Igre 
Kristofer Hil započinje mandat u Beogradu: Nova misija za iskusnog diplomatu odraz Bajdenovih planova za Balkan
Komentari31/03/2022
-17:53
Novi ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil predao je akreditive predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Ovaj iskusni diplomata "prekida" penziju i počinje mandat u Srbiji u jeku krize koja je zahvatila Evropu zbog rata u Ukrajini. Važi za dobrog poznavaoca regiona i čoveka koji ima "visok nivo odnosa" sa američkim državnim sekretarom i sa predsednikom SAD, zbog čega analitičari navode da će on biti "više od ambasadora", ali napominju da ne bi trebalo ni preuveličavati njegovu ulogu.
Predsednik SAD Džozef Bajden imenovao je 15. oktobra Hila za novog ambasadora u Beogradu i on će na tom mestu zameniti Entonija Godfrija. Iako je imenovan pre više od pet meseci, na predaju akreditiva Hil je čekao sve do danas. Kako je za Euronews Srbija rekao Dimitrije Milić, programski direktor organizacije Novi treći put, prvenstveno je razlog za čekanje na predaju to što je procedura u Kongresu SAD bila veoma spora, jer su Republikanci osporavali imenovanje nekih zvaničnika.
"Još je Džo Bajden u kampanji govorio o regionima sveta koji bi njemu bili prioritetni, i među njima je Zapadni Balkan. Zato je imenovanje jednog od najiskusnijih ambasadora svakako nešto što se naslanja na taj plan u kontekstu onoga što je Bajden govorio u kampanji", kaže Milić.
Za mnoge će jedno od glavnih pitanja, kada je reč o Hilu, biti njegovi stavovi o Kosovu. Kada je već bio diplomata u penziji, 2013. godine je izjavio da je "jedina stvar koja se nikada neće promeniti odnos SAD prema Kosovu". Ovaj karijerni diplomata se, inače, penzionisao 2010. godine, i praktično je vraćen iz penzije kako bi obavljao ulogu amsadora u Srbiji.
Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu smatra da je Hilovo "izvlačenje" iz penzije je jasan pokazatelj da ima "posebnu misiju". Međutim, ističe i da njegove moći ne bi trebalo preuveličavati.
"Zasigurno neće izlaziti iz uloga ambasadora i svojih ovlašćenja. Svakako će pokušati da doprinese normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, a u BiH će zagovarati i konstruktivniju ulogu Srbije u postizanju sporazuma između sve tri strane", kaže Surlić za Euronews Srbija.
Dolazak Hila u jeku rata u Ukrajini
Dolazak Hila, međutim, poklopio se i sa ratom u Ukrajini, na šta niko nije bio spreman. Milić se osvrnuo na to rekavši da se invazija Rusije na Ukrajinu uklapa u ono što su proklamovani ciljevi SAD - da se demokratski orijentisane države u svetu okupe u jednu koaliciju, koja bi bila protivteža Kini i Rusiji.
Povezane vesti
"Zato je ova situacija, gde jedna autoritarna država napada demokratsku i prozapadnu, idealna prilika da se to testira u praksi. Hil će, dobrim delom, imati zadatak da Srbiji 'objasni' zašto je bolje biti u prozapadnoj koaliciji država, a ne onoj drugoj", ističe Milić.
Surlić smatra da iz SAD za sada stižu pomirljivi tonovi kada je u pitanju odnos Srbije i Rusije, ali da je verovatno plan da se do formiranja Vlade ne šalju oštre poruke.
"Verovatno će pritisci krenuti sa formiranjem nove Vlade, i možda će se čak tražiti kompletno usklađivanje politike Srbije sa politikom EU, odnosno uvođenje sankcija Rusiji. Otvoreno je pitanje, međutim, da li će to biti egzaktan uslov", kaže Surlić.
Surlić dodaje i da je dolazak Hila tempiran upravo tako da zapravo bude u punom formatu ambasador tokom formiranja nove vlade, i da će ove dane iskoristiti da se prilagodi novoj situaciji, upozna osoblje i da već sa novom vladom može konkretno da deluje kao američki ambasador.
"Mnogo više od ambasadora"
Karijera Kristofera Hila započela je u ovom regionu - tačnije, u Beogradu 1970-ih godina. Na predlog tadašnje državne sekretarke Madlen Olbrajt, našao se i ulozi specijalnog izaslanika za Kosovo 1998. i 1999. godine, a kasnije je radio u konsultantskoj kući koju je Madlen Olbrajt pokrenula kad je napustila državnu službu.
Novi američki ambasador je bio specijalni američki izaslanik za Kosovo i imao je jednu od ključnih uloga u pregovorima koji su prethodili konferenciji u Rambujeu 1999. godine. Pored Beograda, Hil je bio na službi i u Skoplju i Tirani.
Milić smatra da će, pošto je unikatan poznavalac prilika na ovim prostorima, Hil biti "mnogo više od ambasadora", kao i da je "siguran izbor" jer ima vrlo visok nivo odnosa i sa Entonijem Blinkenom i sa Džoom Bajdenom.
Povezane vesti
"Hil će zbog toga imati ulogu u ovom regionu koji je ostao jedan od retkih organskih u Evropi, koji nije koordinisan u potpunosti u neke evroatlantske strukture. Neke države su u NATO, neke nisu ali su na evropskom putu, i to deluje prilično nekompletno, što znači da je jedan vid rizika za SAD. Rusija, Kina ili Turska onda tu mogu da pronađu neku priliku koju su u prethodnoj dekadi, u našem regionu, na neki način i pronašle", kaže Milić.
profimedia
Hil u Beograd dolazi i kao jedno od pet "novih lica" koje je Vašington poslao u region Zapadnog Balkana poslednjih meseci, a u izjavi objavljenoj na sajtu Stejt Departmenta uoči dolaska u Srbiju, naveo je da dolazi sa novom perspektivom i očekuje dalje poboljšanje odnosa sa SAD.
Iako je Milić saglasan da će SAD uložiti više energije nego ranije u ovaj region, za to da li će uložiti i više novca, nije siguran.
"U vreme Donalda Trampa spoljna politika SAD oslanjala se na vrlo uzak interes gde su SAD na prvom mestu. Sada imamo jedan vrednosni paket, koji podrazumeva veće uključivanje zapadnih država u našem regionu. Da li i ekonomski, nemamo nikakve jasne naznake, ali pretpostavljam da da, jer imamo jednu veliku autokratsku kasu koja se zove Kina, i koja im je velika konkurencija", istakao je Milić.
Komentari (0)