Igre 
Rat u Ukrajini, bunar iz kog srpske stranke još zahvataju: Koje su pozicije onih koji su na krilima krize dobili mandate
Komentari29/05/2022
-20:00
Parlamentarni izbori održani 3. aprila doneli su neočekivano dobar rezultat za tri stranke sa desnog političkog spektra, ali i Socijalističku partiju Srbije. Kako su tada ocenjivali analitičari, ali i državni vrh, značajan doprinos procentima ovih stranaka dao je rat u Ukrajini i njihovo umnogome populističko postavljanje prema toj temi. Dva meseca kasnije, dok se novoj vladi još ne vide konačni obrisi, mnogi od njih nastavljaju da "zahvataju iz istog bunara", a neki i agresivnije nego što je to bila politika koju su zastupali u kampanji i na kojoj su i osvojili mandate,
Prema rezultatima koji i dalje nisu konačni, Socijalistička partija Srbije ostala je je jedna od najjačih parlamentarnih snaga u zemlji. Koliko će tačno mandata biti raspoređeno stranci koju su poslednjih godina čak optuživali da se "utopila u SNS" moglo bi da zavisi i od ishoda ponovljenog glasanja na jednom biračkom mestu u Bujanovcu. Ipak, njihov uspeh, odnosno procentualno značajniji rezultata nego ne prethodnim izborima ostaje neupitan.
Sa druge strane, uspeh na izborima zabeležile su i tri desno orjentisane stranke koje su značajan deo predizborne kampanje bazirale na sukobu u Ukrajini, odnosno pitanju uvođenja sankcija Rusiji. Koalicija NADA, savez okupljen oko Dveri i Zavetnici imaće ukupno 15 poslaničkih mesta u parlamentu.
Sama predizborna kampanja u Srbiji bila je značajno opterećena ratom u Ukrajini koji je na nju uticao na više načina, istovremeno je preuzimajući i stavljajući u prvi plan pitanje stava prema Rusiji. Nije bilo teško uočiti razliku između suženog prostoru u kome su pojedine stranke vlasti navigirale kroz ovo pitanje, a pre svega zbog proevropske opredeljenosti Srbije i onoga šta su desno orjentisane stranke opozicije imale na raspolaganju. Iznenađenje je, u izvesnoj meri, bio jedino SPS, koji je iskostio prostor koji u ovoj raspodeli karata pripada više opoziciji nego jednoj od stranaka koja je godinama u vlasti.
Drugačije rečeno, dok je zvanični stav Beograda bio "između dve vatre", sve tri desno orijentisane stranke, koje će se sada naći u skupštinskim klupama, u svojim predizbornim kampanjama jasno su iskazivale podršku Rusiji. Na tom talasu igrao je, kako su ocenjivali analitičari, i lider SPS Ivica Dačić, što su mu zamerali i partneri iz vladajuće stranke.
Kakvo je stanje skoro dva meseca kasnije?
Najkraće rečeno, rat u Ukrajini nastavio je da bude tema koja okupira političku agendu u Srbiji i karta na koju neke stranke i dalje igraju. Tako lider Dveri Boško Obradović potencira da nova linija podele na političkoj sceni predstavlja upravo pitanje uvođenja sankcija, lider Demoratske stranke Srbije Miloš Jovanović, čini se, sugeriše i delimično žrtvovanje ekonomije Srbije zarad neuvođenja sankcija Rusiji, dok su, jedino SPS i njen lider Ivica Dačić, koji i očekuju svoj "deo kolača" u novoj vladi, utihnuli.
Povezane vesti
Pred pregovore o vlasti SPS "utihnuo"
SPS je, naime, kako se ocenjivalo nakon izbora, jedna od stranaka koja je značajno profitirala na "krilima" sukoba u Ukrajini. Stavovi prema ratu u toj zemlji i, pre svega, zvaničnoj Moskvi i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koje je Dačić slao u kampanji, bili su presudni da ova stranka postane jedan od važnijih faktora na političkom spektru. Kako je za Euronews Srbija ranije rekao politikolog Boban Stojanović, ova stranka koja je bila u trendu pada zaista je uspela da se podigne.
"Za mene najveće iznenađenje je jako dobar rezultat SPS, što je verovatno prouzorkovano kampanjom Ivice Dačića u vezi sa ratom u Ukrajini, podrškom Rusiji", rekao je on nakon izbora.
Međutim, upravo to što je ukrajinska kriza bila "pogonsko gorivo" SPS-u u predizbornoj kampanji nije se svidelo njihovim partnerima iz vladajuće stranke, pa je tako već tokom izborne noći postalo neizvesno hoće li se Srpska napredna stranka ovog puta osloniti na socijaliste za formiranje većine. Vučić je zapravo proglašavajući izbornu pobedu, bez pominjanja imena, govorio na tu temu.
