Igre 
Šta će biti sa srpskom imovinom na KiM? Priština najavila preuzimanje, na listi i odmaralište na imanju Visokih Dečana
Komentari05/06/2022
-10:07
Kosovska vlada formirala je radnu grupu za osnivanje Suverenog fonda, na koji bi se prenela strateška imovina sa Kosovske agencije za privatizaciju. Većina te imovine nalazi se u srpskim sredinama i zvanično je vlasništvo Republike Srbije. Sada međutim, tim fondom, koji se u Prištini naziva i "Fondom kosovskog bogatstva", iniciran je pokušaj preuzimanja upravljanja, u početku nad 44 objekta. Cilj je, kako je to formulisao kosovski premijer Aljbin Kurti, stvaranje uslova za strane investicije. Za političke predstavnike Srba ciljevi su, međutim, sasvim drugačiji, a sporno je i to što o svemu nisu ni konsultovani.
Inače, većina objekata i imovine o kojima je reč, nalaze se zapravo u srpskim sredinama i zvanično su vlasništvo Republike Srbije, odnosno Unmikove Kosovske poverilačke agencije. O formiranju odbora za njihovo preuzimanje politički predstavnici Srba nisu konsultovani.
"Sada na drugačiji način Vlada Kosova pokušava da pitanje te imovine, ali i pitanje sve druge imovine koja je i u ekonomskom smislu važna za srpsko stanovništvo, uzme iz ruku Srba. Mislim da ova pitanja i slične stvari treba da budu teme o kojima treba da se razgovara u Briselu, nikako da se donose jednostrani potezi", kazao je potpredsednik Srpske liste Dalibor Jevtić.
U Briselu se nikada nije vodio dijalog o imovini, jer za prištinske institucije i deo javnosti, Kosovo je jedini vlasnik nekretnina na svojoj teritoriji.
"Rezolucijom 1244 sva bogatstva Republike Srbije, odnosno, Savezne Republike Jugoslavije vlasništvo je preuzeo tada Unmik, a proglašenjem nezavisnosti Kosova, onda je to imanje prešlo na državu Kosovo", kaže analitičar Nedžmedin Spahiu.
"Pitanje koje treba da se rešava u daljem procesu pregovora"
Dragiša Mijačić sa Instituta za regionalni razvoj objašnjava da ovakva pitanja zapravo treba da se rešavaju u daljem procesu pregovora.
"Ovaj način transformacije sa Kosovske poverilačke agencije na poseban Fond koji je osnovala Vlada Kosova, svakako nije u skladu sa Rezolucijom 1244 i u skladu sa međunarodno pravnim normama i postavlja jedno pitanje koje treba da se rešava u daljem procesu pregovora", kaže Mijačić.
Povezane vesti
I prištinski analitičari sugerišu da se pitanje imovine mora naći za pregovaračkim stolom.
"Naravno, sva sporna pitanja koja postoje treba da se razmatraju i zato Republika Srbija ne priznaje Kosovo sve dok ne reši ta pitanja, koja ona smatra legitimnim", kaže Spahiu.
Mijačić objašnjava da je zapravo pitanje imovine jedno od ključnih pitanja u daljem toku dijaloga Beograda i Prištine.
"Za sve zemlje Kvinte Kosovo je nezavisna država, samim tim ona i upravlja svojom imovinom na način na koji ona smatra da tako treba, ali mislim da nema konačnog dogovora između Beograda i Prištine dok se ne reši pitanje imovine", objašnjava Mijačić.
Planirano je da takozvani Fond kosovskog bogatstva upravlja i Ski centrom Brezovica, hotelima Lahor i Junior nadomak Štrpca, ali i dečjim odmaralištem na imanju Visokih Dečana, koje već šest godina, i pored odluke kosovskog Ustavnog suda, lokalna samouprava odbija da upiše u katastar kao vlasništvo manastira.
Jevtić kaže da će se srpska strana svakako suprostaviti jednostranim odlukama.
"Mi ćemo se i kao politički predstavnici Srba i kao narod svakako na demokratski način suprotstaviti jednoj takvoj inicijativi, jer ponavljam, ako govorimo i o imovini manastira Visoki Dečani, ali ako govorimo i o Ski centru Brezovica, svo zemljište na kome je Ski centrar Brezovica je zemljište koje pripada opštini Štrpce i tako je registrovano u katastru", rekao je Jevtić.
