Igre 
Prostor za manevar sve uži kako sat otkucava - sankcije Rusiji otvaraju novu fazu problema za Srbiju
Komentari23/02/2022
-18:58
Rusko priznanje Donjecke narodne republike (DNR) i Luganske narodne republike (LNR) bio je povod da Evropska unija odobri novi paket sankcija protiv Rusije i dve oblasti na istoku Ukrajine. Kao i svaki put sa usvajanjem novih mera i rezolucija, iz Brisela stižu očekivanja da se sa spoljnom politikom EU usklade i sve one zemlje koje su kandidati za članstvo. Kako će Srbija u ovom slučaju postupiti i dalje nije skroz izvesno, ali ono što je i sam predsednik Aleksandar Vučić naveo - pred njom su brojni pritisci.
Vučić je danas izjavio da će Srbija sa odgovorom na krizu u vezi sa Ukrajinom izaći u narednih 48 sati i da će stav naše zemlje biti principijelan kao i do sada, zasnovan na poštovanju međunarodnog prava.
Odluka Vladimira Putina da potpiše dekret kojim priznaje samoproglašene republike dovela je Evropu na prag oružanog sukoba. Zapad je oštro reagovao hitnim uvođenjem sankcija, a portparol Evropske komisije Peter Stano istakao je da su sankcije Rusiji obavezujuće za zemlje članice i one države koje žele da im se pridruže.
Srbija se, međutim, baš zbog toga nalazi u nezgodnoj poziciji, smatraju analitičari. Iako je procenat usklađenosti sa diplomatijom EU poslednjih godina rastao, manjak usklađivanja uglavnom se odnosio na pitanja koja se tiču Ruske Federacije. U izveštaju Centra za međunarodne i bezbednosne poslove za 2021. godinu navodi se da se Srbija prošle godine nije uskladila sa 33 deklaracije EU, od čega se čak 17 odnosi na Rusku Federaciju i oružani sukob u Ukrajini.
Šta traži Brisel, a šta kaže Vučić?
Evropska unija odobrila je, podsetimo, paket sankcija kojim je jednoglasno donela odluku da sankcioniše 351 poslanika Državne dume i 27 pojedinaca optuženih za destabilizaciju Ukrajine. Novi paket sankcija takođe ograničava pristup ruske vlade tržištima kapitala i finansijskih usluga EU i blokira refiransisranje ruskog državnog duga. Biće kažnjene i banke koje "finansiraju ruski vojni aparat".
U pisanom odgovoru Glasu Amerike, portparol EU Peter Stano rekao je da su sankcije Rusiji obavezujuće za zemlje članice i one države koje žele da im se pridruže.
"Od zemalja u procesu pristupanja se očekuje da se usklade sa odlukama EU. Srbija je zemlja kandidat i zato se od nje očekuje da se uskladi sa odlukama EU u domenu spoljne i bezbednosne politike", rekao je Stano.
Printscreen YouTube/EU Debates|eudebates.tv
Povezane vesti
Da pritisci već postoje upozorio je pre nekoliko dana i Vučić koji je, tokom posete Monaku, izjavio da je situacija oko Ukrajine "verovatno najkomplikovanija za naše savremenike". On je takođe istakao da će na Srbiju biti pritisaka da uvede sankcije Rusiji i da je "već imao pozive u vezi sa tim".
Ipak, sledećeg dana Vučić je naglasio da je politika Srbije pitanje vojne neutralnosti, te da naša politika podrazumeva da je Srbija na evropskom putu, ali i da ne odustaje od tradicionalnih prijateljstava.
"Ko god misli da treba da budemo potrčko bilo kojoj od strana, takva politika vodi nas direktno u ambis. Naša politika je ozbiljna, odgovorna i u interesu građana. Naša politika je da smo mi na evropskom putu, ali da nećemo da odustajemo od tradicionalnih prijateljstava", rekao je on.
Kako Srbija onda može da reaguje?
Srbija kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji godinama radi na usklađivanju spoljne politike sa EU te je iz tog razloga važno na koji način prihvata nove odluke Unije. Pre samo nekoliko nedelja deklaracija EU kojom se osuđuje Belorusija zbog prisiljavanja sletanja aviona Rajanera i hapšenja novinara Romana Protaševiča dospela je u centar pažnje jer ju je zvanični Beograd podržao, a Minsk je na to odgovorio stavljanjem Srbije na listu zemalja obuhvaćenih embargom na izvoz hrane.
Ipak, što se tiče Rusije, situacija je nešto komplikovanija i podrška Briselu ne bi bila laka odluka.
