Završena sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, predsednik Srbije sa članovima Saveta razgovarao o krizi u Ukrajini

Komentari

Autor: Euronews Srbija

21/02/2022

11:00

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Sednica Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije, koja je sazvana sa oznakom "hitno" održana je danas u Predsedništvu Srbije.

Tema ove sednice, pretpostavlja se, bila je situacija na istoku Evrope i u regionu Zapadnog Balkana. Kako javlja reporterka Euronews Srbija, izjava za medije nakon sednice nije bilo.

Sednici su prisustvovali su premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar odbrane Nebojša Stefanović, ministar policije Aleksandar Vulin, ministarka pravde Maja Popović i ministar finansija Siniša Mali.

U radu sednice učestvovali su i načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović, direktor BIA Bratislav Gašić, inače članovi Saveta, kao i komandant SAJ-a Sasoje Vulević, direktor Kancelarije za KiM Petar Petković. Takođe, prema navodima reporterke Euronews Srbija, najveću pažnju privkao je dolazak Republičke javne tužiteljke Zagorke Dolovac.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je predsedavao sednicom, na instagram nalogu je objavio da su neki od zaključaka kako je važno očuvati mir i stabilnost u regionu i poboljšati i povećati stepen bezbednosti za Srbiju i njene građane.

"Analize i konkretne akcije u nabavci sirovina i važnih roba koje bi, usled svetke krize, mogle postati deficitarene. Srbija je na sigurnom putu", objavio je Vučić na Instagramu posle sednice Saveta.

Takođe, kako je rečeno Tanjugu u Predsedništvu Srbije, Vučić će danas razgovarati sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom upravo o krizi na istoku Evrope i situacija na zapadnom Balkanu.

Kompleksni odnosi Beograda i Kijeva

Podsetimo, analitičari su prethodnih dana ocenjivali da će Beograd morati da odustane u ovoj situaciji od neutralne pozicije i da se Srbija nalazi u sve većem klinču između Vašingtona i Moskve, ali i Brisela.

Na Brisel utiče i Berlin, a aktuelni kancelar Nemačke Olaf Šolc razgovarao je sa predstavnicma i Rusije i Ukrajine. On je govorio i o mogućoj intervenciji NATO-a i uporedio je sa onom iz 1999. godine u Jugoslaviji.

Takođe, tema krize u Ukrajini vrlo je kompleksna za odnose Srbije i Ukrajine.

Kada se govori o aneksiji Krima, Srbija nije priznala rusku aneksiju, Ukrajina nije priznala nezavisnost Kosova i to je samo jedan deo priče, zbog kriza koje su se dešavale 2014. i 2017. godine.

Dobrovoljci, plaćenici iz Srbije borili su se za proruske snage tokom 2014. godine i tokom nekih manjih kriza. Neki su osuđeni pred ukrajinskim, neki pred srpskim sudovima, a dešavalo se da oni koji su dobili uslovne kazne u Srbiji ponovo odu da se bore na strani proruskih snaga.

Iako je zvanični stav Beograda da ne proznaje aneksiju Krima, ali je, sa druge strane, Srbija 2017. godine bila jedna od 26 zemalja na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija koje su glasale protiv usvajanja rezulucija koja osuđuje kršenje ljudskih prava na Krimu, što je Kijev zamerio.

Takoše, za naredne dane najavljen je dolazak šefa ruskih obaveštajnih službi Nikolaja Petruševa u Beograd povodom navoda da u Ukrajini ima kosovskih albanaca.