"Lista SNS zahvaljujući odgovornom ponašanju, a ne dodvoravajući se narodu ima nešto manje glasova. Vodićemo o tome računa prilikom formiranja vlade. Nećemo formirati vladu sa onima koji su neodgovorno zloupotrebljavali navijačko opredeljenje našeg naroda, a da zemlji nikad ništa nisu doneli", rekao je Vučić.
Tanjug/Miloš Milivojević
Ova, kako su je mnogi doživeli, javna "packa" izgleda da je rezultirala time da predstavnici socijalista u nedeljama nakon izbora praktično utišaju svoj glas. U postizbornoj kalkulaciji, a pred pregovore o formiranje vlasti, neki čak ocenjuju i da je SPS spreman da zaokrene svoju politiku kako bi se našao u vlasti. Ta je za "Danas" situaciju tumačio i član Glavnog odbora SNS Dragan Šormaz, i SPS će "dići ruku za sankcije, samo da bi sedeo u vladi".
Dejan Bursać iz Instituta za političke studije ne veruje da će i sledeća vladajuća većina da prođe bez SPS. Za to, kako je rekao za Euronews Srbija, postoji nekoliko razloga, ali i činjenica da SPS-u ne bi bio prvi put da svoje stavove o nekoj temu koriguje.
Povezane vesti
"Prvi je pre svega što ne verujem da SPS želi u opoziciju i oni nemaju ni neko veliko opoziciono iskustvo. Oni su svega dve ili tri godine bili van vlasti i oni su dugoročno partner SNS uprkos onim malo povišenim tonovima koje smo čuli u izbornoj noći. Uostalom, SPS je menjao svoju poziciju i 2003. i 2008. i 2012, znači imaju već istoriju ublažavanja sopstvenih stavova zarad ulaska u vladajuće koalicije", istakao je on.
Čvrsto protiv sankcija čak i na štetu ekonomije?
Sa druge strane, sa svojom retorikom i oštrim protivljenjem uvođenju sankcija Rusiji nastavili su predstavnici koalicije NADA, kao i Dveri i Zavetnici. Lider Dveri Boško Obradović izjavio je da sankcije ne treba uvoditi iz mnogo razloga, a o tome bi eventualno građani trebalo da se izjasne na referendumu.
Kako je on rekao za list "Politika", posle izbijanja ukrajinske krize, menja se sve na spoljnom i unutrašnjem planu, pa i srpska politička scena. Nova podela, kako smatra, ne ide po liniji dosadašnje vlasti i opozicije, već na one koji su za NATO i uvođenje sankcija Rusiji, i one koji su protiv.
Povezane vesti
Dveri su, podsetimo, zajedno sa Zavetnicima nedugo nakon izbora formirali i takozvani "treći blok", a u njegovom fokusu, kao su istakli i Obradović i Milica Đurđević Stamenkovski je protivljenje uvođenju sankcija. Iako su oni pozvali ostale opozicione lidere da im se pridruže, to se zasad nije dogodilo.
"Dveri, NADA i Zavetnici jesu negde tvrdi po tom pitanju i to je uostalom jedna od osnova njihove politike i to je nešto što im i donelo glasove. Generalno i kad ste opoziciona stranka vi možete daleko da idete jer ne može vas neko mnogo da kazni, nemate toliko odgovornosti za spovođenje politike, vaše je da izrazite neki opozicioni glas, odnosno protivljenje nekim politikama", rekao je Bursać.
Međutim, baš kada je reč o tome koliko daleko su ove stranke spremne da "guraju" svoju retoriku, pa čak i da li su spremne na to da Srbija trpi određene posledice zbog politike neuvođenja sankcija, dolazimo na nesiguran teren.
Gostujući na RTS, a odgovarajući na pitanje da li moglo da se desi da Srbija bude kažnjena, lider Demokratske stranke Srbije i predvodnik koalicije NADA Miloš Jovanović rekao je da EU ni do sada nije kažnjavala i da ne veruje da bismo se našli pod nekim sankcijama. Malo usporena ekonomija, bez jasnog objašnjenja šta to znači i ko bi te posledice trpeo, bila je u tom smislu jedna od njegovih ocena.
"Kao suverena država i nečlanica imamo pravo na svoj stav, ali da li bi to bila malo usporena ekonomija, da li bi bilo manje investicija - sve je to moguće", rekao je on tom prilikom.
