Igre 
Faktor Kurti: Kako su pregovori Beograda i Prištine postali talac pregovarača koji neće da pregovara
Komentari25/03/2022
-18:01
Poslednjim potezom kosovski premijer Aljbin Kurti "zapečatio" je svoju poziciju "pregovarača" nespremnog na bilo kakve kompromise ukoliko krajnji ishod nije ispunjavanje ultimatuma o priznavanju Kosova.
I ovog puta, po svemu sudeći, neće snositi nikakve posledice zbog činjenice da je ignorisao apele međunarodne zajednice. Tome u prliog govori i za danas najavljen "sastanak u okviru dijaloga" s Kurtijevim zamenikom i glavnim kosovskim pregovaračem Besnikom Bisljimijem u Briselu o nestalima i energetici, u čijoj se najavi srpski izbori čak ni ne pominju.
Zbog Kurtijevih manevara i zaoštravanja situacije sa izborima, koji su kulminirali suspendovanjem predsednice Osnovnog suda u Severnoj Mitrovici Ljiljane Stevanović i najavom mera protiv policajaca srpske nacionalnosti koji su prisustvovali sednici Saveta za nacionalnu bezbednost u Beogradu, Srbi su danas održali mirne proteste u Kosovskoj Mitrovici i Gračanici.
"Mislim da Kurti rat u Ukrajini vidi kao priliku koju ne želi da propusti. Iniciranje više manjih incidenata pod plaštom odbrane suvereniteta Kosova jedna su od strategija kojom će nastojati da isprovocira odgovor Beograda i srpskih predstavnika na Kosovu, a potom da tvrdi kako su se njegova upozorenja obistinila, da je Srbija bezbednosna pretnja po Kosovo. A potom da u sklopu nove bezbednosne arhitekture mimo svih pravila zahteva članstvo u različitim međunarodnim institucijama kao i priznanje od preostalih pet članica EU", kaže za Euronews Srbija Stefan Surlića sa FPN.
I dok se situacija na terenu komplikuje, iskustvo s prethodnih pregovora tokom Kurtijevog mandata navodi na zaključak da bi rezultat svake nove runde mogao da se uklopi u frazu "nikada se nećemo dogovoriti ako ne bude onako kako ja kažem". A svaki njegov zahtev svodi se na, za Beograd neprihvatljivo, priznanje. I krug se tu zatvara.
"Kurti je konfliktan, koristi situaciju"
"Kurti je već pokazao da je konfliktan. Više puta je upozoravan da treba da deeskalira situaciju još od situacije u septembru, kada su se dogodile barikade i sukobi na severu Kosova i to na određenim prelazima. Nakon svega, očekivali su se ozbiljni pregovori, ali se nisu desili. Na žalost, Kurti sada koristi dešavanja oko organizacije izbora i situaciju u Ukrajini da ponovo stvara situaciju bez pregovora i zaista je pitanje kako sačuvati mir ovih nekoliko dana i šta će se desiti nakon izbora", rekao je za Euronews Srbija Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj.
Povezane vesti
Upravo je isključivi stav Kurtija već jednom koštao premijerskog mesta - u martu 2020. je smenjen - formalno zbog odbijanja da ukine takse na proizvode iz centralne Srbije zbog čega je Beograd prekinuo pregovore, a suštinski zbog komplikovanih međustranačkih odnosa na kosovskoj političkoj sceni. Ipak, do zahteva za smenu je došlo tek nakon što su američki senatori zapretili da bi, ukoliko Kosovo ne ukine taksu, SAD trebalo da razmotre svoje vojno prisusto na Kosovu. I tada je Kurti za ukidanje taksi tražio ustupak Beograda i to prekid kampanje za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.
Ovo iskustvo nedvosmisleno je pokazalo da bez značajnog i konkretnog pritiska, teško dolazi do bilo kakvih pomeranja. A za sada, nijedan od poteza Zapada ne sugeriše konkretizaciju, već se pritisci završavaju na apelima.
"Kurti vidi stoju stabilnost ukoliko zaoštrava odnose sa Srbijom i čitava politika pokreta Samoopredeljenje je bila da će promeniti odnos prema Beogradu i da će kada on bude bio premijer biti reč o dve ravnopravne strane koje moraju jedna drugu da priznaju. Gradeći takvu politiku on je u potpunosti smetnuo s uma činjenicu da Kosovo ima sporni status, da Srbija ima jasnu politiku nepriznavanja kosovske nezavisnosti i da je dosadašnji dijalog statusno neutralan. Dodatni problem je što ostali politički akteri nisu liberalniji od njega, već su i oni radikalno nacioanlistički opredeljeni. Na delu je nadmetanje aktera u kojoj je radikalan odnos prema Srbima na Kosovu i prema Beogradu vrsta legitimacije ispravne politike”, kaže za Euronews Srbija Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Rusija - Srbija
Nakon izbora 2021. Kurti je ponovo došao na premijersko mesto, i od tada su pregovori koji se sporadično vode više ili manje u slepoj ulici. Pritom, na ispunjenje jedne od prvih dogovorenih stavki - osnivanje Zajednice srpskih opština - Beograd čeka već osam godina. I dok Priština neskriveno poručuje da preuzetu obavezu neće ispuniti, na kalendaru na sajtu Kancelarije za KiM Vlade Srbije stoji da Beograd na ispunjenje čeka već duže od osam godina, odnosno tačno 3.262 dana.
