Srpski EU paradoks: Novo istraživanje pokazalo dovoljnu, ali dosad najnižu podršku članstvu - važan faktor ipak raste

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

05/06/2022

08:00

Srpski EU paradoks: Novo istraživanje pokazalo dovoljnu, ali dosad najnižu podršku članstvu - važan faktor ipak raste - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Kada bi sutra bio održan referendum, Srbija bi postala članica Evropske unije, ali sa najvećim brojem protivnika tom članstvu ikada zabeleženim. Ovakve rezultate pokazalo je nedavno objavljeno istraživanje Instituta za evropske poslove o stavovima građana o EU u kom se navodi i da je podrška članstvu najniža, dok, pomalo paradoksalno, raste prosečna ocena odnosa Srbije i EU.

Od ukupnog broja ispitanika, 45 odsto njih podržava članstvo, dok 43 odsto ima suprotan stav. Tako 13 godina otkako je predat zahtev za članstvo u EU, među građanima Srbije beleže se najniži procenti onih koji podržavaju to da i Srbija dobije svoje mesto u Briselu.

Osim podrške članstvu, teme koje su bile predmet istraživanja ticale su se i toga koliko koristi Srbija ima od saradnje sa EU, koliko su uopšte informisani o EU, ali i koje zemlje članice smatraju najvećim prijateljima, odnosno neprijateljima.

I iako su ovi statistički podaci još jednom pokazali da podrška članstvu trenutno opada, za šta, kako kažu stručnjaci, postoje dva razloga, oni jasno ukazuju na to i da su građani svesni toga da je Evropska unija najveći spoljnotrgovinski partner Srbije. Ukratko, svesni su benefita koje Srbija već sada ima i njih ocenjuju pozitivno.

Srbija je, podsećamo, poslednjih godina stagnirala na putu ka EU, a nakon usvajanja nove metodologije 2020. godine, u decembru 2021. otvorila je klaster četiri u pristupnim pregovorima. Bez obzira na ovu "opadajuću" podršku, vlast u Srbiji ističe da je Srbija svakako nesumnjivo "na evropskom putu", što je ponovljeno više puta i tokom aktuelne spoljnopolitičke krize nastale ruskom invazijom na Ukrajinu.

Konstantan pad podrške

Rezultat potencijalnog referenduma o članstvu zapravo bi bio veoma tesan, pokazalo je istraživanje. Naime, iako bi 41 odsto ispitanika dalo svoj glas "za", njih 39 odsto bilo bi protiv, oko 13 odsto ne zna kako bi glasalo, a sedam procenata ne bi ni izašlo na glasanje. U poređenjem sa rezultatima iz prethodnih istraživačkih talasa zabeležen je najviši procenat onih ispitanika koji bi glasali protiv članstva Srbije u EU, dok postoji i trend pada onih koji podržavaju članstvo.

I iako čak polovina ispitanika smatra da Srbija ne bi trebalo da odustane od evropskog puta, trend pada podrške uočava se već nekoliko godina. Zašto je to tako, za Euronews Srbija objašnjava direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi, koji kaže da postoje dva dominantna razloga.

"U poslednjih deset godina i svake godine su sve manje i manje predstavnici vlade govorili o tome šta sve građani Srbije dobijaju potencijalnim članstvom u EU, odnosno u kojim sve sferama EU ulaže novac u Srbiju. Kada pogledamo istraživanje vidimo da građani Srbije imaju malo informacija o tome na kom je nivou saradnja Srbije i EU. Sa druge strane zabrinjava sve veći broj onih koji se protive članstvu i kada vidimo razloge zašto se oni protive, to su najčešće razlozi koji različite političke elite komuniciraju sa njima", rekao je on.

Kako dodaje, drugi glavni razlog jeste činjenica da dolazi do "umora" i kaže da nije samo Srbija specifična po tome.

"To se vidi po svim zemljama koje su bile pred ulazak u članstvo da se ta podška smanjivala zato što prosto taj poces traje, iscrpljuje", rekao je Beširi.