Tanjug/Jadranka Ilić
U razgovoru za Euronews Srbija, upitan na osnovu čega smatra da ni ovog puta ne bi došlo do neke kazne iz Brisela i šta zapravo znači malo usporena ekonomija, Jovanović je istakao nekoliko stvari, ali nije direktno odgvorio na pitanje da li je DSS kao politička strnake spremna da žrtvuje srpsku ekonomiju zarad neuvođenja sankcija.
On je rekao da Srbija nije u obavezi da ravna svoju spoljnu politiku sa EU i da bi, u slučaju kazne Brisela, to bilo delikatno jer bi pokazalo jednu "vrlo čudnu prirodu" EU koja kažnjava suverenu zemlju koja nije članica zato što nema isti pogled na međunarodnu krizu. Naveo je i da ni unutar EU ne postoji jedinstvenost, što se vidi na primeru uvođenja šestog paketa sankcija protiv EU.
Ipak, na pitanje da li bi kao politička stranka bili spremni na to da srpska ekonomija trpi određenu štetu samo da bi Srbija ostala pri ovoj politici bez sankcija Moskvi, iako procene brojnih stranih i domaćih stručnjaka govore da bi ta šteta u slučaju ozbiljnih restrikcija od strane EU bila ogromna, Jovanović kaže da "ne zna koji su to stručnjaci", te da će ekonomija biti usporena "jer će svuda da bude usporena".
"Jedino što vidim kao mogućnost, ali to je više zbog našeg nedorečenog stava nego nečeg drugog, to je da neki ljudi koji su možda planirali da investiraju u našu zemlju u nekom narednom, a skorijem periodu, imaju neku zadršku prema tim svojim idejama investiranja. Ne vidim ništa više što može da se desi, jer niti smo mi zemlja u ratu, niti bi naše uvođenje sankcija Rusiji bitno promenilo ono što se događa tamo, a nas bi recimo moglo skupo da košta i u političkom, a i u ekonomskom smislu. Mi i dalje zavisimo u velikoj meri od ruskog gasa, imamo ga po povoljnim cenama, a na stranu onaj politički deo koji se tiče zaštite ili savezništva u Savetu bezbednosti UN", kaže lider DSS.
A da li to znači da bi Srbija više izgubila uvođenjem sankcija, Jovanović kaže da taj materijalni smisao nije presudan.
"Ovde se gubi na političkom nivou mnogo, a gubi se ja mislim ne malo i na nivou nekog morala. Ne mislim na moral u međunarodnim odnosima, ali treba ostati dostojan sopstvene istorije. Verovatno ne bismo opstali da nismo imali tu neku vrstu dostojanstva, da nismo prezali ponekad i velike žrtve da dajemo u borbi za našu slobodu, a ovo bi bilo nedolično ponašanje kada bismo se u sukobu ne Ukrajine i Rusije, nego Zapada i Rusije, NATO i Rusije, svrstali na stranu NATO pakta", istakao je on.
Podela na one koji su za i one koji su protiv
Tema rata u Ukrajini u predizbornom i postizbornom periodu osetljiva je za političke aktere, a sukob koji traje tri meseca doneo je ozbiljne potrese i na domaćoj sceni. Kako ocenjuju analitičari, upravo od geopolitičkog momenta moglo bi da zavisi i kako će izgledati buduća srpska vlada, a politikolog Cvijetin Milivojević navodi da se veći deo lidera opozicije "krije" kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji.
"Pre izbora su se svi krili, i s leva i s desna, a sada se stvari otvaraju. Imali ste rusofilski pokret oko Vučića, SPS koji je uzleteo na ruskom narativu, tri opozicione partije koje su ušle sa desnog spektra, i niko iz koalicije Đilasa, nijedna stranka, nije bila za uvođenje sankcija. Jedino su iz koalicije Moramo govorili o sankcijama", rekao je Milivojević.
Novinar Zoran Ostojić navodi da bi u sastavljanju vlade državnih vrh trebalo da uzme u obzir ko je za uvođenje sankcija, a ko protiv toga.
"Kakva politika, takva vlada. Mi imamo jedno politikanstvo na sceni, kada neko ima neki politički stav, ali kalkuliše da ga ne iznese, jer mu ne bi odgovaralo. Postoji nešto što je van politike, što je državni razlog, što državnici moraju da vode račune ne o sledećim izborima već šta će biti sa budućim generacijama. Ovo pitanje, nastavak i odlazak Srbije prema Zapadu i EU što znači sankcije, je toliko značajno da tu ne može da bude političkih podela, sem na dve strane - oni koji su za interese Srbije i oni koji su za interese Rusije. Ovo je državni razlog, pa mislim da svako kome su interesi Sbrije na prvom mestu mora da podrži sankcije Rusiji i nastavak evropskih integracija ", rekao je Ostojić.
Komentari (0)