanci žive i rade zajedno.
"Na toj strani smo imali disonantnije tonove u odnosu na politički mejnstrim, pokušali su da otvore neki drugi pristup, kroz tu ideju da se mora umanjiti nacionalistička retorika i druga ideja da se mora govoriti o svakodnenom životu i problemima. To je važan element jer sve što smo čuli je visoka politika, SBUN, međunarodno pravo, i slično, vrlo retko se govori o praktičnim problemima, a većina janosti u Srbiji ne razume recimo probleme sa tablicama", naveo je vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka Dušan Spasojević.
On je naveo da misli da je takav narativ i dalje manjinski te da "neke ideje o pragmatičnosti više čujemo od Vučića, nego od recimo od DSS-a i Narodne stranke",
Vučić odgovorio na predloge
Predsednik Srbije se tokom sednice osvnuo i na konstatacije i predloge koje su došli od predstavnika opozicionih stranaka. On je komentatisao izjavu lidera DSS-a da bi trebalo napustiti evropski put, ali i sam briselski sporazum.
"Da li obožavam EU? Ne, mnogo bolje od vas znam šta nam čine, znam šta sam im izgovorio. Razmislite zašto Orban ne napušta EU, iako je uveo sankcije Rusije. Orban mi uvek kaže sve znaš šta mislim o njima, ali bolje biti član kluba nego ne biti član kluba“, ispričao je Vučić.
On je rekao da je ponosan na Briselski sporazum, iako zna da nije najsrećniji za Srbiju.
"Ništa slatko nema u tom sporazumu, ali je on sprečio uništenje Srbije i doneo vreme i ekonomski oporavak, i strahoviti, najveći u istoriji ekonomski napredak od kako postoji Srbija u smislu zaposlenosti i rasta BDP. Uspeli smo da izvedemo reforme i smanjimo stopu javnog duga“, rekao je Vučić.
Takođe, predsednik Srbije je izjavio da nikada nije rekao da ima genijalnu ideju za rešenje kosovskog pitanja, a da bi odluka o obnovi suvereniteta nad KiM, koju je zatražila predsednica Zavetnika Milica Ðurđević Stamenkovski, značila direktan sukob sa NATO.
"Mislite li da je vreme i da imamo snage za to i da li je to odgovorno“, rekao je Vučić odgovarajući na izlaganje Ðurđević Stamenkovski.
On je rekao da je govorio o razgraničenju, ali da su ga, kako je rekao, svi zgazili te se on povukao.
"Rekao sam: „Srbi će izvući mnogo više“, a videćemo i ko će biti u pravu. Pri tome Preševo i Bujanovac bi ostali u Srbiji. Prihvatio sam poraz i rekao borićemo se za srpski narod, iako sam znao da ćemo teško bilo šta ostvariti“, kazao je Vučić u Skupštini.
Komentari (0)