Oprečne reakcije nakon Vučićeve najave sastanka s opozicijom: Zaboravljena dobra praksa ili pokušaj podele odgovornosti
Komentari06/05/2022
-12:29
Srbija se poslednjih dana nalazi pod većim pritiskom zbog daljeg spoljnopolitičkg opredeljenja povodom rata u Ukrajini. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je i svoje obraćanje, ali je posebnu pažnju privukla i izjava da će se početkom narednog meseca o poziciji Srbije konsultovati sa predstavnicima opozicionih partija.
Naime, kako se i očekivalo, pritisci na Srbiju porasli su nakon održanih izbora, a iako još nisu poznati ni konačni rezultati, svakodnevno stižu različite izjave u kojima se poziva da se Srbija jasnije odredi u odnosu na aktuelnu ukrajinsku krizu.
U jeku ovih tenzija, predsednik Srbije boravio je i u Nemačkoj na poziv kancelara Olafa Šolca. Osim sa Šolcem, Vućić je Berlinu razgovarao i sa ministakom spoljnih poslova Nemačke Analenom Berbok. Takođe, sastao i sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom i premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem. Po povratku u Beograd Vučić je razgovarao i sa ministarkom odbrane Nemačke Kristin Lambreht.
Nakon razgovora s nemačkim zvaničnicima, Vučić je rekao da Srbija jeste u teškoj poziciji, te najavio dalje korake kada je reč o donošenju odluke o podršci sankcijama Rusiji i određenju u odnosu na aktuelnu krizu u Ukrajini.
"Teška pozicija za nas, ali sagledaćemo sutra sa narodom i predočiti stvari", rekao je Vučić, dodajući da će početkom juna razgovarati i s političkim partijama i konsultovati se o tome šta ljudi misle.
Od početka rata u Ukrajini i odluke EU da Rusiji uvede sankcije, Srbija nije uvela sankcije, iako je prihvatila Rezoluciju SBUN o osudi agresije u Ukrajini.
Očekivao se kraj izbornog procesa, ali iako je od tada prošlo više od mesec dana, sam proces nije gotov, niti je konstituisana Skupština. Izvesno je jedino da će i u novom mandatu na predsedničkoj poziciji biti Aleksandar Vučić.
Upravo on sada gotovo svakodnevno vodi razgovore o stavu Srbije po pitanju krize u Ukrajini.
S tim u vezi je i najavio da će narednog meseca o poziciji Srbije razgovarati sa predstavnicima opozicije. Iako praksa razgovora parlamentarnih partija u svetu nije neuobičajena, u duboko podeljenoj Srbiji i sama najava naišla je na različite reakcije.
Šta kažu analitičari?
Sa aspekta analitičara, ovakvi razgovori su u datom trenutku očekivani i poželjni.
Politikolog Nikola Parun rekao je za Euronews Srbija da na razgovore svih aktera upućuje težina aktuelne situacije u svetu.
"Politički momentum u kojem ceo kontinent, pa i svet, žive, nalaže takvu vrstu odgovornosti. Bilo bi dobro da se svaka veća državna odluka donosi uz konsultaciju vlasti sa strankama opozicije, to do sada nije bio slučaj", kazao je on.
Kako je dodao, "sada će morati, a ko takav dijalog ne ponudi ili odbije, neće biti smatran ozbiljnim akterom", rekao je Parun.
I sociolog Vladimir Vuletić ocenjuje da je ova najava predsednika Srbije "logična". On veruje da će na sastanku biti različitih stavova po tom pitanju, te da oni koji su na izborima osvojili najviše glasova imaju i najviše odgovornosti.
"U tom smislu ne mislim da je to toliko pitanje podele odgovornosti, ali može biti barem prilika da se na izvesno vreme dobije još vremena i da se sagledaju najrazličitiji aspekti ovog izbora koji nije tako jednostavan", kazao je Vuletić za Tanjug.
