U Skupštini počela rasprava o bazi podataka protiv terorizma; Popov: Jedan od najvažnijih prioriteta

Skupština Srbije počela je danas raspravu o Predlogu zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma koji predstavlja realizaciju planirane aktivnosti u Akcionom planu za poglavlje 24 u pregovorima o pristupanju EU - pravda, sloboda i bezbednost.

Ministarka pravde Maja Popović rekla je da je borba protiv terorizma jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih prioriteta Srbije i da uspostavljanje ove baze predstavlja deo opštih napora zemlje na planu unapređenja sistema za prevenciju i borbu protiv terorizma.

Predviđeno je da nacionalna baza sadrži podatke iz baza koje već postoje, a reč je, kako je rekla ministarka, o indeksiranim licima sa lista označenih lica UN i drugih međunarodnih organizacija čiji je Srbija članica.

"Lista je uspostavljena na osnovu zakona koji uređuje ograničavanje raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. Konsolidovana lista je uspostavljena na osnovu zakona koji uređuje međunarodne mere ograničenja kao postojećih baza nadležnih organa, što uključuje lica koja su osumnjičena, optužena ili osuđena za krivično delo terorizam i sa njima povezana lica”, rekla je Popovićeva.

Prema njenim rečima, pristup bazi podataka imaće MUP, Ministarstvo spoljnih poslova, BIA, VBA, VOA, Uprava za sprečavanje pranja novca, Republičko javno tužilastsvo, Tužilaštvo za organizovani kriminal i drugi organi kojima je pristup neophodan.

To su organi koji će i vršiti unos podataka u Nacionalnu bazu.

Prethodno je Odbor Skupštine Srbije za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatio je Predlog zakona o nacionalnoj bazi.

Predstavnik Ministarstva pravde Zlatko Petković objasnio je da službe bezbednosti, MUP i pravosudni organi sada zasebno vode veći broj podataka o teroristima, dok će novim zakonom sve te baze praktično biti objedinjene u jedinstvenu.

Ko su teroristi?

U Krivičnom zakoniku Republike Srbije jasno je navedeno da je za čin terorizma predviđena kazna zatvora od pet do petnaest godina.

Teroristom se smatra svako ko ima nameru "da ozbiljno zastraši stanovništvo, ili da prinudi Srbiju, stranu državu ili međunarodnu organizaciju da nešto učini ili ne učini, ili da ozbiljno ugrozi ili povredi osnovne ustavne, političke, ekonomske ili društvene strukture Srbije, strane države ili međunarodne organizacije", stoji u Zakoniku.

Prema podacima koje je Viši sud u Beogradu dostavio portalu Euronews Srbija, pred ovim sudom su vođena ukupno četiri postupka za delo terorizma.

Ovi postupci vođeni su za slučajeve koji su u javnosti poznati kao "Ubistvo premijera", kada je ubijen Zoran Đinđić, kao i "Vehabije", kada su u Novom Pazaru uhapšene osobe kasnije osuđene za terorizam.

Pored ovoga, specijalni sud u Beogradu je 2018. godine osudio na ukupno 67 godina zatvora sedam osoba, zbog krivičnog dela terorizma i povezanosti sa terorističkim organizacijama u Siriji.