Igre 
Faktor Ukrajina na izborima u Srbiji: Rat gurnuo male stranke preko cenzusa - ko se sve "okoristio"
Komentari06/04/2022
-07:02
Proglašavajući pobedu u prvom krugu predsedničkih izbora Aleksandar Vučić je istakao da je ukrajinska kriza imala ogroman uticaj na rezultate, te da se pokazalo da se Srbija "dramatično pomerila u desno". I zaista, parlamentarne i lokalne izbore u Beogradu održane u nedelju obeležio je, između ostalog, uspeh tri liste okupljene oko stranaka sa desnog političkog spektra, kao i neočekivano dobar rezultat Socijalističke partije Srbije. Za njihov uspeh bilo je ključno nekoliko faktora, ali onaj koji se posebno ističe jeste Ukrajina.
Iako ankete nisu jasno predviđale koje će sve desno orijentisane stranke da pređu cenzus, u tome su uspele i koalicija NADA, i Srpska stranka Zavetnici, ali i Patrotski blok okupljen oko Dveri. Ove tri liste u novom sazivu Narodne skupštine imaće čak 35 mandata (NADA 15, Zavetnici i Dveri po 10), a svoj "deo kolača" uzeće i u Beogradu.
Veliko iznenađenje bio je i rezultat SPS. Stranka koja je u prethodnim izbornim ciklusima gubila na podršci i koju su često optuživali da se "stopila" sa SNS, ostala je jedna od najjačih parlamentarna snaga u Srbiji i partija od koje bi zapravo mnogo mogla da zavisi naredna postizborna jednačina.
Za analitičare ovakav rezultat jeste zanimljiv, ali zapravo ne baš i potpuno neočekivan. Podsetimo, šanse malih stranaka povećane su pre dve godine kada je izborni prag spušten na tri odsto. Uz to, dobar rezultat navedenih partija bio je, kako kažu, očekivana posledica retorike u vezi sa ratom u Ukrajini, odnosno činjenice da je većina stranaka u Srbiji odbila direktno da osudi rusku invaziju, a na "krilima rusofilije" zasigurno su stigli i neki dodatni poeni.
Šta je Ukrajina donela Dačiću
Iako je Srbija, podsetimo, glasala za rezoluciju Ujedinjenih nacija u kojoj se osuđuje ruska invazija u Ukrajini, ona je jedna od retkih evropskih država koja Moskvi nije uvela sankcije. I dok je zvaničan stav Beograda bio "između dve vatre", sve tri desno orijentisane stranke koje će se sada naći u skupštinskim klupama u svojim predizbornim kampanjama iskazivale su podršku Rusiji. "Rusoljubivu" retoriku, kako kažu analitičari, jasno je imao i lider SPS Ivica Dačić.
Podele, kako su pokazivale analize, prelile su se i na javno mnjenje. Naime, istraživanje Demostata iz marta pokazalo je da tačno polovina ispitanika misli da Srbija treba da bude neutralna i po cenu sankcija, nestašica i svega onoga što podseća na devedesete godine. Druga polovina bi se svrstala na jednu od dve strane - od toga je 21 odsto onih koji misle da "Srbija treba jasno i glasno da stane na stranu Rusije", a 13 odsto smatra da "Srbija treba jasno i glasno da stane na stranu Evropske unije i Ukrajine".
Na "krilima" ukrajinske krize pre svega je profitirao SPS. Stavovi prema ratu u Ukrajini i, pre svega, zvaničnoj Moskvi i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koje je Dačić slao u kampanji, bili su presudni da ova stranka postane jedan od važnijih faktora na političkom spektru. Kako je za Euronews Srbija rekao politikolog Boban Stojanović, ova stranka koja je bila u trendu pada zaista je sada uspela da se podigne.
Povezane vesti
"Za mene najveće iznenađenje je jako dobar rezultat SPS, što je verovatno prouzorkovano kampanjom Ivice Dačića u vezi sa ratom u Ukrajini, podrškom Rusiji", rekao je on.
Tanjug/Rade Prelić
I Zoran Panović iz Demostata rekao je za Euronews Srbija da je Dačić "vrlo ležerno" uzimao rusofilske glasove, dok Vučić "taj luksuz da pliva u rusofiliji nije imao". I sam Vučić je u izbornoj noći, bez pominjanja imena, govorio na tu temu.
"Lista SNS zahvaljujući odgovornom ponašanju, a ne dodvoravajući se narodu ima nešto manje glasova. Vodićemo o tome računa prilikom formiranja vlade. Nećemo fomirati vladu sa onima koji su neodgovorno zloupotrebljavali navijačko opredeljenje našeg naroda, a da zemlji nikad ništa nisu doneli", rekao je Vučić.
Inače, baš u vezi sa temom Ukrajine, reagovala je i ministarka Zorana Mihajlović i istakla da su mnoge partije iskoristile rat u Ukrajini u kampanji.
