Igre 
Euronews veče: Da li je Srbiji potrebna promena izbornih zakona ili izbornog sistema
Komentari10/05/2022
-22:07
Nakon četrdeset dana od glasanja u Srbiji poznati su konačni rezultati predsedničkih, beogradskih, ali ne i parlamentarnih izbora.
Ko će tačno uči u republički parlament biće izvesno tek kada se završe sve procedure oko žalbi na ponovljeno glasanje u Velikom Trnovcu, u opštini Bujanovac.
Ova duga procedura posledica je novih izbornih zakona koji predviđaju duže rokove za prigovore i odlučivanje o njima, pa i mesta sa par stotina birača mogu značajno da utiču na formiranje institucija.
Tako su rokovi za podnošenje prigovora, ali i za odlučivanje o njima produženi na 72 sata.
Zakonske promene
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar rekao je da su rokovi za zaštitu izbornog prava sada trostruko duži, kao i da je dodat još jedan stepen odlučivanja, a to su lokalne izborne komisije. On je rekao i da na ovogodišnje rezultate osim dužih rokova utiče i broj prigovora, proistekao iz izražene političke konfrontacije u Srbiji.
Govoreći o mogućem roku za objavu konačnih rezultata parlamentarnih izbora, Klačar je naveo da postoje tri scenarija.
"Prvo, Upravni sud će verovatno primiti žalbu Koalicije Albanaca doline, onda on ima rok da odluči, a krajnji rok je ponedeljak. Ako odbaci žalbu na rešenje RIK-a, onda imamo ponovljene izbore i oni će verovatno biti sledećeg vikenda, tako Skupština sigurno neće biti konstituisana u maju. Ako Upravni sud prihvati žalbu, i odbaci rešenje RIK-a, u ponedeljak imamo konačne rezultate. Treća mogućnost je da Upravni sud vrati RIK-u odlučivanje o žalbi i opet se produžava rok za konačne rezultate", kazao je Klačar.
Povezane vesti
Dušan Vučićević, docent na Fakultetu političkih nauka takođe je rekao da su se i stranke ranije saglasile da se ovi rokovi produže, kako bi i građani imali više vremena za podnošenje prigovora. Dodao je da i u slučaju biračkog mesta u Velikom Trnovcu postoji mogućnost da čak i ako budu održani ponovni izbori ponovo bude prigovora i žalbi.
"Izbone procedure nisu loše, problem je u sprovođenju u praksi. U poslednje dve, tri godine, od prvih razgovora na FPN-u, razgovora s evroparlamentarcima, pa razgovorima na dva koloseka vlasti i opozicije, je dosta elemenata menjano, verovatno u boljem pravcu. Poblem sa hibridnim režimima uopšte nije u zakonima, hibridni režimi imaju formalno demokratska pravila i procedure, ali u suštini autoritarnu politčku praksu", rekao je Vučićević.
Euronews/Printscreen
Bojan Klačar je dodao da je prema dosadašnjim podacima bilo oko 700 različitih prigovora i žalbi.
"Ranije je toga bilo manje jer je bio bolji izborni proces, ali smo imali i kratke rokove pa najveći broj nije stigao da pošalje prigovore. Čisto politička tema je i to što je politička konfrontacija bila manja", naveo je Klačar.
Govoreći o radu Republičke izborne komisije, on je rekao da je rad bio "veoma transparentan i efikasan".
Ipak, dodaje, nije problem samo primena zakona, već i dalje postoji prostor za promene, koji se tiče Republičke izborne komisije.
"Cela izborna administracija je stranačka administracija, RIK, lokalne komisije... Kako da uvedemo digitalizaciju, kada RIK nema svoj budžet već koristi skupštinski, nema svoje ljude koji non stop rade nego su iz parlamenta", kazao je Klačar.
Povezane vesti
Promena izbornog sistema
Trenutno je u Srbiji izborni sistem proporcionalan, sa jednom izbornom jedinicom, ali se o promeni sistema često govori, posebno uoči izbora. Dušan Vučićević smatra da bi izborni sistem trebalo promeniti "iz korena".
"Trebalo bi povećati broj izbornih jedinica i ukinuti zatvorenu izbornu listu. Priča je unutar toga mnogo šira, pa moramo da vodimo računa dalje šta ćemo raditi s predstavljanjem manjina, manje zastupljenog pola i druga doterivanja uz ove dve krupne promene, ali sve je to rešivo", kazao je Vučićević.
On dodaje da su zatvorena izborna lista i jedna izborna jedinca ključni krivci za defekte u funkcionisanju našeg izbornog sistema". To je, navodi, važno uraditi kako bi se građani osnažili za učestvovanje u politici jer bi drugačije izgledalo formiranje izborne liste.
Povezane vesti
Bojan Klačar istakao je da je Cesid radnije predložio promenu izbornog sistema i uvođenje 250 izbornih jedinica.
"Naš predlog polazi od toga da u jednoj velikoj meri zadovolji geografsku reprezentativnost, ne stoprocentno kao što bi zadovoljio većinski sistem, da se podigne nivo komunikacije između izabranih predstavnika i građana, da se podgine odgovornost izabranih predstavnika i da se zapravo prmene pravila igre koja bi posredno uticala i na promene u samim političklim strankama", kazao je Klačar.
Euronews/Printscreen
Kako je dodao, ovaj izborni sistem usvojen je kao prelazno rešenje posle 5. oktobra 2000. godine, a zadržao se već skoro 22 godine.
Dodaje da su stranke reagovale dobro na predloge, ali da su ipak i dalje skeptične prema promenama jer one mogu i da im ne odgovaraju.
Govoreći o mogućnosti uvođenja većinskog izbornog sistema, Vučićević je rekao da "nema ništa protiv, ali da moramo da razmislimo o posledicama".
"Većinski sistem je disproporcionalan koji partijama čiji kandidati osvoje ukupno 10-15 odsto glasova možda ne da nijedan mandat. Da smo sad imali većinski sistem, SPS sa 12 odsto glasova, ne bi imala više od dva mandata, u Jagodini, Surdilici... Sad da li želimo da neko ko je dobio poverenje osmine birača ostane sa jednim ili dva mandata u parlamentu. Ako to nije problem nemam ništa protiv samo da znamo šta su posledice", kazao je Vučićević, docent na Fakultetu političkih nauka.
Bojan Klačar dodao je i da postoje primeri mešovitih izbornih sistema koji bi mogli da se primene i budu dobri.
Komentari (0)