Sam Kurti nedvosmisleno poručuje da ZSO neće ni biti formirana jer je u "suprotnosti sa Ustavom Kosova" i da nema potrebe za, kako je rekao, „zajednicom koja povećava tenzije i narušava odnose”, a svoje insitiranje na tome da Beograd prizna Kosovo smatra konstruktivnim pristupom dijalogu. Istovremeno, ovakvi potezi bivaju garnirani optužbama na račun Beograda da je "uz odobrenje" Rusije, "spreman za napad na severnoj granici Kosova".
Euronews/Printscreen
“Kurti predstavlja Srbiju kao malu Rusiju na Zapadnom Balkanu, ističući kako Srbija ima kapacitet da započne rat, a da je tu najugroženije Kosovo iako ne postoji pretnja. Isto tako, skriva jednu ključnu situaciju na terenu, a to je da se Srbi iz godine u godinu osećaju nesigurnije zbog etnički motivisanih napada i da se njihova prava - imovinska, pravo na uživanje kulturne baštine, upotrebu jezika - sistematski kriše. Ne postoji volja vlasti Aljbina Kurtija da učine ono što su obećali, a to je unutrašnji dijalog sa Srbima, da pokuša da olakša situaciju i zaista ih integriše”, navodi Surlić.
Kako ističe, tako se svi nesporazumi između Beograda i Prištine reflektuju na svakodnevni život Srba na Kosovu.
Povezane vesti
"Njegove tvrdnje o Srbiji kao pretnji koja će iskoristiti priliku i napasti podsećaju na priču o pastiru i vuku. Iako trenutno u zapadnim zemljama vlada poseban stepen budnosti prema ovom regionu, kao i spremnost da izvrše veći pritisak na Srbiju da usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikama EU, niko ne veruje u Kurtijeve tvrdnje da će Srbija izazvati novi rat na Balkanu. Reč je o još jednoj propaloj strategiji. Mandat je započeo sa autoviktimizacijom, uzdizanjem kulta žrtve albanskog naroda i tvrdnjama da je Srbija počinila genocid na Kosovu, a trenutno je zamenjuje neosnovanom ugroženošću Kosova i potrebom da se preko noći mimo procedura ostvari članstvo Kosova pre svega u NATO. Reč je o nerealnim ambicijama koje kriju jednostavnu činjenicu - svaki budući status Kosova zavisi pre svega od dogovora i eventualnog komprimisa sa Beogradom”, ocenjuje Surlić.
S vremena na vreme Kurti kao probne balone daje i izjave o stvaranju kosovske vojske, zahtevima za pristupanje NATO ili slično. Prema njegovim rečima bilo bi "kratkovido i neodgovorno da Kosovo ne traži članstvo u NATO u sadašnjem geopolitičkom kontekstu". Osim toga juče je ponovio i da se u Ministarstvu odbrane (Kosova) razgovara o formiranju rezervnog sastava u okviru KBS, koji bi prethodio obaveznom služenju vojnog roka.
U ovim okolnostima, iz Beograda je, od premijerke Ane Brnabić stigla poruka da je Briselski sporazum - mrtav.
Povezane vesti
"Situacija je poprilično dramatična. Sve se dešava u kontekstu održavanja izbora 3. aprila u srpskim sredinama na KiM, kao i sve ono što je prethodilo iznalaženju rešenja kako bi se tamo izbori i održali. U prethodnom ciklusu nije organizovan referendum, zemlje Kvinte su pokušale da nađu rešenje, ali nakon svega izbori, na žalost, neće biti organizovani. Sada se u kontekst svega toga stavlja i smenjivanje predsednice suda u Kosovoskoj Mitrovici. To je jedan prilično veliki udarac, pre svega na sporazum o pravosuđu, koji je i do sada bio na klimavim nogama jer nije implementiran onako kako se to predviđa. Sada smo došli u novu situaciju kako da pronađemo rešenje", rekao je Mijačić.
