Igre 
Pesimizam pred sastanak u Briselu: Da li EU nudi samo "prostoriju za svađu" dok na severu Kosova rastu tenzije i strah
Komentari17/08/2022
-07:10
Visoki predstavnici Beograda i Prištine, zajedno sa zvaničnicima Evropske unije, sešće ove nedelje ponovo za isti sto u Briselu. Tenzije na severu Kosova bile su povod za "munjevito" zakazivanje sastanka koji se održava 18. avgusta pod okriljem Evropske unije, ali se ovaj dugoočekivani nastavak dijaloga dešava se u trenutku pojačanih napetosti zbog kojih su očekivanja i političara i analitičara vrlo ograničena. Upravo zbog toga što tenzije već neko vreme traju, a utisak se da čitava stvar stoji u mestu, čak i u zapadnoj javnosti pojavile su se i kritike upućene evropskim posrednicima.
Izvesno je da će više od godinu dana od poslednjeg sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, novi susret oči u oči biti u svrhu smirivanja tenzija, a upravo to evropski posrednici, kako je saopštila portparolka EU Nabila Masrali, i očekuju. Međutim, ako je suditi po porukama koje se množe na dnevnom nivou i u kojima se konstantno pominje "pretnja od napada", analitičari ukazuju da će značajni diplomatski napori biti neophodni kako bi se situacija prvo primirila, a onda potencijalno i pomerila "iz ćorsokaka".
Analitičari ukazuju i da je matrica u kojoj se konstatno sugeriše napad zapravo u izvesnoj meri nova u kontekstu odnosa Beograda i Prištine, i da je konkretno to manir koji se vezuje za aktulenog premijera Kosova Aljbina Kurtija. Niz je primera na kojim je Kurti do sada temeljio svoje tvrdnje o napadu zvaničnog Beograda, a sve je eskaliralo ratom u Ukrajini koji je inicirala ruska invazija na tu zemlju. I dok Kurti tvrdi da se sprema napad na Kosovo, Vučić uzvraća da kosovski premijer takvom retorikom zapravo prikriva svoj pravi plan - napad albanskih struktura na sever Kosova i proterivanja Srba koji tamo žive. Njegova očekivanja o sastanka nisu optimistična.
"Idem u Brisel da razgovaram. Ne nadam se nikakvom rezultatu, ali idem da razgovaram", rekao je Vučić dodajući da je jedina nada da se postigne nešto više ukoliko zemlje Kvinte izvrše politički pritisak na albansku stranu.
Aktulene okolnosti dovele su dijalog, ali i odnose Beograda i Prištine u začarani krug, a stavovi dve strane nikada, ostaju potpuno udaljeni - sa jedna strane je zahtev Beograda da se uspostavi Zajednica srpskih opština dogovorena u Briselu još pre devet godina, a sa druge nepokolebljiv zahtev Kurtija da jedina tema o kojoj može da se razgovata jeste priznanje Kosova.
Zbog nizanja "opasnih" izjava pre nekoliko dana reagovala je i Evropska služba za spoljne poslove (EEAS). Međutim, to saopštenje u kom se obe strane pozivaju da prestanu sa "zapaljivom retorikom" i da će se smatrati odgovornim ukoliko dođe do eskalacije nasilja u regionu izazvalo je oštre reakcije Beograda i doprinelo, kako se čini, pojačanom pesimizmu pred predstojeći susret. Baš zbog toga i pojedini zapadni mediji navode da se u Briselu sada ne očekuje "ništa opipljivo", već da je cilj da se "spreči rat".
I dok politikolog Ognjen Gogić za Euronews Srbija kaže da je ono što zabrinjava to što EU ne samo da ne može da dovede do novih sporazuma, već je njena uloga u smirivanju tenzija koje prete miru vrlo ograničena, dok Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije navodi da ukoliko je jedini fokus sastanka da se tenzije umanje samo po sebni dobro, ali nikako i dovoljno.
