Igre 
Poslanici Skupštine Srbije položili zakletvu: Više od 100 "novajlija", 15 poslaničkih klubova i sedam potpredsednika
Komentari01/08/2022
-09:06
Novoizabrani poslanici u Skupštini Srbije danas su na konstitutuivnoj sednici položili zakletvu čime je i zvanično formiran parlament, nepuna četiri meseca nakon izbora održnih 3. aprila zbog čekanja na konačne rezultate, čije je proglašanje kočilo ponavljanje glasanja u mestu Veliki Trnovac u opštini Bujanovac.
Sednica je počela intoniranjem himne, a predsedavao joj najstariji poslanik Vladeta Janković sa liste "Ujedinjeni za pobedu Srbije".
Otvarajući sednicu, Janković je čestitao na poverenju koje su im građani ukazali i poželeo im uspeh u budućem radu.
Jankoviću su u vođenju sednice pomagala četiri najmlađa poslanika sa četiri prvoplasirane liste - Nikola Bokan sa izborne liste "Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve", Pavle Grbović iz "Ujedinjenih", Dubravka Kralj iz koalicije oko SPS-a i Jelena Bogdanović sa liste "Nade". Pored njih, pomaže i generalni sekretar Narodne skupštine.
Tanjug/Rade Prelić
Polaganjem zakletve današnji rad parlamenta je okončan, a poslanici će se ponovo okupiti sutra u 13 časova. Osim verifikacije mandata narodnih poslanika, na dnevnom redu prve sednice su izbor predsednika Narodne skupštine, potpredsednika, imenovanje generalnog sekretara, kao i izbor članova radnih tela i članova stalnih parlamentarnih delegacija u međunarodnim institucijama i organizacijama.
Ključno pitanje je sada konačno formiranje vladajuće većine. Predstavnici SNS, koji će u novom skupštinskom sazivu imati 120 mandata, više puta su isticali da zajedno sa Savezom vojvođanskih Mađara imaju dovoljno poslanika za većinu. SVM je u međuvremenu, kada su svi glasovi izbrojani, ostao bez jednog poslaničkog mesta, pa je tako SNS definitivno morala da se osloni na još nekog, a uprkos oštrijim tonovima koji su se mogli čuti tokom izborne noći, za mnoge je od početka bio gotovo izvesan nastavak saradnje sa SPS.
Istovremeno, govori se i o imenima predsednika i potpredsednika Skupštine. Na sednici održanoj u subotu, Predsedništvo SNS-a donelo je odluku da njihov kandidat za predsednika Narodne skupštine bude Vladimir Orlić.
Povezane vesti
Takođe, nakon konsultacija o konstitutivnoj sednici parlamenta odražnih prošle nedelje, budući saziv ima sedam potpredsedničkih mesta, od kojih su tri predviđena za opoziciju.
Kako izgleda sastav Skupštine?
Naime, prema konačnoj raspodeli snaga 120 mesta u parlamentu zauzeće poslanici sa izborne liste "Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve", izbornoj listi "Marinika Tepić - Ujedinjeni za pobedu Srbije" pripalo je 38 poslaničkih mesta, listi "Ivica Dačić - Premijer Srbije" 31 poslaničko mesto, dok je listi "Dr Miloš Jovanović - Nada za Srbiju", prema rezultatima izbora, pripalo 15 poslaničkih mesta.
Koalicija "Moramo", koju čine pokret Ne davimo Beograd, Otvorena građanska platforma AKCIJA i Ekološka akcija ima 13 poslaničkih mesta, lista "Boško Obradović - Srpski pokret Dveri - POKS - Miloš Parandilović - Patriotski blok za obnovu Kraljevine Srbije" 10 poslaničkih mesta, koliko i lista "Milica Ðurđević Stamenkovski - Srpska stranka Zavetnici".
Pet poslaničkih mesta pripalo je listi "Savez vojvođanskih Mađara", tri listi "Muftijin amanet - SPP - Usame Zukorlić", dva listi "Zajedno za Vojvodinu - Vojvođani - Demokratski savez Hrvata u Vojvodini - Zajedno za Vojvodinu", koliko i listi "SDA Sandžaka - Dr Sulejman Ugljanin" i jedno "Koaliciji Albanaca Doline".
Tanjug/Rade Prelić
Prema dosadašnjem redoseldu na listama, koji može da se promeni posle odustajanja nekih, ovo će biti "vatreno krštenje" za 117 poslanika, dok je 132 već imalo prethodno poslaničko iskustvo, a 105 ih dolazi iz prethodnog skupštinskog saziva, navodi se u izveštaju Otvorenog parlamenta.
Kada se pogleda koja partija ima najviše poslanika pojedinačno, ubedljivu pobedu odnosi SNS sa 98 članova u parlamentu, na drugom mestu je SPS sa "samo" 22, dok je treći SSP sa 17 poslanika. Sa druge strane, čak pet stranaka ima po jednog poslanika - BGS, DSHV, Zeleni, ZZV i PDD.
Predsednik i potpredsednici parlamenta
Srpska napredna stranka, koja će predvoditi vladajuću večinu, je na sednici Predsedništva u subotu donela odluku da njihov kandidat za predsednika Narodne skupštine bude Vladimir Orlić.
Povezane vesti
Kada je reč o mestima potpredsednika, ranije je dogovoreno da ih bude sedam, a "podeliće" ih poslanički klubovi SNS, SPS, SVM, SPP, SSP, DS i koalicija Nada.
