Stavovi građana Srbije o ratu u Ukrajini: Istraživači ukazuju na "konfuziju" i "probleme u komunikaciji"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

30/07/2022

20:31

Stavovi građana Srbije o ratu u Ukrajini: Istraživači ukazuju na "konfuziju" i "probleme u komunikaciji" - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Više od 70 odsto ispitanih građana Srbije ne smatra da bi Rusiji trebalo uvesti sankcije zbog rata u Ukrajini, dok 40 odsto njih smatra kako je za sam sukob kriv NATO, zaključak je istraživanja javnog mnjenja koje je sredinom jula sprovela organizacija Novi treći put, na reprezentativnom uzorku od 1.285 ispitnika.

"Fokusirali smo se na tri cilja. Pri je da se utvrdi medijska slika u Srbiji kada je u pitanju rat u Ukrajini, odnono kako izveštavaju, da li su pristrasni i da li favorizuju određene aktere, kako u samom ratu, tako i na globalnoj sceni. Takođe, ispitivali smo da li postoje neki upečtljivi narativi, kao i stavove građana, kako bi se videlo da li postoji uzročna veza između toga kako su akteri prikazani u medijima i onoga šta građani zapravo misle", rekao je za Euronews Srbija Dragoslav Rašeta iz Novog trećeg puta.

Prema njegovim rečima, preklapanja postoje, jer je "glavni zaključak da mediji u Srbiji mahom gravitiraju ka proruskoj strani, ali i ostalim državama sa autoritarnim državnim uređenjima".

"Vidimo da se pozitivno izveštava o Kini, Rusiji, Mađarskoj i Belorusiji dok sa druge strane, sve zapadne zemlje, sa izuzetkom Francuke koja ima blago pozitivan skok, negativno su prikazane", kaže Rašeta.

On dodaje da je "Srbija u unikatnoj situaciji, jer je jedina zemlja u Evropi, pored Mađarske, Bugarske i Belorusije, čiji stanovnici većinski misle da NATO ima veći deo krivice za sukob u Ukrajini".

Najzaslužniji za to, smatra sagovornik Euronews Srbija, jesu mediji, u kojima je Rusija mahom prikazana pozitivno, dok su Francuska, Nemačka, EU, Ukrajina, NATO i SAD prikazani negativno, što se odražava na javno mnjenje. Još jedna važna stvar, kaže Rašeta, jeste to što se o određenim pitanjima ne govori mnogo, pa zbog toga građani imaju pogrešnu percepciju o tome kako će se ovaj rat odraziti na ekonomiju.

"Problem u komunikaciji"

Kada je reč o državnoj politici i njenom uticaju na stavove javnog mnjenja, Rašeta kaže da "verovatno postoji problem u komunikaciji".

"Imamo i prethodnu i buduću vladu koja će biti formirana, i strateški cilj koji je pristupanje EU. Imamo i podatak, po našem istraživanju da je 47 odsto (ispitanika) za ulazak u EU, dok je 52 odsto protiv. Ako imate vlast koja kaže da je jedan od glavnih ciljeva strateško partnerstvo sa SAD, a imate i strašno negativan stav prema (predsedniku SAD) Bajdenu, treba postaviti pitanje da li je problem u komunikaciji", kaže Rašeta.

Dok 55 odsto ispitanika u istraživanju Novog trećeg puta smatra da je spoljnopolitički kurs Srbije trenutno "korektan" kada je u pitanju rat u Ukrajini, trećina njih smatra da je Srbija "istinski neutralna", a po trećina da je Srbija "neutralna ali naginje na stranu Zapada", odnosno "neutralna ali naginje na stranu Rusije".

Rašeta ovo ocenjuje kao "konfuziju", dodajući i da je ruski predsednik negativnije ocenjen nego sama Rusija.

Više od polovine ispitanih pesimistično po pitanju ekonomije

Promena narativa u medijima mogla bi značajno da utiče na promenu javnog mnjenja, smatra Rašeta, ukoliko bi se "svestranije diskutovalo o temama koje su bitne za građane".

"Vidimo da 55 odsto naših ispitanika ima loš osećaj što se tiče rata u Ukrajini i o tome kako će on da se odrazi na poziciju Srbije, 15 odsto se oseća depresivno i 53 odsto misli da će sledeće godine njihova ekonomska situacija biti znatno lošija", dodaje.

Na pitanje kakve bi mogle da budu posledice po Srbiju ukoliko joj EU ili Rusija uvedu sankcije, ispitanici su imali različite stavove. Mada postoje građani koji smatraju da bi veća šteta bila da se Srbija "odvoji od Rusije", ukoliko se pogledaju samo visokoobrazovani ispitanici, odgovor je suprotan - oni smatraju da bi više štete po Srbiju bilo ako se "udalji od Zapada".

Takođe, ukupno 15 odsto ispitanih je za eventualne sankcije Rusiji koje bi bile usklađene sa sankcijama Evropske unije, i još toliko za minimalne sankcije.

"Trebalo bi bolje komunicirati koliko je Srbija povezana sa Rusijom, sa EU i koja je optimalna naša politika. Većina građana ne zna okvirno kako bi izgledala optimalna strategija Srbije", zaključuje Rašeta.

Prve emocije građana - tuga i bes

Koordinator Istraživanja Miljan Mladenović je na predstavljanju istraživanja rekao da su prva osećanja ispitanih prema ratu u Ukrajini tuga i bes, koje oseća 40 odsto ispitanih, dok radost, pravdu, ravnodušnost ili ponos zajedno oseća 17 odsto. Ostatak ispitanika oseća zabrinutost, gađenje, depresiju, ljutnju i neizvesnost.

Ispitanici saosećaju sa ukrajinskim narodom i strogo osuđuju njegovo stradanje, kao i uništavanje Ukrajine, ali samu vlast u Kijevu posmatraju kao marionetu zapada ili da ona ne predstavlja volju građana Ukrajine, naveo je Mladenović.

Takođe, smatraju i da je slanje naoružanja i finansijska podrška Ukrajini pogrešan način da se rat zaustavi, naveo je Mladenović i dodao da većina ispitanika deli stav da je teško komentarisati same uzroke sukoba zbog komplikovane i konfuzne istorijske pozadine.

Kako je dodao, ispitanici ne percipiraju Ukrajinu kao samostalnog aktera, već rat vide iz prizme sukoba globalnih sila, gde su na jednoj strani SAD i EU, a na drugoj Rusija.