Igre 
Putinova tvrdnja o sličnosti Donbasa i Kosova krije neprijatnu poruku Srbiji
Komentari29/04/2022
-07:00
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavom da su Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika postale nezavisne na osnovu ranijeg presedana o nezavisnosti Kosova poslao je i određene poruke Srbiji, saglasni su sagovornici Euronews Srbija.
Pre početka invazije na Ukrajinu, predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je 21. februara akt o priznanju nezavisnosti separatističkih LNR i DNR koje se nalaze u regionu Donbas. Nakon više od dva meseca ruske invazije na Ukrajinu, Putin sada navodi da proglašavanjem nezavisnosti ovih teritorija nije prekršeno međunarodno pravo, pozivajući se na odluku Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova.
"Lično sam pročitao sva dokumenta Međunarodnog suda pravde o situaciji na Kosovu. Dobro se sećam odluke međunarodnog suda, koja kaže da u ostvarivanju prava na samoopredeljenje, određena teritorija bilo koje države nije u obavezi da traži dozvolu da proglasi suverenitet centralnim vlastima zemlje. To je rečeno za Kosovo, a ovo je odluka međunarodnog suda. I ovu odluku su svi podržali", rekao je Putin u razgovoru sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom. Dodao je da DNR i LNR imaju isto pravo da se izjasne o svom suverenitetu bez dozvole centralne vlasti "jer je presedan stvoren".
Upravo zbog ranijeg stava Rusije u međunarodnim institucijama da ne prizna nezavisnost Kosova, ova izjava sada može da se tumači i kao svojevrsna poruka Srbiji u trenutku kada se Beograd nalazi pod pojačanim pritiskom Zapada da uvede sankcije Kremlju.
"Na određen način ta poruka može da se čita i kod nas, treba obratiti pažnju da se odnosi na činjenicu da Rusija, a i veliki deo javnosti i zvanične politike Srbije smatra da neulazak Kosova u UN drže u svojim rukama. Tako može da se tumači poruka i na način: 'Evo vidite, ako ne budete kooperativni, preduzimate nešto protiv Rusije, ja mogu da dignem ruke od Kosova i ono može da ode od Srbije'. Rusija je uvek govorila da ima principejelan stav da neće odstupiti od međunarodnog prava, ali kada to uporedite sa izjavom, to su međusobno kontradiktorne izjave", kazao je komentarišući izjavu Putina bivši diplomata Srećko Đukić.
Kako je Đukić naveo za Euronews Srbija, ovim izjavama se samo otežava Srbiji stuacija oko Kosova i pregovori koji će o tom pitanju morati da uslede. Sa druge strane, objašnjava, Putin je prvenstveno jasnu poruku poslao i Zapadu, pre svega Sjedinjenim Američkim Državama.
"To može da se čita tako da poručuje da to što su oni radili sa Kosovom i Metohijom, on radi u Donjeckoj i Luganskoj republici. On time poručuje da i on može da pravi presedane u međunarodnim odnosima i međunarodnom pravu. To je jaka i jasna poruka", navodi Đukić i dodaje da time Zapadu daje još jedan argument.
Povezane vesti
On navodi da je Putin je stvorio "čitav grozd" samoproklamovanih državica oko Rusije i u tom smislu Kosovo je upotrebljavao više puta.
"Putinovo pozivanje na Međunarodni sud pravde nije pravno korektno"
Euronews/Vladislav Ćup
Da je Putin želeo da pošalje poruku Srbiji o zavisnosti u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija smatra i advokat Slobodan Doklestić. On je za Euronews Srbija naveo da ova izjava može biti prikrivena poruka iz Rusije u kontekstu odluka koje treba doneti i značaja ruskog veta u SB UN.
Takođe, gledajući iz pravnog aspekta, Doklestić naglašava da "pozivanje na Međunarodni sud pravde nije pravno korektno".
"MSP je dao savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće gde nije navedeno da je Kosovo nezavisno, već samo da dokument pod nazivom Deklaracija nezavisnosti donet na Kosovu nije predmet međunarodnog prava zato što je u pitanju dokument grupe građana na Kosovu i da tako ne može ni kršiti međunarodno pravo", rekao je Doklestić i dodao da "velike sile prvo gledaju svoj interes pa tek onda interes drugih".
On ističe da nema dvojbe da je Putin dobro svestan toga i posledica koje može da ima po Srbiju. Takođe, Srećko Đukić navodi i da se eventualno priznanje Kosova neće dogoditi odjednom i da to može biti rezultat širih dogovora.
