Igre 
Poruke sastanaka u Berlinu: Sve manji manevarski prostor, očekuje se veći pritisak na Srbiju
Komentari06/05/2022
-06:55
Na Srbiju će u budućnosti biti još više pritisaka kada je u pitanju uvođenje sankcija Rusiji, saglasni su sagovornici Euronews Srbija nakon dvodnevnog boravka predsednika Srbije u Nemačkoj i razgovora sa nemačkim i evropskim zvaničnicima.
Predsednik Srbije koji je na poziv nemačkog kancelara boravio u Berlinu u sredu i četvrtak, razgovarao je i sa Olafom Šolcem i sa ministakom spoljnih poslova Nemačke Analenom Berbok. Takođe, sastao i sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom i premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem. Po povratku u Beograd Vučić je razgovarao i sa ministarkom odbrane Nemačke Kristin Lambreht.
Predsednik je izjavio da mu se čini da angažman koji Nemačka pokazuje na Zapadnom Balkanu govori o njihovoj želji da se region približi Evropskoj Uniji. Nezaobilazne teme u razgovorima bile su pitanje Kosova, rata u Ukrajini, ali i situaciju u BiH. Dodao je da mu je ministarka Lambreht na učtiv način prenela očekivanja i zahteve Nemačke i EU oko ponašanja Srbije u budućnosti.
Signale koji su stigli od nemačkih zvaničnika analitičari ističu kao veoma značajne. Nakon razgovora u Berlinu, Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike rekao je za Euronews Srbija da su u Berlinu izrečene važne poruke za Srbiju i da je važno što je do posete došlo, uprkos okupiranosti dešavanjima u Ukrajini.
"Ovu posetu bi trebalo sagledavati kao važan gest prema Srbiji i regionu, jer dijalog Beograda i Prištine ima značajan uticaj na stabilnost regiona. Meni je najviše pažnje privukla Šolcova poruka da je članstvo Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana u EU prioritet za Nemačku. Ne govorimo više o metajeziku i skrivenim porukama, već je ta poruka bila zaista nedvosmislena i u tom smislu vema značajna”, rekao je Majstorović i dodao da nemačka nije jedina koja odlučuje o tome, ali da je jedna od najvažnijih članica Unije i da se njen glas sluša u drugim državama.
FoNet/Twitter
Sa druge strane, Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost rekao je da je Nemačka dodatno potvrdila svoju spoljnopolitičku poziciju, te da su stavovi Nemačke i Rusije sada još suprotstavljeniji, što stavlja Srbiju u dodatnon nezgodan položaj.
"Deluje da je Nemačka preuzela tu palicu zagovaranja što oštrijih sankcija Rusiji. Ton nemačkog kancelara nije nešto što može da nas iznenadi. Pred Srbijom su sve veći i teži izazovi. Najvažniji je taj što država sa kojm imamo istorijsku bliskost i podršku oko Kosova i druga, Nemačka, sa kojom imamo tu ekonomsku saradnju su u klinču i tu vidim najveći problem kada je reč o spoljnopolitičkom položaju", rekao je Rajić.
Povezane vesti
"Oživljavanje" dijaloga Beograda i Prištine
Dijalog Beograda i Prištine bio je važna tema susreta u Nemačkoj, a Srđan Majstorović je za Euronews Srbija rekao da je dijalog ušao u fazu kada nema konkretnog napretka i da je evidentno da se nalazi u krizi.
Kako kaže, može da se raspravlja šta je uzrok tome, ali od uspostavljanja nove vlade u Prištini i preuzimanja glavne uloge od strane Aljbina Kurtija pokazalo se da je pitanje međusobnog priznanja za njega centralno.
"Plašim se da takav pristup neće biti dobar podsticaj za nastavak nekih konretnih pomaka u dijalogu", rekao je Majstorović.
Rekao je i da zbog ukrajinske krize EU i SAD pokušavaju da relaksiraju odnose jer su postojali signali iz Prištine i drugih regionalnih cenatara o mogućoj agresiji od strane Srbije. Majstorović ocenjuje da su to bila nepotrebna preterivanja i pogrešna čitanja signala iz Srbije.
"Jučerašnji sastanak je bio prilika da se to skine sa dnevnog reda i da se akteri fokusiraju na konstruktivne pomake u dijalogu", kaže Majstorović.
Predrag Rajić smatra da seu ovom trenutku ne može očekivati nikakav vid napretka u pregovorima, posebno jer prištinska strana ne želi pregovore.