Na pitanje kakva se forma sastanka može očekivati, Vuletić odgovara da je to nivo razgovora između rukovodstva, lidera stranaka, te da to nije neformalni nivo. Ističe i da je važno da se o tome raspravlja i u Skupštini.
"Ali s obzirom na same okolnosti koje su diktirane dinamikom sukoba u Ukrajini i pritiske koji na Srbiju dolaze sa svih strana, verujem da će biti važno da se bar počne sa razgovorima", zaključuje Vuletić.
Takođe, da je inicijativa Vučića o razgovorima sa predstavnicima parlamentarne opozicije u junu, "dobra i odgovorna" smatra Ivo Čolović iz CESID-a.
On je rekao da bi tada mogla biti i konstituisana Narodna skupština.
"U tom momentu, ta će inicijativa imati puno smisla. Znaće se ko su poslanici, i ko su partije, odnosno da li će Albanci imati svog poslanika", rekao je Čolović za Tanjug, dodajući da je reč o važnoj inicijativi jer se radi o dijalogu među političkim partijama.
Reakcije opozicije
Na najavljen razgovor, kao i poruke sa sastanka u Nemačkoj reagovali su i predstavnici opozicije. Prvi se nakon izjave predsednika Srbije oglasio lider Dveri Boško Obradović.
"Kad bi Aleksandar Vučić uveo sankcije Rusiji postao bi heroj prozapadne opozicije. Bila bi automatski zaboravljena sva korupcija, kupljene diplome i lažni doktorati, namešteni tenderi i preplaćeni radovi, otete institucije i zgažen Ustav. Još kad bi potpisao predaju KiM - novi Tito Roditelj", napisao je Obradović na Tviteru.
Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić kaže da bi što pre trebalo konstituisati Skupštinu i da je to jedino mesto gde bi trebalo da se vodi takva vrsta razgovora.
Ukoliko do toga ne dođe, "Narodna stranka neće učestvovati u daljem urušavanju institucija", naveo je Jeremić.
Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac ocenjuje je da je "situacija prvi put nemoguća za Vučića, a za Srbiju je takva već 10 godina".
Kako je naveo, konsultacije o kojima je govorio "Vučiću nisu potrebne da bi čuo mišljenje opozicije, nego da bi podelio odgovornost za još jednu odluku koju će doneti mimo ustavnih ovlašćenja", naveo je Lutovac.
Iz Srpske stranke Zavetnici takođe je stigla reakcija. Predsednica stranke Milica Đurđević Stamenkovski je rekla da bi o tim stvarima trebalo da se raspravlja u Skupštini.
"Ne vidimo razlog da se kolektivno upada u paniku, a još manje da preuzimamo uloge u nekakvoj melodrami. Stav je jasan - sankcije nisu opcija", rekla je Đurđević Stamenkovski za Nova.rs.
Radomir Lazović iz koalicije Moramo još ne zna da li će se oni odazvati na poziv predsednika, ali dodaje da on "poziva sve opozicione organizacije da ni na koji način ne pomažu Vučiću".
Tim povodom oglasila se i Skupština slobodne Srbije, koja je u saopštenju navela da kao deo koalicije "Moramo" neće prisustvovati tom sastanku. Oni smatraju da bi to bio poluprivatni skup, koj bi poslužio kao alibi za navodno nacionalno jedinstvo pri donošenju istorijske odluke.
"Skupština slobodne Srbije je javno iznela stav da jeste za sankcije, tj. restrinktivne mere prema predsedniku Ruske federacije Vladimiru Putinu i njegovom režimu, a ne za sankcije koje bi pogodile obične ruske građane. SNS je najveća politička stranka u Srbiji, a ipak o ovome nije javno iznela svoj stav", navode između ostalog u sapoštenju, u kome pozivaju predstavnike opozicionih stranaka da se ne odazovu pozivu predsednika Srbije.
Komentari (0)