Povezane vesti
(Ne)moć EU
Zakazivanje sastanka u Briselu usledilo je nakon pokušaja Prištine da implementira najavljenu odluku o preregistrovanju srpskih tablica i promeni srpskih dokumenata. Kriza koja je eskalirala, praćena blokadom prelaza i barikadama koje su Srbi sa KiM postavili, završena je tek kasno u noć diplomatskom akcijom američkog ambasadora u Prištini. Primena mera odložena je za mesec dan, a onda je određen i datum susreta.
Ipak, najava sastanka je i u Beogradu i u Prištini dočekana sa malo optimizma. Iako su više puta isticali da su uvek za dijalog, srpski predstavnici sada navode da ne očekuju pomak u pregovorima i ukazuju na odsustvo bilo kakve volje albanske strane da ispuni dogovoreno. Pitanje koje je više puta postavljano je i da li je uopšte kompromis moguć, a u javnosti se čak pojavio stav da Evropska unija ne nudi ništa drugo nego "prostoriju za svađu".
U međuvremenu, vlasti u Beogradu oštro su reagovale na saopštenje EEAS o udržavanju od zapaljive retorike. Premijerka Srbije Ana Brnabić to saopštenje vidi kao "neslanu šalu".
"Punih 175 dana Aljbin Kurti provocira oružani konflikt sa Srbima i to u godini koja će ostati upamćena kao godina u kojoj je Kurti istim tim Srbima na Kosovu i Metohiji oduzeo najosnovnija ljudska prava – zabranivši im da glasaju. Osim beskorisne pisane izjave, EU nije učinila baš ništa tim povodom", navela je ona.
Euronews/Vladislav Ćup
I direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković to saopštenje ocenjuje kao "promašeno" i dodaje "da je besplodni apel na obe strane samo dolivanje ulja na vatru i ohrabrenje Kurtijevom režimu da destabilizuje prilike na Kosovu i regionu".
Predsednik Srbije, pak, nije mnogo govorio o ovome, rekavši da na pomenuto saopštenje "nema komentar i da je tako najbolje".
Povezane vesti
Gogić za Euronews Srbija kaže da nakon što je odložena primena najavljenih mera nije došlo do relaksacije situacije i da je zapravo, u međuvremenu, retorika samo zaštrena. Dodaje da se susret u Briselu odvija na vrhuncu verbalne eskalacije i da je to što se EU oglasila pokazalo i koliko daleko je sve otišlo.
"Ono što ovde zabrinjava i što je još jedan pokazatelj nemoći EU je što oni čak ne da ne mogu da dovedu do nekih novih sporazuma, nego čak ne mogu da sačuvaju mir", rekao je on i dodao da su eskalaciju situacije koja je pretila da postane i oružana sprečili Amerikanci.
Na pitanje da li je ostao pri stavu da pomaka u dijalogu neće biti sve dok se ne uključi Evropska komisija kroz visokog predstavnika, ali i države članice, ističe da je to sada još više izraženo u situaciji kada postoji pretnja od upotrebe sile.
Povezane vesti
"(Miroslav) Lajčak nije mogao u nekim mirnim uslovima da dovede do bilo kakvog sporazuma, a tek ne može da spreči izbijanje nekog nasilja", rekao je on, dodajući da ulogu sada imaju SAD, NATO i KFOR.
Fonet
Kosovo i Srbija, podsetimo, dijalog o normalizaciji odnosa, uz posredovanje Evropske unije, vode od 2011. godine. Sve to vreme Kosovo insistira da konačni sporazum podrazumeva međusobno priznanje, dok Srbija traži kompromisno rešenje. Do sada je potpisano oko 30 sporazuma od kojih većina nije implementirana na terenu, a možda najveći kamen spoticanja je Zajednica srpskih opština, čije formiranje je predviđeno Briselskim sporazumom postignutim 2013. godine.