"Mislim da nije realno očekivati bilo kakvu vrstu napretka u pregovorima Beograda i Prštine, Kurti je takav da ne želi da pregovara, za njega je formiranje ZSO, što je potpisano u Briselu neka vrsta izdaje albanskih interesa, postavio je tu lestvicu visoko u svojim stavovima i ne vidim kako može da je preskoči", rekao je Rajić.
Povezane vesti
On je dodao da uticaj na Prištinu mogu da imaju jedino SAD.
"Priština jedino može da bude meta Vašingtona koji ima mogućnost velikog pritiska, ali ne koristi još uvek sve instrumente. Brisel nema toliko široke mogućnost, ali za sad se ne vidi ni volja da se to pokrene. Na Zapadu očigledno niko nije voljan da zapreti Prištini odmazudom i sankcijama, a Priština ne želi da se odrekne bilo čega što sada smatra da ima", rekao je za Euronews Srbija Rajić.
Uvođenje sankcija Rusiji
Takođe, kada je reč o pritiscima na Srbiju povodom aktuelne krize u Ukrajini, Predrag Rajić smatra da je manevarski prostor Srbije sve uži i da se pritisci pojačavaju.
Povezane vesti
"I Bundestag poziva na to da se zemljama kandidatima koje nisu prihvatile sankcije ukinu predpristupni fondovi, ne pominje se Srbija, ali se na nju misli. Ako pogledate i rezoluciju Evropskog parlamenta i tu se od Srbije takođe traži da se priključi sankcijama. Pritisak će nastaviti da se povećava u narednom periodu i neće biti samo verbalni, već će se videti i u praksi", kazao je Rajić.
I Srđan Majstorović rekao je da se od Srbije svakako očekuje da uvede sankcije Rusiji.
"Očekuje se od Srbije da uvede sankcije i siguran sam da svi koji racionalno razmišljaju o budućnost shvataju gde je njena budućnost i kakve potete vlada i predsednik moraju da usvoje u narednom periodu. Siguran sam da će zbog racionalnosti i vođenja budućnosti Sribja u jednom trenutku usvojiti mere EU, u kojme obimu i kojem trenutku to će zavisiti od procene, kada to bude oportuno ta unutarpolitička pitanja", objasnio je Majstorović.
Dodao je da ukoliko se to ne desi, "Srbija može biti na neki način skrajnuta". Kako kaže, u tom slučaju neće biti agresivnih poteza, ali će se to shvatiti kao poruka da se ne dele spoljnopolitički ciljevi i da se sigurno neće napredovati ka članstvu u EU.
On je istakao da je predsednik Srbije sigurno dobio jasne poruke u Berlinu kada je reč o ovoj opredeljenosti.
"Mislim da je važno prepoznati značaj Srbije za region Zapadnog Balkana i centralnu ulogu koju ima po stabilnost regiona. Siguram sam da su na zatvorenom delu sastanka poruke jasnije i snažnije, što je i sam Vučić rekao, da je dobio dobio i shvatio poruku od Šolca", rekao je Majstorović.
Ruski gas posebno pitanje
Govoreći o energetici i zaivsnosti Srbije od ruskog gasa, Majstorović je istakao da je važno da Srbija garancije EU o članstvu i podršku u kriznim situacijama, te da zato EU mora da podrži i diversifikaciju izvora energenata u ovom delu Evrope.
"Da podrži i primenu Zelene agende odnosno transformaciju energetskog sistema i upotrebu mnogo više obnovljivih izvora energije, to je izuzetno skup proces mi smo 2011. imali procenu da će Srbiju to koštati nekih 11 milijardi evra moje mišljenje je da je ta procena onzervativna i da je sada mnogo veća cena te tranzicije. To su sredstva koja jednostavno moraju na neki način i od strne EU i Srbije, ali zemlje regiona ne mogu iz svojih budžeta na taj način da investiraju", rekao je Majstorović.
Printscreen/AP
On je podestio na početak izgradnje terminala u Aleksandropolisu ističući da je to važna poruka da će i Srbija i ostatak regiona biti deo jednog zajedničkog projekta.
"Cilj je upravo obezbeđivanje različitih dotoka gasa u region i ne treba zaboraviti kao poslednje investiranje same EU u interkonekciju između Bugarske i Srbije koja takođe prosto treba biti sagledavana u jednom širem strateškom okviru kao jedan od mogućih tokova dostave gasa ukoliko dođe do prekida dostave iz Rusije", kazao je Majstorović.
Predrag Rajić rekao je da će Srbija, kao i pojedine zemlje EU, tražiti izuzeće od prekida dotoka ruskog gasa, nakon što je EU u sredu najavila novi paket sankcija Rusiji.
Komentari (0)