Šefica nemačke diplomatije stiže u Beograd: Berbok donosi "jasna očekivanja", ali i dodatni pritisak zbog Ukrajine

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

11/03/2022

07:19

Šefica nemačke diplomatije stiže u Beograd: Berbok donosi "jasna očekivanja", ali i dodatni pritisak zbog Ukrajine

Analena Berbok - Copyright Tanjug AP/Armin Durgut

veličina teksta

Aa Aa

Šefica nemačke diplomatije Analena Berbok dolazi danas u prvu zvaničnu posetu Srbiji. Samo nekoliko meseci nakon što je stupila na dužnost, Berbok će se u Beogradu sastati sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i to u jeku rata u Ukrajini. Očekivanja su, uprkos okolnostima, velika, a pre svega po pitanju signala kako EU zapravo vidi Srbiju i da li je tretira kao svoj integralni deo. Iza toga, po pravilu, stoji i konkretnije stvari, tačnije odgovor na pitanje kakva su u tom smislu očekivanja od Srbije u svim tekućim procesima - od Ukrajine, do Kosova i evrointegracija uopšte.

Berbok je, u okviru svoje turneje na Zapadnom Balkanu, juče posetila Sarajevo i Prištinu. Njene poruke, bez sumnje, obeležila su poruke i u vezi sa Ukrajinom, pa je za očekivati da će u tom tonu, i biti nastavljeno. Međutim, pozicija Srbije je specifična. Iako se pred ruskom invazijom na Ukrajinu Evropa prilično ujedinila, Srbija nije na listi zemalja koje su uvele sankcije Rusiji, mada je podržala rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u kojoj se osuđuje napad.

Da li Berbokova dolaskom u Beograd dodatno sužava prostor u kom zvanični Beograd može da balansira? Analitičari sa kojima je Euronews Srbija razgovarao nemaju veliku dilemu po tom pitanju i ističu da je verovatnoća za to značajna. Ipak, oni navode da je sada i ključni trenutak da EU pokaže da Srbiju zaista vidi i tretira kao integralni deo.

Ovo će, prema navodima "Dojče vele", biti poseta tokom koje će biti "jasno formulisana" očekivanja Nemačke. Glavna tema zasigurno će biti rat u Ukrajini i moguće posledice po Balkan, a s obzirom na to da Berbok osim Beograda, dolazi i u Sarajevo i Prištinu, regionalna pitanja takođe su nezaobilazna.

Rat u Ukrajini glavna tema

Kao zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji od Srbije se očekuje da svoju spoljnu i bezbednosnu politiku uskladi sa Briselom. Međutim, dok Beograd osuđuje kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine, sankcije Rusiji odbija da uvede. Zbog toga se, kako je i sam predsednik rekao u više navrata, našla pod pritiscima, kojih će zasigurno biti još kako se situacija na terenu bude menjala.

Na pitanje kakve se poruke očekuju od nemačke šefice diplomatije, Milena Lazarević iz Centra za evropske politike kaže za Euronews Srbija da one neće biti iznenađujuće ili odstupiti od onoga što je već moglo da se čuje od evropskih diplomata. Kako kaže, snažna poruka da se Srbija mora usklađivati sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU će svakako biti osnova ove posete.

"Istovremeno, mislim da bi bilo veoma važno da se Srbiji ponudi i pomoć i podrška u rešavanju negativnih posledica tog usklađivanja, pre svega u energetskom sektoru. Sada je ključni trenutak da EU pokaže da Srbiju, i ceo region Zapadnog Balkana, zaista vidi i tretira kao svoj integralni deo, te da nas uključi u sve svoje mere i inicijative, kao deo porodice. Takvu ponudu jedinstva i integracije Srbija nikako ne bi smela da odbije", istakla je ona.

Stav Srbije o dešavanjima u Ukrajini, istaknut u zaključku od 15 tačaka, odmah po objavljivanju pozdravljen je u diplomatskim krugovima u SAD, Ukrajini i Rusiji. Taj stav, međutim, nije značio i da je priča završena.

U rezoluciji o kojoj se raspravljalo u Evropskom parlamentu, istaknuto je da EP "žali zbog neusklađivanja Srbije sa sankcijama EU protiv Rusije, što šteti njenom pristupnom procesu", a neki istaknuti političari čak su pozivali i da se Srbija skloni sa evropskog puta.