"Izjave Stana - to je oficijalna pozicija Evropske unije da oni stvarno očekuju i zato i pozivaju države partnere neprestano da se usklade usklade zajedničkom spoljno-bezbednosnom politikom. Međutim, to ne znači da će se sve države uskladiti, vi imate povodom različitih deklaracije različite stavove država", rekao je za Euronews Srbija Igor Novaković iz ISAC fonda.
profimedia
Da će Srbija pokušati da izbegne uvođenje sankcija smatra Dimitrije Milić, programski direktor ogranizacije Novi treći put. On međutim kaže da postoje dve opcije - jedna da održi neutralnu opciju i druga da uvede sankcije Rusiji u većem ili manjem obimu. Proruska opcija, kako naglašava, nije moguća.
Povezane vesti
Viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Vladimir Trapara ocenio je da je bilo očekivano da EU i Zapad počnu da vrše pritisak na Srbiju da osudi Rusiju i priključi se sankcijama, ali smatra da naša zemlja ima još prostora kada su sankcije u pitanju da "izvrda i izvuče se iz toga".
"Srbija nema obavezu to da uradi. Oni mogu da je kazne tako što će nam još prolongirati ulazak u EU, ali on je svakako prolongiran iz drugih razloga. Međutim, ukoliko bi Rusija nakon ovoga ušla u neku punu invaziju Ukrajine imali bismo ozbiljniji problem, jer, onda bi oni uveli ozbiljnije sankcije Rusiji i izvršili teži pritisak na nas. Nisam siguran da bismo mogli da se izvučemo", rekao je Trapara za Tanjug.
Na pitanje da li bi Srbija mogla da prihvati sankcije u slučaju da dođe do velike eskalacije sukoba Novaković kaže da nije siguran imajući u vidu trenutni momenat u Srbiji.
Povezane vesti
"Slede nam izbori, imamo otvoreno pitanje Kosova, predstojeće pregovore oko dugoročnog ugovora o snabdevanju prirodnim gasom, tako nisam uopšte siguran da to u ovom momentu može da bude tema, ali svakako stavlja Srbiju cela ova situacija u vrlo nepovoljnu poziciju", rekao je on.
Usklađenost sa EU na oko 60 odsto
Od 1. januara do 31. decembra 2021. Evropska unija izdala je ukupno 85 spoljnopolitičkih deklaracija sa kojima je tražila od država kandidata za članstvo i država partnera da se usklade, navodi se u analizi ISAC fonda.
Od tog broja, Srbija se uskladila sa 52 deklaracije. To znači da je tokom 2021. godine stopa usklađenosti Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom (ZSBP) EU iznosila 61%. S obzirom na to da je ukupna stopa usklađenosti za 2020. godinu iznosila 56%, Srbija trenutno ima beleži rast usklađenosti.
Od ukupno 33 deklaracije sa kojima se Srbija nije uskladila, 17 se odnosi na Rusku Federaciju i oružani sukob u Ukrajini, četiri na Belorusiju, tri na NR Kinu, a po dve na mehanizam EU za uvođenje restriktivnih mera o ozbiljnim kršenjima i zloupotrebama ljudskih prava, i na pitanja sajber bezbednosti, te po jedna na Venecuelu, Kongo, Burundi, Siriju i Libiju.
Preporuka za vas
Komentari (2)
мр Предраг М.Вулетић
23.02.2022 19:49
Руски посланик у Бечу Михаило Бестужев Рјумин подстицао је српску емиграцију у Русију преко Јована Хорвата потпуковника поморске милиције ,који је од Аустријске владе добио дозволу да пређе у руску војну служну,па је прва група Срба из Баната кренула пут Русије са 218 душа крајем септембра 1751 године (двеста година пре мог риђења). Српско подручје је било *између Сањухе, Буга и Дњепра јужно од праве линије која спаја ушће речице Виса у Сањухе и речице Тјасмина у Дњепар* -наводи Владимир Ћоровић у Илистрованој историји Срба у издању Политике и Народне књиге 2006 године .То ново насеље је названо Нова Србија а за првог генерала Срба именован је Хорват,а број Срба је нарастао на 1000,Годину дана касније кренула је и друга група од око 800 Срба под другог потпуковника поморске милиције Јована Шевића.и насељена до Хотватове од Бахмута до Лугања..Шевић је био у непријатељству са Хорватом (Срби ко Срби), па је и он добио чин генерала а његово подручке је добило службени назив Славјаносербија. После две године број досељених Срба је био нешто мало виши од 3000 душа. То подручје је данас у жижи целог света и средиште Украјинске кризе
Марија
23.02.2022 20:37
Србија треба да захтева од САД и њихових сателита да повуку признање лажне државе Kosovo