O tom padu podrške ranije je za Euronews Srbija govorila i Jelica Minić predsednica Evropskog pokreta u Srbiji. Ona je u tom smislu istakla značaj retorike u javnom prostoru, ali je dodala da je pad entuzijazma uočljiv u celom regionu.

"Trgovina, investicije, pomoć, EU je dominantni partner, ali se nije omogućilo građanima da preko redovnog informisanja dobiju uvid u to. To nije isključivo krivica naša, nego i EU, a pad entuzijazma je vidljiv u čitavom regionu", rekla je ona.

Građani, ipak, vide korist

Pomalo paradoksalno sa ovim konstantnim padom podrške članstvu u EU ide činjenica da više od polovine, odnosno 60 odsto ispitanika smatra da Srbija ima koristi od saradnje sa EU, dok 27 odsto smatra da te koristi nema.

Srbija, zapravo, iako nije članica EU, od nje i te kako ima koristi. Trgovinska razmena sa zemljama članicama iznosi 60,2 odsto, a na godišnjem nivou zemlja ima 1,4 milijarde evra investicija i 200 miliona bespovratnih sredstava. Ulazak u Evropsku uniju omogućava pre svega izlazak na najveće unutrašnje tržište na svetu, koje broji više od 500 miliona potrošača i 30 miliona preduzeća.

Objašnjavajući rezultate istraživanja, Beširi kaže da su građani Srbije svesni da je standard života u EU značajno viši nego u Srbiji, da su zdravstvene ustanove mnogo bolje opremljene, da su školske ustanove takođe bolje.

"Gotovo svaka kuća u Srbiji ima nekog iz svoje familije ili nekog ko živi u toj EU. Dovoljno je da odete u Hrvatsku ili Mađarsku i da vidite da je auto-put značajno bolji. Građani Srbije smatraju i da bi saradnja sa EU povećala i standard u Srbiji. Većina ljudi koji rade u privatnom sektoru rade, pogotovo u velikim kompanijama, u kompanijama koje dolaze iz EU", kaže on.

Zemlje poput Slovačke, Češke i Poljske, koje su nekada bile iza gvozdene zavese, danas skoro da više nemaju nezaposlenih, čak vape za radnom snagom. Poslednja zemlja koja je pristupila Uniji bila je upravo zemlja iz našeg okruženja, Hrvatska, koja je članica postala 2013. godine i godinama unazad oseća pozitivne efekte članstva.

"Evropska unija je u te zemlje uložila ogromna sredstva, po stanovniku i 10 puta više nego u Srbiji. To je ulaganje u materijalne i ekonomske promene u standardu stanovništva i to su važni elementi onoga što se dobija kada se uđe u EU", istakla je Minić.

Prijatelji i neprijatelji u EU

Verovatno jedan od najzanimljivijih segmentata pomenutog istraživanja tiče se stavova građana o tome koga u Evropskoj uniji vide kao prijatelje, a koga kao neprijatelje. Na pitanje ko je najveći prijatelj Srbije, 24 odsto ispitanika smatra da je to Grčka, 16 odsto navodi Mađarsku, nešto manje navodi Nemačku i Francusku.

Poredeći rezultate sa onim iz prethodnih istraživačkih talasa uočava se blagi, ali konstantan pad broja onih koji navode Nemačku, a značajan porast onih koji navode Mađarsku. Najvećim neprijateljom u Evropskoj uniji (22 odsto) smatraju Hrvatsku, zatim Veliku Britaniju (21%), ali opet i Nemačku (18%).

"Kada građani Srbije kažu da su im prijatelji Grčka, Mađarska, Nemačka, Francuska, Španija oni to kažu iz apsekta kojima se pre svega pozitivno u našem društvu govori i u te zemlje u koje često putuju", rekao je Beširi.

Nemačka je, međitim, i na jednoj i na drugoj listi.

"Nemačka se nalazi i na jednoj i na drugoj listi visoko kotirano zato što sa jedne strane ljudi znaju kakav je standard u Nemačkoj, znaju da podržava Srbiju na raličitim poljima, ali da sa druge strane vidi tu ucenjivačku politiku Nemačke, a to je prema pitanju Kosova", zaključio je Beširi.