"Rusiji nije sad u interesu da prizna Kosovo. Politika velikih država je da se takve stvari rešavaju u paketu, kada se i još neke druge stvari rešavaju. Ne verujem da će Rusija to da učini jednostrano, a da ne dobije kontra uslugu, jer su velike države spremne na trgovinu sa velikim državama. Rusija može da upotrebi argument Kosova u saradnji sa Zapadnom i to će se desiti možda onda kada joj bude najkorisnije", zaključio je Đukić.
Stav Putina o Kosovu treba da bude "otrežnjenje" za svakog čoveka
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, smatra da je Rusija pitanje Kosova oduvek tretirala kao presedan u svoju korist i da je Putin to pokazao u razgovoru sa generalnim sekretarom UN Antonijem Guterešom, legalizacijom nezavisnog statusa republika Donjecka i Luganska po principu Kosova. Janjić kaže da Putinov stav nije iznenađenje za poznavaoce ruske politike prema Balkanu i Srbima.
Povezane vesti
"Za razliku od Zapada koji je govorio da je Kosovo jedinstveni slučaj, Rusija je odmah to tretirala kao presedan u svoju korist i sada je Putin i rekao Guterešu da legalizuje Donjeck i Lugansk po principu Kosova", kazao je Janjić za Tanjug.
On je naveo da je Putin "očigledno zaboravio" da je na poziv Vojislava Koštunice i Borisa Tadića blokirao UN da donesu odluku, sa ciljem da se promeni Rezolucija o Kosovu.
"Nije on ubedio Gutereša, on dobro zna da to nije po povelji UN. To je još jedan dokaz za one koji tvrde da je veliku korist nama učinila Rusija što je blokirala promenu Rezolucije i što je u to pozvala Kinu, a nije nam učinila nikakvu uslugu, vezala je noge i ruke beogradskim političirama, a sebi je sačuvala pravo da trguje sa Kosovom", smatra Janjić.
On smatra da takav stav Putina o Kosovu treba da bude "otrežnjenje" za svakog čoveka, te da Srbiji jedino preostaje politika normalizacije, kao i priznavanje realnosti u kojoj postoji i Kosovo.
Čović: Nije nam Putin "zabio nož u leđa"
S druge strane, nekadašnji predsednik Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju (KiM) Nebojša Čović je za Tanjug rekao da izjavu predsednika Rusije vidi kao "našu realnost" i da, za razliku od pojedinih analitičara, ne smatra da je Putin tom izjavom "zabio nož u leđa" Srbiji.
"Ne bih poredio i ne mislim da su isto KiM i Lugansk i Donjeck. Suštinska razlika je da KiM ima jednu specifičnost, odnosno, postoji rezolucija SB UN i najviše međunarodne insitucije su potvrdile da je KiM sastavni deo Srbije. Drugo je što se to godinama dezavuiše i što oni koji su to potvrdili rade suprotno i direktno pokazuju da žele da otmu deo teritorije Srbije", kaže Čović.
Sličnog stava je i predsednica Srpske stranke Zavetnici Milica Ðurđević Stamenkovski. Ona je nakon sastanka delegacije stranke s ambasadorom Rusije Aleksandrom Bocan - Harčenkom kazala da je takvom izjavom ruski predsednik ukazao i na licemeran pristup zapadnih političkih centara kada je u pitanju teritorijalni integritet zemalja članica UN.
Proglašenje nezavisnosti i odluka MSP
Podsećanja radi, prištinska skupština usvojila 17. februara 2008. godine Deklaraciju o nezavisnosti i jednostrano proglasila nezavisnost Kosova. Generalna skupština Ujedinjenih nacija zatražila je od Međunarodnog suda pravde mišljenje o ovom postupku. Pitanje je glasilo: Da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova kosovske skupštine u saglasnosti sa međunarodnim pravom.
Nakon razmatranja odluke, Međunarodni sud pravde dao je u julu 2010. savetodavno mišljenje da Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Predsednik Međunarodnog suda pravde Hisaši Ovada rekao je da se sud izjasnio da je nadležan za to pitanje. To, prema njegovim rečima, ne znači da sud treba da se bavi pitanjem posledica, posebno ne time da li je Kosovo postiglo državnost.
Prethodno je pred MSP u decembru 2009. održana višednevna rasprava, u kojoj je mišljenje o proglašenju nezavisnosti Kosova iznelo 29 delegacija. Tada je ocenu da je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom, između ostalih dala i Rusija.
Komentari (0)