Kako je za Dojče vele rekao novinar Milivoje Mihajlović, evropska strana govori o kompromisu od početka dijaloga, "a da oko toga ništa nije učinila".
"Albanska strana ne želi ništa da ispuni, jer na nju niko i ne vrši ozbiljan pritisak. Amerika bi to mogla, ali oni nikako ne bi želeli da naprave neku konfliktnu situaciju između Albanaca i svojih trupa na terenu. EU se za to vreme ponaša kao neko ko iznajmljuje prostorije za razgovor, odnosno svađu Beograda i Prištine, i ništa više od toga", kaže Mihajlović.
Šta onda očekivati od susreta?
U situaciji kada su na terenu pojačane tenzije, a dve strane odlaze "da isteraju svoje", na pitanje šta očekivati od sastanka u Briselu, analitičari kažu - ne mnogo.
"Mislim da je dijalog ušao u fazu obaranja ruku, kada jedna strana više vodi računa da ona druga slučajno ne ostvari neku korist, nego da sama izvuče neku korist od toga. To je loš pristup i naravno da on ne može dati nikakav pozitivan rezultat, posebno jer se radi o krajnje ozbiljnim pitanjima i egzistenciji ljudi, i čini mi se da se mora naći način da se izađe iz tog začaranog kruga", ocenjuje za DW Ivo Visković, profesor Fakulteta političkih nauka i bivši diplomata.
Kako navodi DW, albanska strana najnovijim provokativnim potezima pokušava da iskoristi za sebe povoljniju geopolitičku situaciju. Srbija je zbog neuvođenja sankcija Rusiji izazvala podozrenje na Zapadu i vidi se kao nekakav tihi saveznik Rusije, što Priština pokušava da iskoristi kao svoju prednost i promeni situaciju na terenu.
Visković primećuje da "to nije ništa novo u politici, i da albanska strana zaista pokušava da iskoristi ovaj povoljan trenutak".
"Ali, mislim da tu neće biti nekih velikih pomaka. Jedino što bi moglo biti neprijatno za Srbiju jeste forsiranje učlanjenja Kosova u razne međunarodne organizacije. Tu bi Srbija verovatno oštro reagovala i stvari bi se vratile na početak", smatra Visković.
Euronews/Vladislav Ćup
A da je situacija napeta, za Euronews Srbija ističe i Slobodan Zečević, koji dodaje da je jedini način da se izbegne direktni sukob između Albanaca i Srba na Kosovu da se realizuje u potpunosti Briselski sporazum, odnosno da se osnuje ZSO.
"Očigledno je da smo upali u ćorsokak upravo zato što Briselski sporazum nije realizovan, ne možete da idete dalje u normalizaciju odnosa kada je ona suština zbog koje je zaključen Briselski sporazum ostalo mrtvo slovo na papiru", rekao je on.
Kako dodaje, to što neki zapadni mediji pišu da je krajnji domet susreta u četvrtak udaljenje mogućnosti rata "nije loše samo po sebi".
"Ako će sam sastanak da doprinese da ne bude rata - odlično, neka sastanak doprinese tome. Međutim, to nije dovoljno, suština je to, idemo, klizimo ka sukobu i to mora da se spreči, a jedini način da se spreči je realizacija Briselskog sporazuma", rekao je on.
Podsetimo, predsednik Vučić istakao je nedavno da se nada da će jedna od tema u Briselu biti i formiranje Zajednice srpskih opština na koju se čeka već devet godina. I specijalni predstavnik SAD Gabrijel Eskobar nedavno je naglasio da je neophodno otpočeti sa razgovorima o tom pitanju.
Uoči sastanka u Briselu, Vučić će obaviti razgovor i sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbrgom, a telefonom je razgovarao i sa specijalnim izaslanikom Ujedinjenog Kraljevstva za Zapadni Balkan Stjuartom Pičom.
Komentari (0)