"Mnoge stranke su zloupotrebile osećaj građana Srbije u odnosu na prijateljstvo sa Rusijom. Dok smo mi trpeli udarce političkih protivnika, dok su nas napadali i dok smo se borili, neki su gledali sa strane. Što se tiče SPS, oni se raduju, ali nisam sigurna da su ostvarili pravu pobedu. Mislim da su stajali sa strane i palili patriotske vatre, a oni su naši koalicioni partneri i ako država donese teške odluke koje nisu popularne, ali su važne za državu, onda treba te odluke i da poštuju. Za SNS je bilo jednostavnije da ne donosimo nikakvu odluku u vezi sa ratom u Ukrajini i bolje bismo prošli, ali gledali smo interes države, a ne stranke", rekla je ona na televiziji Hepi.
Stranke desnice glavni dobitnici na izborima?
Iako jačanje partija desnice nije trend koji je primetan samo u Srbiji, situacija u Ukrajini, kako se čini, posebno je pogodovala ovakvim strankama kod nas. NADA, Zavetnici i Dveri ne samo da su uspeli da uzmu zajedno 35 mandata u Narodnoj skupštini, već, kako sada stvari stoje, neko od njih mogao bi pod određenim okolonostima da bude presudan i za formiranje vlasti u Beogradu.
"Cenzusni baraž, kako ja kažem, prvo je mogla da pređe jedna stranka, a sad su tri od četiri. To je rezultat proputinovskog opredeljenja Srbije. Da su išli zajedno to bi bilo 15 odsto glasova možda", rekao je Panović.
Povezane vesti
Lider Demokratske stranke Srbije i glavni predstavnik koalicije NADA Miloš Jovanović, na primer, isticao je u kampanji da nikakve sankcije Rusiji ne dolaze u obzir. Za Milicu Đurđević Stamenkovski, predvodnicu Zavetnika, ulazak u parlament znači da "neće biti predaja Kosova i Metohije, uvođenja sankcija Rusiji ili ulaska Srbije u NATO". Slične stavove ponavaljao je i lider Dveri Boško Obradović.
E-Stock
Kako je za Euronews Srbija ocenio politikolog Cvijetin Milivojević, "rusofanatičnu retoriku" nije imao samo Ivica Dačić, već i Miloš Jovanović koji se nije samo izjasnio protiv sankcija Rusiji, "već i za korak dalje". Međutim, kako je dodao, ukrajinska kriza odgovarala je i Vučiću, čiji su glasači naklonjeni Rusiji.
Inače, da Srbija nikada neće biti deo "antiruske histerije" nedavno je istakao i ministar unutrašnjih poslova i lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin. PS je na parlamentarnim izborima nastupao na listi uz Srpsku naprednu stranku, a podrška za predsedničkog kandidata data je Vučiću. Međutim, da li je i ovo Vulinovo istupanje donelo neke dodatne poene zasad nije poznato.
Povezane vesti
Da li se Srbija zaista pomerila u desno?
Parlamentarne izbore pre dve godine, podsetimo, obeležio je bojkot većine opozicionih stranaka, koji je na kraju doveo do toga da parlament u prethodnom periodu bude jednoličan, a gotovo 90 odsto poslanika pripadalo je vladajućoj koaliciji. Situacija će sada biti drugačija, pa mnogi ocenjuju da će posebno biti zanimljivo videti kako će izgledati rasprave, posebno uzimajući u obzir i ulazak ove tri stranke desnice u skupštinske redove.
Te desno orijentisane stranke poznate su po isticanju nacionalnog identiteta, porodičnih vrednosti, pa i antimigrantskim stavovima, a velika novina u skupštinskim raspravama biće i njihov evroskeptičan stav.
Ipak, analitičari smatraju da to ne znači da se Srbija i značajno pomerila u desno. Kako je rekao politikolog Dušan Spasojević, zaokret nije radikalan.
"Već duže postoji četiri do pet aktera na desnom kraju spektra koji su imali problem da se udruže. Od kada je cenzus smanjen na tri odsto njima su povećane šanse. Dobro su iskoristili i referendum u januaru, bili su mnogo aktivniji od građanskih stranaka. Takođe, događaji u Ukrajini išli su u korist ovim strankama. Sve u zbiru dalo je dobar rezultat", rekao je on.
Tanjug/Zoran Žestić
I iako desnica jeste tema koja je u prethodna dva dana od pristizanja rezultata zazela dosta prostora u medijima, stručnjaci napominju i da je važno istaći da su izbori pokazali i da ekstremna desnica nije respektabilna politička snaga.
"Ono što se ne ističe dovoljno je da kada govorimo o radikalnoj desnici, o ekstremnoj desnici - njih nema. Ako su to predstavnici te radikalne ekstremne desnice recimo Vojislav Šešelj ili Miša Vacić vidimo da oni ni na koji način nisu respektabilna politička snaga i to je ono što treba istaći", rekao je sociolog Vladimir Vuletić.
Podsetimo, Srpska radikalna strana osvojila je na parlamentarnim izborima 2,16 odsto glasova i ostala bez mandata. I na lokalnim izborima u Beogradu, SRS nije imala zapažen rezultat, a cenzus je uspela da pređe u samo nekoliko lokalnih samouprava u kojima se takođe u nedelju glasalo.
Lider Srpske desnice Miša Vacić zauzeo je poslednju, osmu poziciju, na predsedničkim izborima osvojivši 0,87 odsto glasova.
Komentari (0)