U potrazi za pravdom za žrtve na Petrovačkoj cesti: Suđenje za ratne zločine u "Oluji" počinje 14. oktobra
Komentari31/08/2022
-09:21
Posebno odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu zakazalo je za 14. oktobar pripremno ročište u procesu protiv četvorice oficira Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva za zločine počinjene u vojno policiskoj akciji "Oluja", potvrdila je za Tanjug portparolka tog suda Tatjana Matić.
Potvrđenom optužnicom obuhvaćema su četvorica pripadnika hrvatskog ratnog vazduhoplovstva - Vladimir Mikac (67) iz Ptuja, Zdenko Radulj (69) iz Osijeka, Željko Jelenić (69) iz Pule i Danijel Borović (64) iz Varaždina za zločine u akciji "Oluja" dogovorenoj na sastanku vojnog i političkog rukovodstva Hrvatske na Brionima 31. jula 1995. godine.
Na teret im se stavlja da su izvršili krivično delo ratni zločini protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu.
Cilj ove akcije bio je, prema optužnici, da se srpsko civilno stanovništvo prinudi da trajno napusti teritoriju na kojoj je do tada živelo u Hrvatskoj, s tim da im se ostave dva putna pravca za izlazak.
Ulazak avionima u susednu državu
Optuženi su nakon toga, navodi se u optužnici, sproveli brionsku odluku i naredili avionske napade na civilno stanovništvo, što je za posledicu imalo smrtno stradanje i ranjavanje više civila srpske nacionalnosti i panično bežanje civila prema Srbiji, uz učvršćivanje njihove odluke da napuste teritoriju na kojoj su do tada živeli i više se ne vraćaju, što je dovelo i do promene etničkog sastava Hrvatske.
Prema optužnici, sada pokojni general bojnik Josip Čuletić, je u svojstvu rukovodioca Centra operativnog rukovođenja izdao naređenje optuženom Mikcu komandantu 92. Zrakoplovne baze Pula, i Zdenku Radulju komandantu 91. Zrakoplovne baze “Pleso”, Zagreb, za avinonske napade po ciljevima na zemlji, što uključuje i civilno stanovništvo koje je bežeći od napada hrvatske vojske i policije već napustilo svoje domove u Hrvatskoj i prešlo u dubinu teritorije susedne međunarodno priznate države Bosne i Hercegovine.
Raketama po izbegličkoj koloni
Stanovništvo se, kretalo prema preporukama hrvatskih vlasti, putevima koje su im oni sugerisali kao sigurne i otvorene za odlazak, u kolonama u kojima nije bilo vojnih formacija, oklopnih vojnih vozila, tenkova ili teškog naoružanja Vojske RSK.
Mikac je, postupajući po dobijenom naređenju, naredio Jeleniću avionski napad na izbegličku kolonu koja se kretala u rejonu u kojem nije bilo nikakvih oružanih sukoba, putem Bosanski Petrovac-Ključ, izvlačeći se iz Hrvatske, sa teritorije RSK, sa prostora Dalmacije i Like.
Radulj, takođe postupajući po dobijenom naređenju, izdao je naređenje optuženom Boroviću za avionski napad na izbegličku kolonu koja se kretala u rejonu u kojem takođe nije bilo nikakvih oružanih sukoba, putem Bosanski Novci-Prijedor izvlačeći se iz Hrvatske sa teritorije RSK, sa prostora Korduna i Banije.
Potom je Jelenić, postupajući po dobijenom naređenju, naredio NN pilotu da koristeći avion “Mig 21” (koji je prethodno prebazirao iz Pule na aerodrom u Splitu) izvrši napad po izbegličkoj koloni koja se kretala putem Bosanski Petrovac-Ključ, što je ovaj učinio 7. avgusta 1995. godine u popodnevnim časovima.
On je na području Opštine Bosanski Petrovac, u BiH, najpre preleteo izbegličku kolonu (koja je do tada prevalila više od 60 kilometara od granice sa Hrvatskom) , a potom okrenuo avion i u povratku, iako je video da se ne radi o legitimnom vojnom cilju, dejstvovao raketnim udarima raketama S-24 (namenjenim za uništavanje neprijateljske žive sile) po izbegličkoj koloni, zaprežnih, putničkih, teretnih vozila i traktora, kojom prilikom je ubijeno 10 civila.
Među 13 ubijenih i četvoro dece
U tom napadu je više ljudi ranjeno, od kojih je do sada identifikovano 15 ljudi, a kritičnom prilikom je više vozila u koloni uništeno.
Borović je, postupajući po dobijenom naređenju, naredio dvojici NN pilota da koristeći dva aviona "Mig 21” (sa aerodroma Pleso) izvrše napad po izbegličkoj koloni koja se kretala putem Bosanski Novi-Prijedor, što su i učinili dana 8. avgusta 1995. godine u popodnevnim časovima u mestu Svodna, Opština Bosanski Novi.
Oni su dejstvovali iz avionskih topova i raketnim udarima raketama S-24 po izbegličkoj koloni, zaprežnih, putničkih, teretnih vozila i traktora, kao i po civilnim objektima u blizini puta, kojom prilikom su ubijena tri civila.
U ovim napadima, za sada je identifikovano: 13 ubijenih osoba od kojih je četvoro dece, kao i 24 ranjenih osoba.
Tužilaštvo je istaklo važnost ovog predmeta i predložilo da se optužnima sudi u odsustvu, iako nisu dostupni pravosudnim organima Srbije, jer, kako je obrazložilo u optužnici protek vremena daje dovoljno razloga za sumnju da će Hrvatska ili Bosna I Hercegovina pokrenuti krivične postupke protiv odgovornih za krivično delo.
Novo zatezanje odnosa Beograda i Zagreba
Odnosi Beograda i Zagreba dodatno su zahlađeni kada je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine podiglo optužnicu protiv četiri visoka oficira hrvatske vojske. Reč je o prvoj optužnici koja se tiče vojne akcije "Oluja" iz 1995. godine i koju je Srbija podigla nakon što 27 godina to nije učinjeno u Hrvatskoj.
Upravo ova optužnica bila je inicijalna kapisla za politizaciju i nove političke konflikte, donela i polemiku o nadležnosti sudova, razmenu i optužbi i pretnje Zagreba da će na sto staviti i potencijalnu blokadu evrointegracija Srbije.
Hrvatski zvaničnici navode da neće dozvoliti procesuiranje svojih pilota te da će zbog optužnice i suđenja blokirati evrointegracije Srbije, dok iz Srbije odgovaraju da pravde mora biti za žrtve.
Pilotima će biti suđeno u odsustvu.
Komentari (0)