Kada je reč o konkretnim imenima, kako je saopštio član Predsedništva SNS Nikola Selaković, na sednici u subotu donesena je i odluka da se podmladi rukovodstvo SNS-a, ali i Vlade Srbije "u svakom smislu te reči". Stoga je odlučeno i da se suzi krug koji će voditi poslaničku grupu SNS ili biti potpredsednik parlamenta, na četiri kandidata: Milenka Jovanova, Sandru Božić, Marinu Raguš i Nevenu Đurić.
Tanjug/Tara Radovanović
Poslanik SPS-a Đorđe Milićević potvrdio je da će SPS imati jedno potpredsedničko mesto, ne navodeći ime kandidata. On je naveo i da će ta stranka voditi i dva skupštinska odbora - za privredu i prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu,
Povezane vesti
Sa druge strane, u opoziciji je za sada je poznato da će klub oko SSP-a za potpredsednika predložiti Borka Stefanovića, koalicija Nada Božidara Delića, a DS, zajedno sa Narodnom strankom, pokretima Ne davimo Beograd i Zajedno, predložiće Zorana Lutovca.
Potpredsednička mesta, inače, raspodeljuju se spram snage, odnosno broja poslanika pojedinačnih klubova, a do sada su po dva potpredsednička mesta bila "rezervisana" za dva najjača opoziciona kluba.
Fonet/Aleksandar Barda
U parlamentu je za sada formirano 15 poslaničkih klubova, a u skladu sa brojem poslaničkih klubova i brojem njihovih poslanika - raspoređuje se i broj predsednika i zamenika predsednika skupštinskih odbora.
Opoziciji će pripasti pet predsedničkih mesta u parlamentarnim odborima,a većina njih želi Odbor za spoljne poslove.
"Nesporni" odbor je onaj za Srbe u regionu i dijasporu, koji će voditi poslanik Zavetnika, dok je lider Dveri Boško Obradović juče rekao da su oni tražili Odbor za zdravlje i porodicu.
Kako će izgledati rasprava u parlamentu?
Analitičari ocenjuju da će parlament ovog puta biti raznovrstana, a to se procenjuje i na osnovu najavljenog broja poslaničkih klubova, odnosno podela na iste.
Euronews/Teodora Vasiljević
Predstavnici koalicije Moramo, na primer, rešili su da nastupaju u dva poslanička kluba jer će, kako kažu, tako imati više vremena za predloge. Teme koje će se njima naći na dnevnom redu, kako se može čitati iz najava - rešavanje problema socijalne nejednakosti i zaštita životne sredine.
I lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, koji je nakon konsultacija izjavio da će lista Ujedinjeni za pobedu Srbije da bude opozicija vlasti, rekao je da nisu "opozicija Srbiji" i da njihova politika nije "politika da u Srbiji bude gore da bismo mi u opoziciji zbog toga dobili neki glas više". Kako je rekao, očekuje da je vlast spremna da podrži neke zakone i predloge koje će oni imati.
Inače, odbijanje dela opozicije da dođe na sastanak, Nikola Tomić je ocenio kao zauzimanje pozicija pred nastup u parlemantu.
"Ovo je sad zauzimanje startnih pozicija za ono što sledi narednih godina, gde će opozicija parlament doživljavati kao bojno polje, za razliku od ranijeg bojkota parlamenta. Na osnovu ovog prihvatanja i odbijanja predsednika za konsultacije možemo da predvidimo njihove strategije. Deo opozicije će pokušavati da deluje konstuktivno da kritikuje vladu, ali i da stupa u dogovore oko onih politika koje su njoj u interesu dok će deo opozicije delovati destuktivnije, biće manje zaintresovani za dogovore više za vrstu agresivne borbe sa SNS-om u Skupštini", naveo je novinar Nikola Tomić u izjavi za Euronews Srbija.
Politikolog Mladen Mrdalj za Euronews Srbija kaže da očekuje reprizu rada parlamenta koji je doveo do bojkota opozicije i istu atmosferu kao pre 2020. godine.
"Skupština je potpuno nefunkcionalna i biće nefunkcionalna sve dok se ne promeni izborni sistem i dok ne budemo birali poslanike po imenu i prezimenu, pojedinačno. Dokle god imamo partijske mašinerije biće isto i u vlasti i u opoziciji. Već smo imali glasanje na zvonce, ne bi me iznenadilo da nešto slično dobijemo i sada. Ono čemu bi Skupština trebalo da služi to je da poslanici opozicije pokušaju da ubede nekoga od poslanika vladajuće koalicije da glasaju na drugačiji način ili da kroz medije obaveste kroz svoj rad objasne šta to vlast ne radi dobro", rekao je on i dodao da je i jedno i drugo u suštini nemoguće.
Mrdalj kaže i da trzavice u opoziciji kada je reč o potpredsednicima parlamenta deluju pogubno i da su mogli "džentlmenski da se dogovore".
Kada će Srbija da dobije novu Vladu?
Konstituisanjem parlamenta biće ispunjen uslov za formiranje vlade, a krajnji rok za to je, prema zakonu, 90 dana od formiranja zakonodavnog tela.
To bi u ovom slučaju značilo i da bismo na novu vladu mogli da čekamo sve do kraja oktobra. Ipak, prema najavama državnog vrha, istek roka se neće čekati.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, naime, najavio da se formiranje vlade očekuje sredinom avgusta, a i analitičari su skoro pa sigurni da se krajnji rok neće čekati i da će sve biti završeno sledećeg meseca. Kako je ranije rekao izvršni direktor Cesida Bojan Klačar, očekuje formiranje vlade u avgustu zbog toga što postoje realne potrebe da se taj proces što pre završi, s obzirom na tešku jesen i zimu.
"Čini se da je avgust realan rok da dobijemo izvršnu vlast", istakao je on.
Komentari (0)