Povezane vesti
Na spisku objekata za preuzimanje je nekoliko fabrika u Suvoj Reci i Prizrenu, oko 20 lokala trgovinskog preduzeća Grmija u Prištini, zgrada Kosovske energetske korporacije, ali i Trepča i 12 objekata nekadašnje Jugobanke u Kosovskoj Mitrovici.
Garić: Na ovaj način se dodatno produbljuju već postojeći problemi
Miloš Garić urednik portala Kosovo onlajn kaže za Euronews Srbija da bi formiranje Suverenog fonda zapravo dodatno produbilo već nerešena pitanja oko imovine Srba na na KiM.
"Ovo je još jedan pokušaj preuzimanja onoga što je nekada država Srbija na prostoru KiM imala u svom posedu i što i dan danas po važećim dokumentima, vlasničkim listovima i Katastru poseduje. Prema nekim podacima više od trećine zemljišta na KiM je u vlasništvu Srbije. To je preko 300.000 hektara, ako znamo da je oko milion hektara ukupna površina. Kada to pogledate, onda znate kolika je to vrednost i koliko je za Srbiju veliki udarac kada su oni odlučili tako nešto", rekao je Garić.
On naglašava da su u pitanju zemljište i imovina od velike vrednosti.
"To su ogromne vrednosti u imovini koje su bile oko milijardu i po evra, što je sve u nekim procesima privatizacije u poslednjih 20 godina prešlo u ruke Albanaca. Privatizacija je tada često bila pod nekim neregularnostima i netrasparentno se održavala. Mnogi ljudi nisu dobil ništa od onoga što je trebalo da dobiju. Na kraju je ostalo i to nešto imovine koja je pod kontrolom te Kosovske agencije za privatizaciju. Pominje se imovina na Brezovici, Ski centar koji ima izuzetnu vrednost, i koji pripada opštini Štrpce koja je inače većinski sprska opština", kaže Garić.
On je konstatovao da su upravo uglavnom i sporne opštine gde većinu čini srpsko stanovništvo.
"To je ono što je zanimljivo i pokazuje jasnu tendenciju da se kidiše na srpsku imovinu kao i na to što im je još preostalo. Poseban je problem zemljšte koje pripada manastiru Dečani", kaže Garić.
Podsetimo, odluka Ustavnog suda iz 2016. godine koja je donesena u korist manastira Visoki Dečani još uvijek nije sprovedena, a prema njoj zapravo 24 hektara zemljišta treba da pripadne manastiru. Sa druge strane, lokalna vlast u Dečanima odbija da sprovede ovu odluku.
Sada, Garić objašnjava, da nova odluka kosovske vlade zapravo bi dodatno produbila ovaj problem, jer se na tom spornom mestu, nalazi i Dečije odmaralište za koje se planira da padne pod upravljanjem Fonda kosovskog bogatsva.
"Oni na ovaj način pokušavaju da odlože taj proces, i da se to zemljište ipak ne vrati manasitru a to je samo jedan delić istorijske nepravde. Od spornih 24 hekatara, odmaralište se nalazi na 10. To je samo jedan pokazatelj da se ne ispravlja istorijska nepravda. Odluka je doneta zbog toga što je 1946. godine, na Vidovdan, manstiru Dečani oduzeto zapravo 850 hektara. Kada bi se ispoštovala odluka Ustavnog suda da se manasitru vrati tih 24 hektara, ustvari bi se vratio samo mali delić, jer je ostalo rasparčano i svašta je izgrađeno. Sada i to malo što je ostalo, oni žele da suspenduju", kaže Garić.
Upitan da li je izvesna reakcija međunarodne zajednice na najnoviju odluku prištinske vlasti, Garić kaže da ne očekuje neke značajne posledice. Dodaje da na KiM, po ovom pitanju, vlada "bezvlašće koje toleriše zapad".
Smatra da Priština svesno izbegava razgovor o imovini Srba na KiM, jer kako navodi, Albanci smatraju da o tome i ne treba više da se priča.
"Priča o imovini i sve ono što je trebalo da bude rešavano je ono što se odlaže. Prištini nije namera da o tome razgovara sa Beogardom. Sve je teže i teže da se bilo šta uradi, naročito kada je u pitanju privatna imovina u pitanju", objašnajva Garić.
Komentari (0)