(Zlo)upotreba ustava
Profimedia, EPA/GEORGI LICOVSKI
Inače, odluka o zabrani glasanja na Kosovu i Metohiji na aprilskim parlamentarnim i predsedničkim izborima u Srbiji mogla se naslutiti još u januaru, kada Srbima s Kosova nije bilo dozvoljeno da u svojim opštinama glasaju na referendumu o Ustavu. I tada su zemlje Kvinte, EU, posrednici i specijalni izaslanici reagovali mlakim ukorima, ali bez ikakvih konkretnih poteza.
Konkretna akcija Zapada nije izgledna ni za diplomatu Zorana Milivojevića koji je za Euronews Srbija rekao da ni dosad nije bilo posledica za slične akte Prištine.
"Srbima nije bilo dozvoljeno ni da učestvuju na referendumu. Bilo je jasno da se radi o politici Kurtijeve vlade koja insistira isključivo na priznanju. Stvar se ponovila. Ni tada nije bilo pritisaka ni nastojanja međunarodne zajednice ne samo da se omogući glasanje srpskom narodu već da se dijalog vodi na osnovama koji podrazumevaju Briselski sporazum, mandat UN i mandat Generalne skupštine UN njenom rezolucijom", kaže Milivojević.
On smatra da postoji indirektna podrška Kvinte ovoj politici Aljbina Kurtija jer je cilj da Srbija prizna nezavisnost Kosova.
"U trenutnom kontekstu, mislim da koalicija između evropskih zemalja i SAD i njihov jasan zahtev Aljbinu Kurtiju jedno može da bude delotvorna. Dosad je uvek bilo - ukoliko ga ne podržavaju SAD, podržavaju ga Nemci, ako ne Nemci, onda SAD i uvek je nastavio neki stub na međunarodnom planu za svoju politiku. Samo jednoglasje američke i evropske strane može da donese rezultat i da taj pritisak bude odlučan da on promeni politiku pre svega prema Srbima na Kosovu, ali i prema Beogradu”, navodi Surlić.
Po svemu sudeći, takav pritisak je izostao ili je za njega prekasno. Do izbora je ostalo manje od deset dana. Republička izborna komisija je sinoć već odlučila da će građani s Kosova na aprilskim izborima glasati u opštinama na jugu centralne Srbije na sličan način na koji je glasanje bilo organizovano na referendumu jer je uslov koji je Kurti postavio za Beograd bio neprihvatljiv.
Šta bi doneo izlazak Srba iz kosovskih institucija?
"Način na koji je Priština tražila da se Beograd obrati je da to ne bude preko oficira za vezu i Kancelarije EU već je tražila direktno obraćanje. Na taj način, s obzirom na to da direktan dijalog sada ne postoji već se sve vrši preko Brisela i Vašingtona, to bi u formalno-pravnom smislu tražilo da ona priznaje kosovsku vladu kao vladu nezavisne zemlje tražeći da se izbori održe za njene državljane. Procedura bi onda išla kako bi išla za bilo koju drugu stranu zemlju i to je problematično za Srbiju”, navodi Surlić uz opasku da su u ovom slučaju "i Beograd i Priština rigidni u tome da misle o statusu, a ne o suštinskoj važnosti da Srbi izađu na glasanje".
Na novonastalo zatezanje odnosa i nemogućost glasanja reagovali su i kosovski Srbi najavljujući mogućnost izlaska iz kosovskih institucija.
"U ovom trenutku ne vidim da je realna mogućnost da Srbi napuste institucije, to bi se protumačilo kao izazivanje nemira, kao jedna vrsta bezbednosne pretnje što u ovom kontekstu rata u Ukrajini ne bi bilo poželjno jer bi Srbija bila predstavljena kao neki remetilački faktor. Osim toga, srpska zajednica na Kosovu ipak egzistira zahvaljujući lokalnim samoupravama - obezbeđuje egzistenciju, rešava komunalne i infrastrukturne probleme i ukoliko bi Srbi izašli iz tih institucija, došlo bi do prinudne uprave i još većeg pritiska na Srbe i njihovo egzistencijalno pitanje na Kosovu. Ako se ovde lome koplja, ne bi to trebalo raditi preko leđa srpske zajednice na KiM. Srbi bi kroz institucije trebalo da zahtevaju da se njihova prava poštuju i da se koriste svi mehanizmi za zaštitu prava Srba na Kosovu”, smatra Surlić.
Slično misli i Mijačić koji navodi da bi izlazak Srba iz institucija značio i nove sukobe.
"Briselski sporazum postoji, ali ukoliko Srbi izađu iz institucija to će biti uvod u neke nove sukobe i u situaciju gde niko ne može da predvidi šta će se sve desiti. Nadam se da do toga neće doći i da će se upaliti lampice pre svega u zemljama Kvitne. Jako je važno da ovih dana sačuvamo mir i da izbori proteknu u najboljem redu", rekao je on.
Diplomata Zorana Milivojevića za Euronews Srbija o situaciji na Kosovu:
Preporuka za vas
Komentari (0)