Igre 
"Milošević se uobrazio, sabotirao je pregovore": Klark izneo tvrdnje da bi uspeh u Rambujeu sprečio bombardovanje
Komentari10/06/2021
-14:08
Prihvatanje sporazuma u Rambujeu tadašnjeg jugoslovenskog rukovodstva verovatno bi dovelo do toga da akcija Severnoatlantske alijanse (NATO) pod nazivom “Saveznička snaga” ne bude sprovedena, izjavio je za Glas Amerike penzionisani general Vesli Klark – bivši glavnokomandujući evropskih snaga NATO-a u vreme intervencije u Saveznoj Republici Jugoslaviji okončane pre dvadeset dve godine - 10. juna 1999.
Intervenciji Alijanse, koja je počela 24. marta 1999. prethodili su sukobi vojno-policijskih snaga tadašnje SRJ i snaga Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
Odluka o intervenciji, bez saglasnosti Ujedinjenih nacija, doneta je nakon neuspešnih pregovora delegacija Kosova i SRJ u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999.
Klark u intervjuu smatra "posao još nije završen i dalje postoje tenzije između Srbije i Kosova".
Kako kaže, Balkan deluje kao područje na kom se tektonske ploče čovečanstva sudaraju poslednjih šest vekova ili duže, a osim odnosa Beograda i Prištine, kao primer pominje i spor Bugarske i Severne Makedonije.
"Potrebni su stalni diplomatski napori kako bi se ta pitanja rešila”, ukazuje Klark dodajući da se nada da je međunarodna zajednica dorasla zadatku.
EPA/STR
Kada je reč o Rambujeu, Klark navodi da je sporazum ponuđen Slobodanu Miloševiću u Rambujeu, "u osnovi je bio identičan, onom predviđenom za Bosnu i Hercegovinu".
Povezane vesti
"Međutim, on se uobrazio… Kada je 1995. trebalo prebaciti NATO trupe do BiH – Milošević se saglasio i poručio da se to može učiniti preko teritorije Srbije. Četiri godine kasnije promenio je mišljenje – odbacivši sve ponuđeno. Sabotirao je odnose, pregovore i zapravo sukob učinio neizbežnim. I tvrdoglavo je istrajavao u tome”, ukazuje penzionisani američki general.
Priseća se i da su brojni članovi Alijanse smatrali da će se stvari promeniti pošto otpočnu vazdušni napadi protiv bivše Savezne Republike Jugoslavije – koji su, kako kaže, bili upereni protiv tadašnjeg političkog režima. Međutim, to se nije dogodilo – napadi su trajali ukupno 78 dana, do potpisivanja Kumanovskog sporazuma, kojim su neprijateljstva okončana i određeni uslovi za povlačenje jugoslovenskih snaga sa teritorije tadašnje pokraijne.
"Nije se predomislio i pribegao je oružanom sukobu. Njegove trupe su počinile brojne brutalnosti na Kosovu - tako da je on ishod učinio neizbežnim. Posle svega nekoliko dana Alijansi je postalo jasno da se Milošević mora odreći Kosova. Da se nije okrenuo oružju možda bi pomirenje bilo moguće, danas bi možda bilo više mira, ne bi bilo aktuelne napetosti. Međutim, dogodilo se to što se dogodilo, srpske vojne i policijske snage su se povukle sa Kosova, a u Srbiji je i dalje sveprisutno nezadovoljstvo ishodom”, kaže Klark.
On smatra da će za uspostavljanje značajnijeg nivoa poverenja između "dve nekada sukobljene strane biti potrebne decenije".
"Neke stvari smo uradili pogrešno"
Na konstataciju Glasa Amerike da je bilo je građana koji nisu imali nikakve veze sa Miloševićem, koji su zajedno sa svojim porodicama stradali tokom kampanje, Klark je priznao da je bilo civilnih žrtava i da su se "događale nesreće čiji su uzroci bili naše pogrešno ciljanje". Rekao je i da postoje stvari koje su učinili pogrešno.
"Devedesete su bile teške godine za brojne Srbe. Počevši od onih raseljenih iz hrvatske Krajine od kojih su mnogi ostali beskućnici u bivšoj Jugoslaviji. Kao i za one koji su u 1999. napustili Kosovo zbog nezadovoljstva i straha svojih suseda. Bilo je civilnih žrtava i osećao sam se užasno što su se događale nesreće čiji su uzroci bili naše pogrešno ciljanje. Postoje stvari koje smo činili pogrešno tokom kampanje i ljudi su gubili živote. Posebno se sećam incidenta u školskom dvorištu u gradu Nišu – slučaju kada se dogodio kvar na oružju NATO aviona. Ishod je bila pogibija školaraca. Mogu da zamislim koliko je to bilo potresno", rekao je Klark.
Upitan šta danas može da laže na to, Klark ističe: "Ono što smo rekli i tada – naše najdublje žaljenje i najiskrenije saučešće".
Povezane vesti
"Mislim da u vezi sa time nije moguće primeniti vid nekakve odštete… Mnogo stvari se dogodilo, previše je dezinformacija, gubitaka i tragedija na svim stranama. Baš kao što su u sukobu stradali nevini ljudi i deca srpske nacionalnosti – to se isto dešavalo nevinim ljudima i deci albanske nacionalnosti. Stvari koje se događaju u ratu su užasne i ne bi trebalo da se dešavaju. Posle svega, najbolji način je pokušaj da se ublaže ogorčenost i bes i da se nekako krene napred. Jer voljene koje ste izgubili ne možete vratiti", rekao je Klark.
"Sporazum o Kosovu moguć"
Na pitanje da li vidi način da se postigne sveobuhvatni sporazum o Kosovu, Klark odgovara: "Sigurno da postoji",
"Sastoji se od toga da Srbija prizna nezavisnost Kosova i da Kosovo prihvati odnose sa Srbijom. I to ne bi trebalo da budemo zasnovano na teritorijalnim razmenama, kao i reparacija i plaćanja. Niti su način za to sudske parnice i prepiranje. To je potrebno uraditi na osnovu stiska ruke i uspostavljana odnosa između dva nova suseda. Ukoliko tome pristupe na takav način – napredak je sigurno moguć. Ali, to nije jedino otvoreno pitanje na Zapadnom Balkanu pitanje na zapadnom Balkanu. Na tom području ima još ogorčenosti i suprotstavljenosti, kao i bola", rekao je on.
Na pitanje kako bi Srbija mogla da ubrza proces integracija u EU, Klark navodi da bi vlasti Srbije mogle da prouče postupke koje Evropska unija primenjuje prilikom ulaganja u infrastrukturu.
"Da pokušaju da ih usvoje kako taj sektor ne bi preuzela kineska ulaganja ili ruski organizovani kriminal. Naravno, ključni su vladavina zakona, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. I nastojanje očuvanja nacionalnog suvereniteta – umesto pukog traženja stranih investicija. Ako Srbija nastavi da se kreće u smeru prema uniji shvatiće da je ona veoma pogodan i dobar partner", rekao je Klark.
Komentari (0)