Igre 
Intenzivna "šatl" diplomatija u potrazi za rešenjem: Mogu li Beograd i Priština da postignu dogovor do 1. septembra?
Komentari22/08/2022
-21:33
"Šta nas čeka, čeka nas - to nam je što nam je" - ovako građani sa severa Kosova i Metohije komentarišu u četvrtak održanu rundu dijaloga koja nije donela očekivani pomak u odnosima Beograda i Prištine. Pitanje mera reciprociteta, koje bi Priština trebalo da počne da primenjuje 1. septembra ostalo je otvoreno, a na scenu je sada stupila takozvana "šatl diplomatija" u pokušaju da se do 1. septembra postigne kompromisno rešenje.
Iako je generalna ocena evropskih posrednika nakon sastanka u četvrtak bila da napretka nema, a sastanak je, kako je rekao evropski šef diplomatije Žozep Borelj, bio "krizni menadžmet", brojni sastanci koji su najavljeni za naredni period sugerišu da se diplomatska aktivnost koju predvode EU i SAD intenzivirala.
Naime, predsednik Srbije sastaće se sa ambasadorom SAD u Beogradu Kristoferom Hilom, i to nakon što se američki diplomata danas sastao sa direktorom kancelarije za Kosovo i Metohiju Petrom Petkovićem. Nakon tog susreta Petković je poručio da će Srbija nastaviti da u narednih deset dana traga za kompromisnim rešenjima, ali da će isto tako ostati odlučna da zaštiti bezbednost srpskog naroda na Кosovu i Metohiji i da ga sačuva od pogroma i progona.
U međuvremenu je odjeknula vest koju je preno Radio Slbodna Evropa da će Beograd i Prištinu narednih dana posetiti specijalni izaslanici SAD i EU Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak. Oglasila se i nemačka ambasada u Prištini koja je navela da "još jedna eskalacija sa blokadama puteva i nasilnim protestima nikome nije u interesu". Iz ambasade je za Gazetu Ekspres rečeno da je kancelar Olaf Šolc započeo pripreme za razgovor Vučićem i Kurtijem, ali tek na jesen u okviru Berlinskog procesa.
Dok se diplomatija "usijala", predstavnici Srpske liste su na konferenciji za novinare poručili da pružaju punu podršku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u traženju kompromisnog rešenja u narednih deset dana, i naporima u očuvanja mira i bezbednosti. Međutim, istakli su da će, ako kompromis izostane, ovoga puta napustiti institucije Prištine. Takođe, gradonačelnici i predsednici skupština četiri opštine sa severa Kosova za sredu u podne sazvali su zajedničku sednicu na kojoj će se raspravljati o političkoj i bezbednosnoj situaciji.
Vučić je prethodno u obraćanju javnosti poručio da će se u narednih desetak dana boriti za postizanje kompromisa, ali da je do toga veoma teško doći. "U veoma smo teškoj situaciji. Tražićemo kompromis grčevito, nadam se da ćemo uspeti. Da li verujem u to? Plašim se da nas, ako uspemo, čeka sledeća krivina i da je Rubikon već odavno pređen", rekao je Vučić.
Zbog toga se nameće pitanje mogu li Beograd i Priština do 1. septembra da postignu barem neki dogovor i šta će se događati na severu Kosova i Metohije posle tog datuma? Sagovornici Euronews Srbija ističu da je ključna uloga međunarodne zajednice.
Povezane vesti
Kakve su šanse za dogovor?
Kako je za Euronews Srbija rekla Milica Rakić Andrić iz Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice, ukoliko bi došlo do dogovora, bila bi iznenađena jer ne deluje da prištinska strana to želi. Ona ističe i da je međunarodna zajednica sebe stavila u nezavidan položaj ocenom da je to u skladu sa sporazumom i da Priština ima pravo na to.
"Mislim da neće biti dogovora i svaka implementicaja koja ne podrazumeva podršku Srbije ili makar prećutnu saglasnost biće svakako ispunjena tenzijama. Srbija sa druge stane nema razloga da da podršku tom procesu. Ako međunarodna zajednica ne uspe da privoli Kosovo na koordinaciju u sprovođenju, onda nema ni mnogo prostora da traži od Srbije bilo kakvu podršku da pozovu ljude da prihvate te mere", rekla je ona.
Ipak, kada je reč o potencijalnim barikadama, Rakić Andrić kaže da imajući u vidu povećano prisustvo KFOR-a, da je smanjena mogućnost postavljanja barikada, ali da ih ipak ne isključuje u potpunosti.
Na pitanje šta bi bilo prihvatljivo rešenje i za jednu i za drugu stranu, Milovan Drecun, doskorašnji predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju kaže da je Prištini prihvatljivo sve što Kosovo tretira kao državu, dok je Beogradu neprihvatljivo sve što izlazi iz okvira neutralnog statusa, kao što bi bilo prihvatanje tablica RKS. On, međutim, ističe i da se postavlja pitanje jesu li stavovi unutar međunarodne zajednice usaglašeni.