"Mislim da će poseta Analene Berbok biti ključna za jasnu poziciju Nemačke po pitanju spoljne politike Srbije. Neće biti ključnih promena do izbora, jer su svesni koliko odluke mogu da polarizuju javnost u Srbiji, te do izbora neće biti pritisaka, ali da će se vlada suočiti sa time da će se tražiti usklađivanje politike sa EU i uvođenje sankcija", rekao je gostujući na Euronews Srbija Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka.

A da je prostor za balansiranje Srbije definitvno sužen, naročito jer je ovo trenutak u kojem se pokazuju vrednosti, dolaze do izražaja emocije, i u kojem polarizacija situacije neizbežno dovodi do potrebe za svrstavanjem, smatra i Milena Lazarević.

"Srbija danas nije u poziciji da balansira na način na koji je to nekada činila Jugoslavija, a da ne odustane od svog puta ka EU", istakla je Lazarević i dodala da je ovo trenutak u kom sama EU može mnogo da učini da pomogne Srbiji da promeni svoj stav prema Rusiji i da počne da se usklađuje sa zvaničnim stavovima EU u spoljnoj politici.

U fokusu ceo region

U jeku sukoba u Ukrajini Zapadni Balkan često su pominjali zvaničnici iz Berlina. Kancelar Olaf Šolc je na javnom servisu upitan šta misli o zahtevima Ukrajine, Gruzije i Moldavije za hitnam prijem u EU rekao:

"Na dnevnom redu je odluka o pitanju država Zapadnog Balkana i perspektive za njihov prijem. O tome se brižno i dugo priča. Što se tiče ostalih zemalja koje su zainteresovane, mora se jasno reći da to ima preduslove i da se o tome sada ne razmišlja", rekao je on.

Poseta Analene Berbok planirana je i ranije, ali je zbog razbuktavanja situacije u Ukrajini bila stavljena na čekanje. U međuvremenu, Berlin je imenovao i prvog specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, i to takođe iz redova Zelenih, Manuela Zaracina, pa je ovim poslat još jednom i jasan signal da nova nemačka vlada ima nameru da u fokus svoje politike stavi i ovaj region.

Berbokova je u četvrtak posetila Sarajevo gde se sastala sa trojicom članova Predsedništva BiH, kao i ministarkom spoljnih poslova Biserom Turković. Takođe, razgovarala je i sa visokim predstavnikom Kristijanom Šmitom. Kako je rekla, visoki predstavnik jei dalje potreban Bosni i Hercegovini.

Potom je posetila i Prištinu, gde je poručila da dve strane moraju da nađu rešenje prihvatljivo za obe strane po pitanju glasanja Srba na Kosovu na izborima 3. aprila koje organizuje Srbija. Dodala je i da je neophodan napredak u dijalogu Beograda i Prišitne, prenosi Ekonomija onlajn.

Kako je za Euronews Srbija rekla Jelica Minić, potpredsednica Evropskog pokreta, Zeleni su već izrazili oštrije stavove nego prethodna vlada kada je reč o ovom regionu.

"Oni će se generalno truditi da se procesi koji zaustavljaju region na putu ka Evropskoj uniji i zaustavlju region u intenziviranju regionalne saradnje i normalizacije odnosa na Zapadnom Balkanu, institiraće da se ti procesi ubrzaju, što znači da bi se mogao očekivati veći angažman Evropske unije koji dosad nije bio bog zna koliko uspešan", rekla je ona.

Dolaskom Berbokove i imenovanjem specijalnog izaslanika nemačka vlada poručuje Zapadnom Balkanu da će imati partnera u Nemačkoj, ali i da će očekivati veću ozbiljnost i odgovornost od svojih partnera u regionu.

"Zauzimanje oštrijeg stave samo po sebi neće doneti rezultate bez dobrog razumevanja razloga zbog kojih su rezultati do sada izostali. Angažovanje mora biti na jednoj strani usmereno ka negovanju evropskih vrednosti u odnosu Nemačke i regiona, ali na drugoj strani mora pokazati i razumevanje za ranjovost evropske pozicije u nekoliko zemalja regiona i viziju da se regionu ponudi daleko više nego do sada", rekla je Lazarević.

Inače, zanimljivo je i da, osim što će se sastati sa državnim vrhom, Analena Berbok će se u Beogradu susresti i sa predstavnicima opozicije. "Dojče vele" navodi da će se ona susresti sa predstavnicima zelene koalicije "Moramo", a kako su mediji pisali na sastanak sa šeficom nemačke diplomatije biće pozvano još nekoliko opozicionih stranaka.