"Imate stav Kvinte da Priština ima pravo da sprivede ovu jednostranu odluku, i od srpskog naroda se traži da se ne suprotstavlja tome, a onda imate stav EU koji mora da bude neutralan, koja traži rešenje. Kako postići rešrenje ako Kurtija neko ohrabruje da nastavi sa primenom te jednostrane odluke", rekao je Drecun.
Optimističniji stav, međutim, ima Miljazim Krasnići, profesor Fakulteta političkih nauka iz Prištine, koji kaže da je dobro što je situacija deeskalirana i ističe da je razgovorima moguće da se nađe sporazum.
"Ja zaista mislim da bi Kurti trebalo da napravi jedan znak dobre volje i da monitoring šest meseci za to, a druga stvar je da otvori pravi dijalog sa kosovskim Srbima i treća on bi trebalo da napravi nacrt tog statuta ZSO i sa takvim koracima mislim da bi dobio više poverenja i međunarodne zajedncie i kosovskih Srba i bio bi mnogo ozbiljniji u dijalogu", rekao je Krasnići.
Povezane vesti
Šta posle 1. septembra?
Osvrnuvši se na sastanak sa Srbima sa KiM predsednik Vučić je rekao da je bio kratak i operativan. Kako je dodao, čak i da se "nekim čudom" dogodi kompromis do 1. septembra, onda će biti problem 31. oktobra sa tablicama, odnosno kaže da problemi za Srbe neće prestajati. U skladu sa tim istakao je dve stvari.
"Pod jedan - kosovski Srbi su podržali srpsko rukovodstvo da u narednih 10 dana traga za kompromisnim rešenjem, pri čemu su nam postavili određene crvene linije o kojima neću govoriti. Od nas su tražili garancije da neće doživeti progrom. Dao sam im apsolutno sve garancije. Nova proterivanja se neće dogoditi. To je moja poruka svima koji žive ovde i u svetu. Pod 2, rekli su mi da će ukoliko se ne prekine sa ovakvim progromom, doći do napuštanja svih kosovskih institucija od strane političara, a do kraja septembra i policije, tužioca... Dakle, doći će do potpune razgradnje, pošto niko ni ZSO ne želi da formira. Srbi ne žele da budu taoci, preduzimaće mere da zaštite sebe, svoj narod i državu Srbiju. Imaće punu podršku svoje države Srbije", istakao je Vučić.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose za Euronews Srbija kaže da je vreme za promenu politika koje su vođene posebno od 2017, uključujući i srpsku i kosovsku stranu, kao i međunarodnu zajednicu: "Te politike dozvoljavale su političarima da ne pregovaraju, da izmišljaju incidente i održavaju status kvo, koji je išao na ruku pre svega Prištini i međunarodnoj zajednici".
Povezane vesti
"Zajednica srpskih opština sama po sebi nije rešenje, ali jeste problem da koliko traje dijalog niko se nije setio, ni Priština ni Beograd da stavi temu zaštita srpske zajednice i njenih ljudskih prava, a tu je ona tema kulturnog nasleđa, manastira, obrazovanja, školstva, to je ostavljeno sve sa strane. O tome se ne razgovara. Ja očekujem, i to je promena politike, da će se u septembru dogoditi ozbiljna priprema, ko se pripremi dobro će proći, ko ne - izgubiće, septembar oktobar, vodiće se novi razgovori o novim temama, gde će sigurno biti primena ZSO u svetlu zaštite prava srpske zajednice na Kosovu", rekao je Janjić.
Politika u kojoj se samo isporučuju zahtevi za integracijom, a ne sprovode prava proizašla iz dosadašnjih postignutih sporazuma, preti da prema rečima predsednika Vučića, "pređe Rubikon" koji može označiti kraj poretka izgrađenog nakon Briselskog sporazuma, piše u autorskom tekstu za Tanjug Stefan Surlić, docent na Fakultetu političkih nauka.
"To bi značilo da srpski predstavnici izađu iz institucija Kosova, da se poništi integracija sudstva, policije, kao i da se dalje ne učestvuje na izborima u okviru kosovskog sistema. Ipak, ovakav scenario može vratiti stanje stvari na severu u 2011. godinu, sa puno neizvesnosti i potencijala za otvorenim srpsko- albanskim sukobom. Iz tog razloga od posebne važnosti je da se izbegne da tablice i lične karte budu samo izgovor za mnogo veću igru u kojoj bi bez obzira na garancije NATO i Srbije da će zaštiti Srbe, svaka veća kriza ugrozila njihovu egzistenciju i perspektivu normalnog života na Kosovu. Imperativ svake odluke uprkos agresivnoj politici Prištine mora biti očuvanje mira, slobode kretanja i mogućnosti privređivanja na severu Kosova", naveo je Surlić.
Preporuka za vas
Komentari (0)